U Francuskoj počeli sa rasterivanjem Roma :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

evo kako se to radi u civilizovanoj jevropi.

Rasistička demokratija u Francuskoj

Sarkozi savladao trudnice

Nešto manje optimizma stiže kroz anonimnu poruku upućenu ozloglašenom CRS-u (Republikanski odred za bezbednost): “Sledeći metak ispaljen u uzavrelim predgrađima neće završiti u našim ženama i deci. Neka vas ne iznenadi mržnja koju podstičete. Izgovor da sprovodite naređenja neće biti dovoljan. Da ne volite to što radite odbili biste takva naređenja. Zbog toga ste zaslužili samo olovo. Bris Ortefu (ministar unutrašnjih poslova) je kriminalac na vlasti i svaka sledeća žrtva iz redova CRS-a ići će na njegovu dušu. Republika mora biti odgovorna za svoje postupke, a Ustav nas mora štititi od naših rukovodilaca. Pravedni napadi na vlasti koje podstiču mržnju biće naša jedina inspiracija”

Francuski desničarski predsednik Nikola Sarkozi, taj mali populistički Milošević Pete Republike, otpočeo je rat protiv ilegalnih imigranata u Francuskoj. Leto je pravo vreme za obavljanje prljavih poslova, a Sarkozijeva ksenofobija dovoljan razlog za pretnju francuskoj demokratiji. U davljenju republike on je pribegao omiljenom metodu – brutalnoj represiji

Poguren pod teretom rastuće nezaposlenosti, finansijskih afera u kojima su ugledni građani zatečeni sa rukom u državnim fondovima, drastičnog opadanja popularnosti i sve većeg nezadovoljstva francuskih građana, Nikola Sarkozi se vratio brutalnosti, onoj istoj koju je praktikovao u svojstvu ministra policije i koja mu je donela toliko popularnosti među francuskim biračima.

Sve je počelo tokom juna 2010. kada je francuski predsednik u pratnji kolega iz ministarstava sile obišao teren San-Denija na Seni, za njegov ukus previše “obojen”, i skovao plan akcije protiv ilegalnih imigranata, njihovih žena, makar i trudnica, i dece drugog reda, iz bivših francuskih kolonija. Obrijane glave pod punom opremom za razbijanje demonstracija sprovele su Sarkozijevu demokratsku proceduru još 21. jula, ali je istini o ovom podvigu trebalo nekoliko dana da se probije do javnosti, posredstvom francuskog sajta Mediapart (francuska verzija e-novina) i američkog CNN-a, koji su emitovali skandalozni video snimak urbanog gerilskog podviga Pete Republike.

Na snimku koji je za samo nekoliko sati pogledalo preko 300.000 impresioniranih ljudi, moglo se videti kako Sarkozijeva policija po betonu i prašini pariskog predgrađa La Courneuve (regija San-Deni na Seni) razvlači, vuče, rasteže, gura i udara pretežno žene, neke sa decom u naručju, druge sa potomstvom u stomaku. Svemu je prethodilo rušenje kartonskog naselja koje je, u đilasovskom maniru, država sprovela od 8. do 15. jula, ne ponudivši nikakvu alternativu Francuzima afričkog porekla koji su narušavali higijenu, mir i vidokrug belih Francuza.

Onima kojima i dalje nije bilo jasno u kom pravcu je krenula Francuska, Sarkozi je dodatno pojasnio u javnom obraćanju 30. jula u takođe nemirnom Grenoblu, gde se obreo na promociji novog policijskog načelnika. On je tom prilikom, iskoristivši jednu oružanu pljačku u kojoj je poginuo policajac, stigmatizovao celu etničku grupu, sticajem sasvim slučajnih okolnosti tamnije boje kože, rekavši da će “Francuska otpočeti”, ni manje ni više nego “nacionalni rat protiv delikvencije i oduzimanje državljanstva onima koji ugrožavaju živote francuskih policajaca.” Za one sa najjeftinijim ulaznicama, Sarkozi je par dana kasnije označio i građane romske nacionalnosti iz doline Loare, koje “valja sistematično proterati iz Francuske”, predloživši promene u imigrantskim zakonima “kako bi se lakše oduzimalo državljanstvo svim osobama stranog porekla koje narušavaju javni red i mir.”

