U 12 od 25 beogradskih škola nađeni tragovi droga
Heroin i kokain u srednjim školama

U nasumičnom testiranju srednjih škola u potrazi za narkoticima, njih 12 je palo na testu. Istraživanje, sprovedeno u četiri gimnazije i 21 stručnoj srednjoj školi u Beogradu, pokazalo je da su učenici iz 48 odsto škola bili u kontaktu sa svim drogama koje se mogu naći na tržištu: marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem...

Podaci, iako alarmantni, bili bi još gori da direktori pojedinih škola nisu naredili da se sve prostorije temeljno očiste pre dolaska stručnjaka Zavoda za bolesti zavisnosti.

U istraživanju su gimnazije prošle najbolje jer u njima nije otkriveno prisustvo psihoaktivnih supstanci, dok je situacija bila najgora u školama koje se nalaze u strogom centru grada.

U okviru projekta „Beograd - škola bez droge“ stručnjaci iz Zavoda za bolesti zavisnosti obišli su četiri prigradske i 21 gradsku srednju školu i uzeli briseve sa školskih klupa, stolica, kvaka, slavina i iz svlačionica. Na osnovu toga, u 12 škola pronađeni su narkotici. Najugroženiji su učenici stručnih škola jer je kod 57 odsto ispitanih uočeno prisustvo neke od psihoaktivnih supstanci. Međutim, pitanje je da li i ti podaci stvaraju pravu sliku o upotrebi droga jer su analize u školama rađene u samo dve ili tri učionice.

- Zato ne možemo da tvrdimo da droge nema u onim školama u kojima nismo pronašli tragove. To samo znači da je u tim školama manje učenika koristi. Ciljna grupa našeg istraživanja bili su učenici drugog razreda srednje škole, pa smo njih i anketirali. Anketa koju smo napravili govori da i u školama u kojima nismo pronašli drogu đaci imaju dodira sa narkoticima - rekla je juče Jasna Daragan-Saveljić, direktor Zavoda za bolesti zavisnosti prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.

Prema njenim rečima, pokazalo se da su učenici najčešće dolazili u kontakt sa marihuanom, koja je detektovana u 60 odsto slučajeva, a zatim sa amfitaminima (spid) u 28 odsto slučajeva. Na trećem mestu su opijati, među kojima je najzastupljeniji heroin sa 13,3 odsto i ekstazi u 6,6 odsto slučajeva.

Istraživanje je trajalo od 20. novembra do 20. decembra 2006. godine. Pored ankete i uzimanja uzoraka, psiholozi i defektolozi držali su predavanja. Međutim, učenici su za ovaj vid edukacije pokazali slabo interesovanje.

- Dosadno nam je više da slušamo koliko je droga štetna. Ne vidim šta bi na predavanju mogli novo da mi kažu, zato i ne idem ako nije obavezno. Mislim da su predavanja potrebnija profesorima, roditeljima i osnovcima nego nama. Ipak, zanimljivo mi je ovo što rade. Podseća me na onu seriju o forenzičarima - rekla je za „Blic“ na početku istraživanja Nevena, učenica jedne od škola u kojoj su rađene analize.

Međutim, nisu samo đaci bili zatvoreni za saradnju. Naime, pojedini direktori su čak naredili i detaljno čišćenje učionica pre dolaska stručnjaka sa Zavoda za bolesti zavisnosti.

- Rezultati su alarmantni, ali bojim se da bi bili još gori da su svi direktori bili otvoreni za saradnju. Plašili su se da će njihova škola posle biti etiketirana. Zbog poražavajućih rezultata istraživanje će do kraja školske godine biti sprovedeno u svim srednjim školama, a obuhvatićemo i sedmi i osmi razred osnovnih škola. Posle toga znaćemo šta nam je činiti - kazao je Vladan Šubarević, član Gradskog veća Beograda.

