Ogromna je to odgovornost,i prema partneru i prema deci

I ja sam dete mesovitog braka, pa sta da radim? Da mrzim Hrvate? Moj otac je bio ziv pored mene, pa je bio tako nezreo da se to tesko da opisati, pa kao i da nije bio pored mene. Ziveo je uvek svoj zivot i nije mario za decu nesto previse, osim da ne budu gladna (sto je preraslo u patologiju samu po sebi). Vidis, Fico, mene ni moji dedovi nisu voleli. Jedan je celog zivota bio u Londonu, drugi me nikada po imenu nije zvao i vise mu je bilo bitno da cita knjige i bude sebicnjak nego sto ima unuka. Pa, sta sada ja da radim? Ja cu sebe radi istraziti sve svoje loze. Moja savest je potpuno mirna prema svima njima.
Nisam u zivotu ziveo sa majkom, naprotiv, nisam imao svoju kucu, cak ni svoju sobu, nisam imao sve sto mi treba - daleko od toga, bio sam na najnizoj drustvenoj lestvici. Patim zbog sve dece koja su dozivela tesko stanje, raspad tih brakova, uzasne oceve, neodgovorne pretke... i ja mogu reci da spadam u sve te grupe. Ali to me nece hendikepirati ili naterati da mrzim druge narode. Ja sam stvorio nesto cega moji preci mogu da se stide - Porodicu snova, ono sto oni nisu nikada imali. Ja zivim srecan i umrecu srecan i mojoj sreci nikada kraja nece biti uprkos svim mojim ocevima. A za decu poput tebe dizacu uvek glas i volecu ih kao sto sam naucio da volim i svog malog Sasu.

Eh, da, kada smo vec dosli na tu temu, jos da dodam i ovo (mada cu vam se smuciti): upravo zato sto je brak tako vazna tema i tako neizostavno bitna za sve nas ovde, bilo bi mnogo konstruktivnije da se pokrecu takve teme koje o tome govore i da se sve, pa i seksualni odnosi, stave u tu perspektivu. A umesto toga, mi ovde gledamo i more tema koje nemaju veze se realnoscu, more slicica od kojih bi trebali neki autori da se zapitaju kakav primer daju ovoj deci ovde i slusamo more nekih sumanutih ideja u ime nekakve slobode, a u stvari su obicno izopacavanje psihe, braka, polnih odnosa... Elem, da ne duzim vise, Filipe oprosti ako je ovo offtopic na tvojoj temi, nije namerno, ali sada kada smo dosli do ovoga ja ne mogu a da jos jednom i mozda pretposlednji put ne izrazim svoju frustraciju zbog svega toga i da kazem koliko me u sustini boli sto jedan forum ovakvih potencijala i ovakvih kvaliteta biva srozan stvarima i pojavama kojima, duboko sam uveren, na jednom ok forumu nije mesto. Naravno, znam da ce to opet pasti na gluve usi, navikao sam vec, no od sada cu pa do kraja biti iskren kada moram nesto da kazem, ma koliko to ne bilo popularno.

Nisam mogla da odem a da ne zapisem nesto sto osecam u ovom trenutku po citanju svih vasih poruka.

Svako od nas ima svoju zivotnu pricu. Bolje je ziveti sa jednim roditeljem nego nemati nijednog. Bolje je izvuci zivu glavu iz kuce u kojoj se svakoga dana vodi borba. Bolje je mnogo stosta nego ono sto zaista dozivljavamo. Kuda danasnji svet vodi? Roditelji cesto zaborave da imaju decu kada dodje do sukoba. A cesto ostaju zajedno zarad dece. Koliko je samo bolesnih umova dobilo sansu da bude roditelj a nije je zasluzilo.

Kada se budem vratila napisacu mnogo vise nego sada i imacu zasto da budem bar za zrno srecnija. Jedino sto mi kao deca nasih roditelja je da se borimo i da budemo cvrsti.

Ja takodje zivim samo sa Majkom.
Otac mi je umro pre 4.godine od srca na VMA.
Nije lako stvarno...ali zivot ide dalje...

Sasha, volim te i cenim, ali kako ne mozes shvatiti i ako ti 20 puta ponovim da postoje delovi foruma koji su za ozbiljne i delovi foruma za opustene teme. Ako ti se opustene ne svidjaju nemoj ih posecivati, ali vecina ljudi dolazi ovde da se odmori od svojih mucnih zivota i nije im bas zelja da svoje malo slobodno vreme trose na ovakvim temama jer je ovo zaista tesko i za citanje a kamoli za ucestvovanje.
Ja prvi necu da sebe non stop zakopavam kad udjem na ovaj forum, i ovako mi je muka mog sadasnjeg zivota, ne treba mi jos jedno extra mucenje.

Cenim vas kao prijatelje...Ali...Sad smo saterali temu u corsokak...Zao mi je sto nije svakome zivot savrsen... :x

Nikome zivot nije savrsen, samo je nekome manje a nekome vise bolan.