Reagovali su i ostaci francuske demokratije. “Francuska je postala teritorija sa koje se republika povlači i to je posledica poraza karabinske bezbednosne politike Nikole Sarkozija. Čak i zvanični podaci ministarstva unutrašnjih poslova govore o porastu kriminala od 16% u poslednjih pet godina. Dok SAD, Nemačka i Velika Britanija beleže spektakularni pad kriminaliteta, on u Francuskoj raste”, izjavio je Arno Montebur, poslanik Socijalističke partije.

Zgranuta je i svetska javnost. “Francuski šef države pokušava da povrati predstavu 'super-pandura' koju je stekao od 2005. do 2007. kao Širakov ministar policije, nameran da na taj način skrene pažnju sa afere 'Vert-Betankur' (utaja poreza u sprezi visokih državnih službenika i krupnih kapitalista). Govor u Grenoblu bio je oštro skretanje u desno”, napisala je Dženi Barčfild u Vašington Post-u. Britanski The Independent nije se libio da Sarkozija optuži za autoritarnost. “Nasilništvo policije praćeno je osećanjem nekažnjivosti koje inspiriše Sarkozi”, sročio je novinar Džon Ličfild. Još je preciznija bila novinarka Nabila Ramdani u članku za The Guardian, napisavši da “nema sumnje da Sarkozi podstiče nasilje i rasnu mržnju uz pomoć CRS-a (Compagnie républicaine de sécurité – Republikanski odred za bezbednost) koji je postao poznat po brutalnom zastrašivanju 'neprijatelja države' tokom maja 1968. godine.” Američki internet sajt Foreign Policy iznosi optimistički pogled: “Ovo je početak kraja Sarkozijevog predsedavanja.”

Nešto manje optimizma stiže kroz anonimnu poruku upućenu ozloglašenom CRS-u: “Sledeći metak ispaljen u uzavrelim predgrađima neće završiti u našim ženama i deci. Neka vas ne iznenadi mržnja koju podstičete. Izgovor da sprovodite naređenja neće biti dovoljan. Da ne volite to što radite odbili biste takva naređenja. Zbog toga ste zaslužili samo olovo. Bris Ortefu (ministar unutrašnjih poslova) je kriminalac na vlasti i svaka sledeća žrtva iz redova CRS-a ići će na njegovu dušu. Republika mora biti odgovorna za svoje postupke, a Ustav nas mora štititi od naših rukovodilaca. Pravedni napadi na vlasti koje podstiču mržnju biće naša jedina inspiracija.”

Tokom 2010. Sarkozi je ukinuo 3.000 radnih mesta u sastavu žandarmerije i policije, a o njegovim sumnjivim namerama svedoči i podatak da je, na primer, u pomenutom San-Deniju na Seni, na 105.000 stanovnika raspoređeno 300 policajaca, dok je u Petom i buržujskom arondismanu, međutim, uposleno 349 policajaca na 53.000 stanovnika. Sasvim zgodno da se stvori haos koji će Sarkozi, kao spasilac, rešavati standardno brutalnim metodom. Kako Francuska u političkom smislu sve više podseća na derutnu srpsku državu, nije ni čudo što Žan-Fransoa Teral, Sarkozijev predstavnik u Srbiji, u intervju za dnevnik Danas, hvali razvijenost našeg civilnog društva.

Posle osam godina od Sarkozijevog mandata na mestu ministra policije, pet godina nakon velikih nemira u predgrađima Pariza, tri godine od useljavanja u Jelisejsku palatu (poslužila je potom i kao mesto venčanja sa Karlom Bruni, po čemu je u samozaljubljenosti nadmašio i Napoleona Bonapartu), Nikola Sarkozi se vraća korenima i u grozničavoj nameri da povrati makar deo popularnosti nije mu mrsko ni približavanje ekstremnoj desnici, Nacionalnom frontu Žan-Mari Lepena. U tom naumu ne preza ni od stvaranja podela među Francuzima, proverenom receptu za nesreću ali i opstanak na vlasti.

U subotu 4. septembra na Trgu republike u Parizu, demokratska Francuska će podsetiti na veličanstvenu parolu koju je Sarkozi bacio u nacionalističko blato – Sloboda, jednakost i bratstvo. I da zapeva opet aktuelni stih Marseljeze – Contre nous de la tiranie...

e-novine