- Ovo sam gledao samo u američkim serijama. Nisam ni znao da tako nešto može da se sprovede i kod nas. Učenici se neće iznenaditi rezultatima, ali svi ostali verovatno hoće. Ne koristim drogu, ali ako bih hteo, znam gde bih mogao da je nađem i koliko košta. Uglavnom se na žurkama duva, a nekad i pre časova fizičkog - kaže Petar, učenik trećeg razreda srednje stručne škole.

Iako je istraživanje sprovedeno samo u beogradskim školama, zvona za uzbunu bi trebalo da se oglase u čitavoj Srbiji jer situacija u školama u unutrašnjosti verovatno nije mnogo drugačija. Prema nezvaničnim procenama, kroz našu zemlju godišnje prođe preko dve tone droge.

Nedavno su Crvenka i Sivac, dva komšijska mesta u opštini Kula, izašla na glas kao narkodilerski centri i u odnosu na desetak hiljada stanovnika nezvanično su rekorderi po broju narkomana u Srbiji. Tamo je cena džointa 100 dinara, dok se crta heroina i kokaina može nabaviti za 200 do 300 dinara.

J. Ilić
Šta rade u slobodno vreme

11-14 odsto mladih se bavi sportom u slobodno vreme
11 odsto u slobodno vreme čita knjigu
77 odsto mladih slobodno vreme provodi izlazeći sa drugovima, igrajući igrice, gledajući TV ili lenčareći
Najmlađi narkoman star devet godina

Na početku istraživanja u Skupštini grada Beograda su izneti alarmantni podaci o porastu broja narkomana među mladima. Tada je saopšteno da je najmlađi registrovani zavisnik u našoj zemlji devetogodišnjak, koji se lečio u Zavodu za bolesti zavisnosti od heroina.
Prvi džoint sa 14 godina

Rezultati anketa sprovedenih okviru projekta „Beograd - škola bez droge“ pokazali su da mladi u dodir sa marihuanom dolaze već sa 14 godina.

45 odsto mladih je kao najveći problem navelo narkomaniju i alkoholizam
71 odsto mladih se oseća usamljeno
60 odsto njih je alkohol probalo od 8. do 18. godine života
20 odsto mladih je bar jednom bilo pijano
78 odsto poznaje nekog ko konzumira drogu
Šta najviše koriste

Marihuana - 60 odsto
Amfetamini (spid) - 28 odsto
Heroin - 13,3 odsto
Ekstazi - 6,6 odsto

Izvor: Blic

 Kako droga ulazi u škole i kako zaštiti najmlađe od ovog opasnog poroka

Glavna meta dilera mladi između 16 i 25 godina

Glavna meta dilera u Beogradu, ali i Srbiji, jesu mladi između 16 i 25 godina jer među njima ima najviše narkomana. Ipak, to ne znači da su oni mlađi sigurniji. Naprotiv, prema tvrdnjama Lambea Đorejlijevskog, šefa Odseka za prevenciju narkomanije u beogradskoj policiji, osmaci i učenici prvih razreda srednjih škola su najrizičnija grupa kada su u pitanju prvi dodiri sa narkoticima.

- U tim godinama, na prelasku iz osnovne u srednju školu, kada se menja okruženje i društvo, deca su najpodložnija raznim uticajima. A sve zato da bi se identifikovala sa okolinom, da bi bila prihvaćena - kaže Đorejlijevski.

Sve počinje tako što diler zavrbuje nekoga ko je zvezda u školi i koga će slediti ostala deca. Vrbovanje, međutim, nije u školskom dvorištu, već na mestima gde se okuplja ta generacija.

- Prvo ih časte drogom. Deca na to nasednu, razmišljajući da im ništa neće biti ako probaju. Ali vrlo brzo postaju redovne mušterije lokalnog dilera. Ukoliko dete još nekoga uvuče, snižavaju mu cenu droge. I tako nastaje začarani krug - upozorava naš sagovornik.

Ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da deca sve ranije dolaze u prvi kontakt sa drogom. Već osmaci koriste marihuanu, ekstazi i amfetamine (spid). Na heroin prelaze posle nekoliko godina.

