Da kupovna moć građana Srbije spada među najniže u regionu, najbolje pokazuje odnos prosečnih zarada i cena osnovnih životnih namirnica koje važe u zemljama bivše Jugoslavije. Slovenci, na primer, za prosečnu platu mogu da kupe tri puta više mleka nego mi, Hrvati mogu da pazare gotovo duplo više šećera ili brašna, dok Crnogorci za prosečnu zaradu mogu da kupe oko 30 kilograma piletine više nego Srbi.




Sa prosečnim zaradama od oko 376 evra Srbija po visini plata u regionu zauzima pretposlednje mesto. Iza nas je jedino Makedonija, dok su pored Slovenije i Hrvatske, koje po visini zarada ubedljivo prednjače, ispred nas i Crna Gora i BiH.


Ono po čemu Srbija spada među lidere regiona jesu su cene osnovnih životnih namirnica, pre svega šećera i mleka. Naime, u ovdašnjim supermarketima šećer u proseku košta 111 do 113 dinara po kilogramu, što je za oko desetak dinara skuplje nego u Podgorici ili Skoplju.

Dugotrajno mleko se u glavnim gradovima regiona prodaje po ceni koja se kreće od 70 do 80 dinara po litru, dok u ovdašnjim marketima za litar ovog mleka potrošači treba da izdvoje od 86 do 90 dinara.

 

Za skupu hranu u Srbiji, kaže Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, treba da zahvalimo lošim privatizacijama u prehrambenom sektoru i trgovačkim i prerađivačkim lobijima koji određuju cenovnu politiku u Srbiji.

Izvor: Blic

све је и даље сувише јефтино

Ma standard nam je visok, prikrivamo primanja. Kao sto i ne zaposleni rade, samo na crno. milion ljudi radi na crno. 

Kod nas nema posao i novac samo onaj koji nece.

Ali zahvaljujuci losim privatizacijama, dakle nije samo Sloba kriv?  

Ma duzni smo strava. samo uzimaju kredite, ne znam de trose taj silni novac.
Drzava preporucuje gradjanima da se zaduzuju u dinarima, a oni uzimaju kredite u evrima po basnoslovnim kamatama. od milijardu kolko smo uzeli za deset godina dugovacemo milijardu i sedamsto pedeset miliona.

коштуница,амфилохије...

Nije istina, lažu statistike, sve je jeftino, samo sa naše tačke gledišta izgleda da je skupo.
Ako je meso skupo, mogu da se jedu kosKE, ako je šećer skup, može da se pije kafa bez šećera. I bez kafe.

Pohlepa nema mehanizam samokontrole, sama sebe stvara i sama sebe hrani. Ne treba očekivati da će troškovi života pasti zbog savesti onih koji ih određuju.

Onome kome mnogo treba, uvek treba još više.

Prvo sam pomislio, podgreješ vodu, pa onda pomislih neko nema za gas, onda je najbolje i ne grejati vodu ....

Dakle, pozoveš čoveka na slatku kafu, a daš mu šoljicu hladne vode, ili mlake, onoliko koliko iz Bojlera može da izadje ....

Eee nema ni bojler treba struja da se plati..............

Nek' smo bar u necemu lideri.