Gost redakcije: Ljubinko Nikolić, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije
U Beogradu ima desetak kriminalnih grupa

Specijalnom tužiocu smo dostavili izveštaj sa svim informacijama koje je policija prikupila radeći na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije. U izveštaju se nalaze imena i iskazi svih osoba sa kojima smo razgovarali u istrazi ovog zločina, kao i svi dokazi koje je policija mogla da prikupi - izjavio je gost redakcije „Blica“, Ljubinko Nikolić, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.
Da li to znači da je ubistvo Ćuruvije policijski rasvetljeno?

- Deo onoga što se desilo tog dana je rekonstruisano... Izveštaj smo poslali prošle nedelje i do sada nismo dobili dodatni zahtev za prikupljanje novih podataka.
Dokle se stiglo u istragama ubistava Momira Gavrilovića, Pavla Bulatovića, Radovana Stojičića Badže...?

- Ubistvo Gavrilovića je predmet rada. Nadu nam daje to što smo se tehnički osavremenili. Dobili smo DNK laboratoriju koja će početi sa radom početkom novembra. S bazom DNK podataka mnogi slučajevi će biti rešeni. Ni zločini nad Bulatovićem i Stojičićem nisu zaboravljeni. Kontaktiramo sa kolegama iz Crne Gore i BiH. Imamo operativna saznanja koja upućuju na neke osobe koje više nisu žive, ali i na neke koje su ovde.
Da li postoje dokazi koji upućuju ko su ubice svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka?

- Posebna policijska ekipa radi na tome, ali zbog interesa istrage o tome ne mogu da kažem ništa više.
Gde su odbegli „zemunci“? Da li se zna kako su tada ušli u Srbiju, kod kojih jataka su bili i koliko dugo?

- Pratimo...
Da li i sada policija ima „belu knjigu“ o organizovanom kriminalu u Srbiji?

- Organizovani kriminal nije tako jak kao što je bio. Neke organizovane kriminalne grupe su nam poznate, a neke su nove. Najveće su one iz Beograda i Novog Sada. U Beogradu ih ima desetak. Najjača i najorganizovanija se bavi trgovinom narkoticima, uz koju idu i druga krivična dela. Sve grupe su predmet policijske obrade.
Koliki je uticaj takozvanih crnogorskih kriminalnih grupa u Srbiji?

- Prisutni su ovde i sarađuju sa našim kriminalcima jer kriminal ne poznaje granice.
Ovogodišnji najveći uspeh policije, kada je reč o privrednom kriminalu, bilo je razbijanje stečajne mafije. Koliko je šteta naneta državi?

- To je bila najveća i najorganizovanija pljačka Srbije, imajući u vodu oblik kriminala i osobe koje su tu vukle konce. U pitanju su milioni evra. Suština je da je krug ljudi iz Trgovinskog suda određivao stečajne upravnike u nekoliko preduzeća s namerom da se kroz stečajni postupak umanji vrednost firme, odbiju kupci, a da to zatim privatizuje njihov čovek za znatno manju sumu novca. Imali su finansijsku logistiku, novac za kupovinu firmi obezbeđivan je preko „Poštanske štedionice“ i banke Sekule Pijevčevića.
Šta je sa Slobodanom Radulovićem, bivšim direktorom „C marketa“?

- Španske vlasti protiv Radulovića, njegove ćerke i zeta vode određene procese i Radulović je pod njihovim nadzorom. Dobar deo novca stečajne mafije završio je na njegovim računima u Španiji, a opran je kroz kupovinu nekretnina.
Ima li u toj grupi kandidata za svedoka saradnika?

- Policija ne može nikome da ponudi taj status, ali možemo tužiocu da sugerišemo osobu voljnu za saradnju. Takvih kandidata imamo i za slučaj drumske mafije.

Tamara Marković-Subota - Aleksandra Ž. Adžić

    Značka ne štiti kriminalce

    Česti su napisi u novinama o suspendovanim, uhapšenim ili osuđenim policajcima za razna krivična dela. Javna je tajna da neki od njih „honorarno“ rade kao obezbeđenje kriminalaca. Kako rešavate taj problem?

    - Nema kompromisa ni milosti prema takvim ljudima. Nije prijatno kada se hapsi policajac, ali policijska značka neće zaštititi nikoga ko vrši krivična dela. Jezgro policije je ipak čisto. Zbog „honorarnog rada“ nekih policajaca, ponovo ćemo razmotriti pitanje nošenja oružja posle radnog vremena.

    Kontrolisane isporuke

    Srpska policija je ove godine zaplenila više od 350 kilograma heroina. Međutim, nije cilj samo da se zapleni što više droge, već i da se dođe do glavnih ljudi u narko-lancu. Za to koristimo zakonsku kategoriju, odnosno ono što mi zovemo „kontrolisana isporuka“. Uz znanje tužioca i konsultacije sa stranim kolegama, propustimo drogu preko naše granice da bi se zaplena izvršila u drugoj zemlji, gde drogu čeka naručilac i gde se osim zaplene pohapse i glavni dileri.

    Ne plašim se

    - Živim u stanu koji sam dobio od MUP-a, u zgradi u kojoj ljudi i ne znaju čime se bavim. Sam idem na posao, sam se vraćam, imam tri ćerke studentkinje i kad idem u kafanu, nikada ne okrećem leđa zidu.


Izvor: Blic