Po mišljenju Đorejlijevskog, najopasnija sredina za uzimanje narkotika nije sama škola, koliko proslave mature i ekskurzije.

- Zbog želje da sebe predstave kao odrasle, mature i ekskurzije postaju idealne za probanje droge. Pre nekoliko godina, na jednoj maturskoj proslavi u elitnom hotelu, policija je zaplenila drogu kod 40 učenika i to od marihuane do kokaina. Dešavalo se, takođe, da pronađemo i po 300 grama marihuane sakrivene u autobusu sa kojim đaci idu na ekskurziju. Kada smo pronašli drogu, samo jedan roditelj nije pustio svoje dete na put, dok su se ostali ponašali kao da se ništa nije dogodilo - navodi naš sagovornik.

Kako on kaže, osim roditelja, cela država, zdravstvene i socijalne službe, policija i carina treba da shvate problem narkomanije.

- Prioritet nam je da sprečimo da droga uđe u osnovne i srednje škole - naglašava šef Odseka za prevenciju narkomanije beogradske policije.

Međutim, poslednja istraživanja pokazuju da je droga i te kako ušla u škole. U Beogradu su stručnjaci Zavoda za bolesti zavisnosti u 12 od 25 škola pronašli tragove narkotika: marihuane, heroina, kokaina, amfetamina....

NOVI SAD
Trećina srednjoškolaca probala ekstazi

Ni u Novom Sadu situacija nije mnogo bolja. Čak trećina novosadskih srednjoškolaca probala je ekstazi, 42 odsto dece povremeno koristi marihuanu, a četiri odsto je konzumira svakodnevno, dok je heroin i kokain bar jednom probao svaki stoti novosadski osnovac. To su pokazala istraživanja koja su lekari Doma zdravlja sproveli u novosadskim gimnazijama.

- Nažalost, droga je toliko zastupljena u školama da planiramo da savetovališta za borbu protiv narkomanije organizujemo i u osmoletkama. Sa marihuanom se, prema našim saznanjima, počinje u završnim razredima osnovne škole, a u srednjoj je sve rasprostranjeniji heroin - priča Miroslava Alimpić, iz novosadskog savetovališta za mlade, i svoju izjavu ilustruje primerom učenika VII razreda jedne osnovne škole, koji u savetovalište dolazi upravo da bi raskrstio sa problemom zavisnosti.

Problem nije samo u tome što narkotika ima na svakom koraku, već što je njihova cena postala pristupačna i onima sa džeparcem. Za samo 80 do 100 dinara na školskom odmoru učenici mogu da kupe džoint, paketiće marihuane plaćaju 500 do 1.000 dinara, tableta ekstazija im je dostupna za samo 250 dinara, a 500 dinara je dovoljno da dođu do paketića sa nešto manje od četvrt grama heroina.

- Pred najavljene žurke u klubovima, ili kada neki od učenika pravi parti, donosi se i ekstazi ili LSD, koji je ponovo na tržištu. Od kada su postavljene kamere i uvedeni školski policajci nijedan diler ne rizikuje da uđe u školsko dvorište, već "posao" poverava učenicima koji su već navučeni na drogu i kojima se usluge uglavnom isplaćuju u narkoticima. Njima se "roba" daje van nastave i u manjim količinama, gotovo po porudžbini. Unose je u škole jer se tašne, kao ni učenici, ne pretresaju. Distribuiraju je na odmoru, uglavnom svojim poznanicima i drugarima iz razreda. Tačno znaju gde su kamere i kakve su navike školskog policajca, pa je smanjen rizik da će biti uhvaćeni. Znaju se imena tri srednje škole u kojima je gotovo uvek moguće nabaviti drogu, a na lošem glasu su i osnovne na Limanima i Grbavici. Doduše, u osmoletkama ne diluju učenici, već u njih "robu" donose srednjoškolci i stariji momci i devojke iz kvarta ili bivši učenici čija pojava neće biti sumnjiva - priča izvor "Blica" dobro upućen u prilike na novosadskom tržištu droge.

