Posle dva poskupljenja, prosečna cena smeštaja u domovima za stare je 16.500 dinara

U dom samo ako imaš bogatu decu

U Srbiji postoji 38 državnih objekata za stare, šest privatnih domova i više od 50 neregistrovanih, odnosno "divljih". Cena kod privatnika i do 800 evra mesečno

Smeštaj u državnim domovima za stare poskupeo je dva puta u poslednja dva meseca, u decembru prošle i u januaru ove godine, dok primanja penzionera mesecima nisu povećana. Zavisno od toga u kom gradu se nalazi dom, kao i od stepena zavisnosti korisnika od staračkog doma, smeštaj za stare košta od 11.000 do 21.000 dinara, što znači da je prosečna cena smeštaja posle dva poskupljenja 16.500 dinara. Januarsko poskupljenje od 3,5 odsto u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku "pravdaju" promenom cene rada zaposlenih stručnih radnika, a decembarsko - povećanjem materijalnih i komunalnih troškova.

- Ranije je bilo više humanitarne pomoći i domovi su na neki način prevazilazili probleme koje su imali. Sada je drugačije. Cene koje su posle ova dva poskupljenja propisane, i dalje su na granici isplativosti jer su troškovi mnogo brže rasli - rekao je Mića Lišanin, viši savetnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
      

Kontrola, pa dozvola

- Uslovi za registraciju privatnih domova su isti kao i uslovi za državne. Bitno je da se ispoštuju tri kategorije - prostor, oprema i kadrovi. Da bi neki privatni dom dobio dozvolu za rad, potrebna je saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Podnosi se zahtev, onda inspekcija kontroliše objekat, ispituju se uslovi rada i oba ministarstva daju saglasnost. Tek tada objekat može da se registruje kao privatni dom. U skladu sa razvojem privatnog sektora kod nas prilagođeni su i normativi za otvaranje domova, a to se naročito odnosi na prostor - kaže Mića Lišanin, navodeći uslove za registrovanje privatnih domova za stare.
      
   
   

Liste čekanja trenutno ne postoje u većini domova i, kako kažu u Ministarstvu, mesta ima dovoljno za sve zainteresovane. U Srbiji postoji 38 državnih objekata koji su registrovani kao domovi za stare, gerontološki centri ili kao domska odeljenja za stara lica pri centrima za socijalni rad.

- Kapacitet objekata namenjenih starima u Srbiji je 9.421 mesto. U decembru 2005. godine bilo je 8.939 korisnika. Kao domovi za stare registrovani su sedam objekata, a kao domska odeljenja pri Centrima za socijalni rad registrovani su pet-šest objekata - kaže Lišanin.

Na području Srbije postoji i šest registrovanih privatnih domova za stare, tri u Vojvodini, jedan u Mladenovcu i dva u Beogradu, i više od 50 neregistrovanih odnosno "divljih" domova za smeštaj starih lica. Prema rečima Ružice Markelić, upravnika prvog registrovanog privatnog doma "Život plus" u beogradskom naselju Kumodraž, "stari se u neregistrovanim domovima ostavljaju na rizik često nestručnim licima i u neadekvatnim uslovima". Da bi se problem postojanja neregistrovanih privatnih domova rešio, oformljeno je Društvo privatnih domova koje se bori protiv zloupotrebe starih lica, a čiji je predsednik dr Vladan Čokić, vlasnik i upravnik privatnog doma "Lug" u Mladenovcu.

- Predložio sam stvaranje Udruženja vlasnika privatnih domova. Sve zavisi od Ministarstva i od toga koliko ono hoće da reaguje i da se vlasnici neprijavljenih domova kazne da bi se sprečila zloupotreba. Ministarstvo mora da zavede red i kazni one koji ne ispunjavaju uslove - kaže Čokić.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku kažu da je tek ove godine formirana inspekcija koja posećuje sve domove - i registrovane i neregistrovane, ali najviše se to čini po prijavi građana. Služba kontrole trebalo bi da se razvije paralelno sa razvojem privatnog sektora, napominju u tom ministarstvu.

Cene smeštaja u privatnim domovima ne propisuje Ministarstvo već su privatnicima odrešene ruke da sami odrede visinu nadoknade za svoje usluge. Smeštaj u staračkom domu "Život plus" mesečno košta od 450 do 550 evra. Kapacitet doma je 21 mesto, a sada u domu boravi 15 korisnika.

- Vodimo računa o tome kakve korisnike primamo u dom, ali isto tako gledamo i da sa srodnicima možemo da ostvarimo neku saradnju. Primamo polupokretne, nepokretne stare ljude ali samo one bez bilo kakvog infektivnog oboljenja. Pružamo im dvadesetčetvoročasovnu negu i doktor prati njihovo zdravstveno stanje. Korisnici dnevno imaju pet obroka i jedu raznovrsnu hranu. Organizovana su im zajednička druženja, rođendani, šahovska takmičenja - kaže Ružica Markelić, upravnik privatnog doma "Život plus".


Izvor: Glas Javnosti \ V. Vuković