Možda ipak uspeš da pronađeš još nekog umnog umesto da odmah lepiš etikete.

Koliko godina imaš, u koju školu ideš?

nema to puno veze sa tim sto zivis u malom gradu.

nemoj da gajis iluzije da veliki grad ponistava takvo osjecanje u vezi sa sobom i svijetom oko sebe...

gdje god da odemo mi sa sobom nosimo...sebe
prema tome,promjene se desavaju unutra,a tek onda se to reflektuje spolja.
a onda prestaje da bude vazno gdje si,jer gdje god da jesi dobro ti je u sopstvenoj kozi.

nemam iskustva sa depresijom klinickih razmjera,negdje mi je jasno da postoje ljudi koji moraju,katkada,potraziti strucnu pomoc da bi izasli iz tog stanja.
to ne znaci da nemam minus faza,to samo znaci da se uspjesno nosim sa tim i da imam dobre,cini mi se,mehanizme koji me cuvaju od uvjerenja da nista nema poentu.jer cak i kada imam minus faza,ja znam da i minus faza ima poentu

negdje sam citala razmisljanje jednog priznatog psihijatra,koji je pola u sali,rekao da je depresija luksuz koji sebi mogu da dozvole samo bezobrazno bogati.
to bi otprilike znacilo da jedna Paris Hilton,primjera radi,moze da umislja oko svog zivota koliko god hoce,da odlazi u klinike i banje na rehabilitacije i po pola godine,da daje silne pare na razno- razne voajere (psihoanaliticare),dok mi,obicni smrtnici ne mozemo tek tako da se iskljucujemo iz svog zivota
mi zivot moramo da zivimo,da privredjujemo,od nekih od nas zavise mnogi ljudi....bla,bla...

od svih osjecanja koje mogu da obuzmu covjeka,cini mi se da je depresija najneprihvatljivija za ljudsko bice.

taj smisao oko kojeg ti lupas glavu ne stanuje u odgovoru koji biti neko mogao dati i nije nesto sto se ceka da dodje.
taj smisao se nalazi kroz dijelanje i kroz zivljenje aktivno i strasno...
jer dok se ceka taj smisao,zivot neminovno prolazi.

ne zivjeci svoj zivot,takav kakav jeste,aktivno i strasno ti,ustvari,pokazujes ogromno nepostovanje prema zivotu i sebi i ljudima oko sebe uopste...a to se strasno i neminovno kaznjava.


razmisli o tome.

Imao sam i ja takva razmisljanja. U cemu je poenta? Zasto postojim? Koja je svrha svega bre? Smorio sam se. Ne znam sta cu od sebe...
Kazes da si iz malog mesta, a da ti je kasno da nadjes nove prijatelje. Nikad nije kasno za to, i nikad ne znas na koga mozes da naletis. Jel imas vezu sa gradom? Ako imas, sedi na autobus, idi u grad. Upisi neke dodatne aktivnosti gde ima dosta ljudi, gde mozes da upoznas nove ljude. Smesno zvuci, ali skola plesa, skola macevanja, skola ovog, onog, plivanje, jos bolje skola plivanja, iako znas da plivas, nije lose usavrsiti tehnike, a i upoznas nove ljude. Najbitnije ti je da upoznas nove ljude, jer ti si u sustini smoren, samo ti je mozak aktivan, a telo nije i zato padas u depresiju. Izjednaci aktivnost tela sa aktivnoscu mozga i shvatices u cemu je poenta. 

Potpun se slažem sa Šeširčić, da bi shvatio poentu treba da živiš svaki trenutak. Treba da otkriješ lepotu u običnm, ljubav u sebi. Odluči da budeš aktivan.

Ako već misliš da su svi oko tebe bezveznjaci što bi onda trebalo da se stidiš da trčiš. Budi emancipovan za njih, postavi sebi zadatak da budeš vođa, a vremenom će se pojaviti još nekoliko sličnih koji isto kao ti nemaju hrabrosti da se pokažu.

Nađi sebi hobi. Pravi maketu aviona ili automobila, gaji cveće za izložbu, uzgajaj rasnog psa, napravi u svom dvorištu sprave za vežbanje pa će drugovi dolaziti kod tebe da vežbaju, uči da sviraš. Uradi bilo šta hrabro i odvažno i ti ćeš se osećati dobro. A kad neki gubitnik krene da pljuje slobodno mu reci da ti njegova zavist prija.

Ako neko misli da sa svima drugima nesto nije u redu... prilicno su realne sanse da sa tim jednim nesto nije u redu

Jedna stvar je ako su u pitanju vecina i manjina, a druga ako su svi vs jedan.

E sad...

Ako su vec svi idioti... zasto je bitno sto ces ti ispasti ovakav ili onakav ako radis nesto sto nije opste prihvaceno, a tebi odgovara?

Malo mesto jeste ogranicavajuci faktor, ali to ne znaci da si u kazamatu i cekas izvrsenje smrtne kazne...
Imas internet, tu mozes naci istomisljenike, mozes prosiriti vidike i znanje, mozes se zabaviti i na pozitivan nacin utrositi vreme...
A iz pozadine mozes da radis na tome da i situaciju i okolnosti promenis

hvala svima na savetima, dosta ste mi pomogli meni nije problem leti da se dobro zabavim, vec zimi, ostavio sam zdravlje ispred kompjutera, izasao bih uvece sa nekim, ali nemam sa kime likovi moje godiste su idioti, nema normalnog, uglavnom mi drustvo cini 10 normalnih likova, vecinom starijih od mene... imam problem i sa devojkama, vidim da imam tu potrebu, ali opet sve su iste, voleo bih da nadjem neku sa kojom mogu da porazgovaram o necemu ozbiljnijem... kada nadjem drustvo, to je uglavnom pozdrav, popricamo malo, ali nikada da izadjemo negde... ne znam da li da budem uporan... uglavnom, dok traje skola, mnogo je dosadno, izadjem u setnju uvece (sam) i to je to... cini mi se da otkad sam uzeo brzi internet, moj zivot tone dole

Internet je veliko dobro ali i veliko zlo. Otkači se ti malo od njega.

Za internet vazi ista ona poslovica kao i za vatru i vodu:
on je dobar sluga, ali los gospodar.

kanarinci, i to dva ili više da ti stalno krešte nad glavom... ribice- opuštaju, pas- radi šetnje i to ti je već dobar deo obaveza, nahrani, očisti, izvedi itd... neko je već pomenuo životinju... nauči da ih voliš i prihvati da si im potreban, nema boljeg sredstva 'dizanja' od saznanja da si nekome potreban... a onda, polako....

Ah... slucaj "intelektualno superiorni tinejdzer"....
Preporucujem ti iscitavanje "Iscezlog kontinenta" Bila Brajsona... onako... malo za spustanje sa visina, plus je zabavno stivo satiricnog humora...