NOVI PAZAR
Počeo sam da se drogiram da bih se dokazao

- Danas, dok se odvikavam od droge, ne mogu da verujem da sam u srednjoj školi ušao u taj ogavni svet samo zato što sam pomislio da ću, ako ne probam, ostati niko u očima mojih drugova. Nažalost, mnogi od zavisnika koje ja poznajem probali su drogu, ne iz radoznalosti, nego da bi bili jači i važniji u očima svojih drugova - rekao je "Blicu" jedan dvadesetogodišnjak iz Novog Pazara, bivši narkoman koji se više od godinu dana leči od zavisnosti.

Nažalost, većina narkomana u Novom Pazaru počela je sa korišćenjem marihuane i heroina u srednjoškolskom periodu, a zabeleženi su i slučajevi da drogu probaju osnovci. Dr Enes Salković, neuropsihijatar koji svakodnevno leči zavisnike od droge u novopazarskom Zdravstvenom centru, za "Blic" kaže da od svojih pacijanata saznaje da je droga mladima u Novom Pazaru dostupna na mnogim mestima i da je većina počela da se drogira između 16 i 19 godina.

- Mislim da je veliko prisustvo droge jedan od osnovnih razloga raširenosti narkomanije u Novom Pazaru. Pacijenti mi kažu da mogu da nabave drogu vrlo lako, da nema naselja u kojima se ne prodaje - kaže dr Salković.

On posebno upozorava javnost da postoje ljudi koji su zaduženi da "navlače omladinu na drogu".

- Ilustrovaću to jednim primerom. Skoro mi je roditelj jednog zavisnika ispričao da je pustio dete na žurku, na kojoj se pojavio momak koji je prisutnima besplatno nudio narkotike. Na toj žurci je 17 mladih probalo drogu - kaže dr Salković.

Direktor Gimnazije u Novom Pazaru Ćamil Sukić kaže za "Blic" da je u ovoj školi bilo narkomana.

- Bilo ih je, a mislim da ih sada nema ili škola ne zna da ih ima. Kada bismo doznali da se neki učenik drogira, mi bismo obavestili roditelje, kao što smo to ranije činili i pokušavali bismo da problem rešavamo zajedno sa njima i sa školskim psihologom - kaže Sukić.
NIŠ

U prošloj godini umrlo 12 narkomana

Od svih registrovanih narkomana u Nišu njih 80 odsto je navučeno na heroin.

Specijalisti za bolesti zavisnosti kažu da je donja starosna granica sve niža. Često se dešava da se tinejdžeri stari 12, 13 godina drogiraju sintetičkim drogama koje u kombinaciji sa alkoholom stvaraju ozbiljne probleme. Od kada su uvedeni školski policajci, dileri uglavnom zaobilaze srednje škole, dok ih u osnovnim, prema dostupnim podacima, nema.

Po gradske narkomane je najkobniji heroin. Onaj koji dolazi na niške ulice je izuzetno lošeg kvaliteta, sadrži samo pet do 10 odsto prave droge. Do niških ulica stiže kroz više ruku, tako da je količinski više puta uvećan pesticidima i drugim dodacima, među kojima se mogu naći i gips i mišomor. Događalo se da zbog takvih dodataka u kratkom roku umre veći broj narkomana. Operativci iz SUP-a kažu da su i oni ponekad "krivi" za smrt narkomana.

Kad uhapsimo jačeg dilera, sitniji dileri pokušavaju da preuzmu njegov posao. Oni počinju da prodaju čistiji heroin, kako bi se "preporučili" na tržištu, ali i zbog toga što ne znaju kako da mešaju drogu i dodatke. Za niške narkomane, navikle na heroin lošeg kvaliteta, uzimanje takvog, čistijeg heroina predstavlja smrtonosnu dozu - objašnjavaju naši sagovornici.

