Kada se sve otrglo kontroli?
Da li je to uticaj zapada ili je to reakcija na sve ono sto se desava u nasem drustuvu?
Kako odvojiti prave ljubitelje sporta od huligana, i kako spreciti i kazniti huligane?
Da li ste nekad na svojoj kozi osetili bes jer pripadate drugoj navijackoj grupi ili ste mozda nekog napali?
Ja sam zensko, ne volim fudbal.. Molim objasnjene... Sta se to desava?

Navijači beogradskog FK „Rad“ prednjače u neredima na tribinama

Nož u džep pa na stadion

Ne prođe ni nedelju dana, a da se zbog navijačkog ludila ne prolije krv. U poslednjih nekoliko slučajeva, u izlivima nasilja prednjačili su navijači FK Rad, poznatiji kao „Junajted fors“. Progon grupe radovaca iz Crne Gore, zbog sukoba s navijačima podgoričke Budućnosti, tek je poslednji u nizu incidenata koje je ova „navijačka grupa“ izazvala.

Taman kada se primenom Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama stalo na put divljanju navijača na tribinama, nasilje se preselilo na ulice. Divljanje huligana od početka nove fudbalske sezone rezultiralo je i sa tri smrtna slučaja. Poslednji put danak navijačkom ludilu platio je Golub Baćević, navijač FK Bežanija, koji je vraćajući se s utakmice svog kluba pre desetak dana ubijen u autobusu. Dokle će se ovakve nemile scene događati i šta je potrebno da se navijačkom besu stane na put?

Huligana zbog kojih normalan svet izbegava sportske priredbe, prema grubim procenama, u Srbiji ima oko 2.000. Od tog broja tek njih 50 do 200 čine radovci, koji u nasilju stoje rame uz rame s daleko brojnijim pristalicama najpopularnijih klubova.

Od tri ubistva navijača, od početka sezone, za dva su osumnjičeni navijači Rada. Žrtve su bili Bojan Majić, simpatizer FK Voždovac, koji ubijen s nekoliko uboda nožem na železničkoj stanici u Rakovici i pomenuti Golub Baćević. Treća žrtva je sedamnaestogodišnji Radovan Petrović koji je izgubio život u tuči zbog navijačkih šalova, četiri dana posle večitog derbija.

U policijskoj evidenciji uredno su zavedeni svi navijači koji su privođeni zbog nasilja pre, za vreme i posle utakmica. Beogradska policija podigla je tretman navijača na viši nivo, pa su na utakmicama visokog rizika, osim redovnih policijskih snaga pojačanih Žandarmerijom, prisutni i policajci u civilu koji kamerama snimaju najvatrenije navijače. Posle utakmica, oni koji su uspeli da izbegnu prvi talas privođenja bivaju hapšeni pošto se mahom radi o huliganima odranije poznatim policiji.

S druge strane iz policije upozoravaju da se većina izgreda, i to onih sa najkobnijim posledicama, događa pre ili posle utakmica koje nisu procenjene kao visokorizične.

Poseban problem predstavlja frapantan podatak da ove godine u Beogradu nije izrečena nijedna jedina zatvorska kazna huliganima, već samo uslovne i prekršajne. Iako Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama postoji, iako je više puta ocenjen kao faličan, taj zakon postoji. Ali, očigledno se ne primenjuje kako treba... Blaga kaznena ide na ruku onima čiji se motivi za divljanje zdravom logikom ne mogu objasniti.




Izvor: Blic \ A. Ž. A. - M. Prelić

zanimljiva tema o kojoj bi se moglo pricati do sjutra. Mislim da najvise uticaja na huligansko ponasanje ima trip koji se zove 10 godina zivljenja u getu. Takodje nas mentalitet je zanimljiv npr. dovoljan je jedan debil da krene u tucu i za njim ima da skoci jos 100 likova koji vjerovatno nisu dosli da se biju ali kad vide da se roka uskaci (mislim da sam jedan od njih  ). Takodje je proslih godina problem bila policija koja je bila neefikasna sto danas nije slucaj sa zandarmerijom. znamo svi da je nasa policija bila vazda po ratistima i da im je fitilj bio vrlo kratak. Da ne smaram kratko od poslednjeg incidenta na derbiju 2003 stvari su se promenile. policija je bolje organizovana, ne biju bez razloga itd...

ovde su to cisti huligani ne izivljevi ljudi kojima je zanimljivo da ruse i razbijaju.