Ekipa "Blica"

    Ispovest Jagodinca
    Kako sam unuku spasao iz sveta droge

    Droga je prisutna u osnovnim, srednjim i visokim školama u Jagodini. Svaka škola ima dilera, svaka školska smena ima dilera i svako odeljenje ima svog dilera. Ovo za "Blic" priča poznati Jagodinac, koji je odlučio da sprovede ličnu istragu u tom mestu kada je otkrio da njegova unuka srednjoškolka uzima ekstazi.

    - Dilere možete najlakše prepozati po tome što nose najmanje dva mobilna telefona, njihove porodice su izrazito siromašne, a oni obučeni po poslednjoj modi - kaže sagovornik "Blica".

    Njemu je unuka ispričala da se počinje sa tri tablete ekstazija, koje dileri dele deci besplatno na raznim proslavama. Posle toga deci se daje kombinacija raznih droga za ušmrkavanje. Za redovnu upotrebu, dileri u Jagodini deci daju marihuanu, a zatim se prelazi na skuplje i jače droge.

    - To je put koji su trasirali jagodinski dileri da bi došli do sigurnih i pouzdanih mušterija. Već za nekoliko meseci deca postaju ovisnici. Neposredno posle novogodišnjih praznika, moja unuka je spavala po 24 sata i nije mogla da ustane iz kreveta. Primetio sam da tu nisu čista posla jer je usporeno pričala, nije mogla da jede, bila je bleda. Iz razgovora sa njom saznao sam da je za doček Nove godine dobila i konzumirala ekstazi. Daljom istragom došao sam i do drugih podataka. Najorganizovanija dilerska postavka je u jednoj srednjoj školi, koja je na dobrom glasu. Po priči učenika tu su bili umešani čak i profesori - ogorčeno priča sagovornik "Blica".

    On nije stao na tome, već je išao i dalje u svojoj privatnoj istrazi.

    - Došao sam do imena glavnih dilera za srednje škole. Postoji čitav lanac, a glavni dileri su u jednom selu i povezani su sa snabdevačima na Kosovu. Oni distribuiraju drogu dalje četvorici dilera za grad. Takođe, droga se distribuira i iz jednog poznatog ugostiteljskog objekta, u koji dolaze dileri iz Novog Sada, Beograda, Subotice... Ranije se droga na veliko prodavala u jednoj diskoteci. Novac investiraju u nekretinine i tako ga legalizuju. Reč je o mladim ljudima bez dana radnog staža sa ogromnim imetkom - priča naš sagovornik.

    On kaže da je dekan Učiteljskog fakulteta Sretko Divljan na jednom skupu javno opomenuo prisutne da čistačice svakog jutra sakupe iz parka te ustanove punu najlon kesu špriceva. Po njemu, slična je situacija i u dvorištu.

    - Obavestio sam o tome nadležne i dao sam im spisak svih imena do kojih sam došao. Dao sam im rok od dve nedelje da reše problem i zapretio im da ću da ubijem i dilera i njih ukoliko moja unuka postane ovisnik. Nije prošlo ni nedelju dana, a čitava ekipa dilera je rasturena. Takođe, moja unuka je izbačena iz problematičnog društva jer su verovatno svi saznali od koga je došla informacija. Sada je, na svu sreću, zaobilaze u širokom luku. Što se tiče dilera, ona je obeležena - kaže nesrećni deda.

    Kako je on objasnio, dileri na početku skeniraju porodičnu situaciju jer su njihova meta deca iz nestablinih brakova i porodica, kao i deca imućnijih roditelja.

    - Reagovao sam tako što sam svugde razglasio da mi je unuka konzumirala drogu i obavio sam razgovor u porodici. Druge porodice kriju problem i zavlače ga pod tepih, tretirajući narkomaniju kao sramotu. Em nema institucije koja se bavi tim problemom, em je porodica zatajila, pa nam se sve ovo i dešava - zaključio je ovaj Jagodinac, koji je zbog budućnosti unuke odlučio da "uzme stvar u svoje ruke".

    I. I.


Izvor: Blic