Policijska represija je nešto što je svaki navijač doživeo, video ili čuo. Preterana upotreba sile od strane policije, a ponekad i izazivanje incidenta na tribini nije nikakva retkost, a u poslednje vreme proizvoljno tumačenje zakona o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima dala je policiji ovlašćenja za koja nisu nadležni. Ovu stranicu posvećujemo onima koji su bili žrtve policije i nadaleko poznate torture prema navijačima. Navijači imaju prava kao i svaki drugi pojedinac, ta prava pobrojaćemo na ovoj strani, kao i ovlašćenja policije da bi svako od vas znao kada su mu ugorožena prava i kada može da pokrene postupak protiv takvog ponašanja.

Policija

"Policija je javna služba koja postoji zbog svih nas, i dužna je da nam u raznim situacijama pruži neophodnu zaštitu, ili pomogne da ostvarimo neko svoje pravo."

Dužnosti policije

Ukratko, najznačajniji poslovi policije su zaštita javnog reda i mira, otklanjanje opasnosti svih vrsta, suzbijanje kriminala i otkrivanje učinilaca krivičnih dela. U dužoj verziji, policija je po zakonu zadužena za:
- zaštitu bezbednosti države i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavom utvrđenog poretka
-zaštitu života, licne i imovinske sigurnosti građana
-sprečavanje krivičnih dela, i hapšenje i privođenje njihovih počinilaca sudskim organima
-održavanje javnog reda i mira
-obezbeđivanje javnih skupova
-obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata
-bezbednost saobraćaja

-Putovanje > Automobili
-kontrolu kretanja u graničnom pojasu i prelaženja državne granice
-kontrolu kretanja i boravka stranaca
-pitanja nabavke, držanja i nošenja oružja

Bezbednost > Oružje
-kontrolu proizvodnje i prometa eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova
-zaštitu od požara
-pitanja kao što su državljanstvo, jedinstveni matični broj građana
-izdavanje javnih dokumenata (lična karta 18, vozačka dozvola, putne isprave, potvrde o prebivalištu i boravištu gradana...).

Susret s policajcem

Legitimisanje gradana jedna je od redovnih aktivnosti pripadnika policijske službe. Ako ti se dogodi da te patrola zaustavi i zatraži ti licnu kartu, pokaži dokumenta bez protivljenja.

Ako te policajac na bilo koji način zlostavlja, zapamti ili zapiši broj službene značke koju nosi na uniformi, kako bi kasnije mogao da zahtevaš njegovo kažnjavanje.

- Ako je policajac u civilu, traži da ti pokaže službenu legitimaciju. Budi pristojan, ali i odlučan u zaštiti svojih prava. - Ako želi da te privede, obavezno traži da ti saopšti razlog i nemoj ništa da izjavljuješ pre nego što se posavetuješ sa advokatom.

Policajac ima pravo...

da te legitimiše
-da te pretrese, u slucaju da sumnja da se kod tebe nalaze sredstva, tragovi ili dokazi u vezi sa nekim krivičnim delom. Droga i oružje su, na primer, stvari koje ne bi trebalo da imaš u džepu
-da te privede u stanicu policije: ako nemaš licnu kartu, pa želi da proveri tvoj identitet, ili ako sumnja da si počinio neki prekršaj ili krivično delo.

Policajac nema pravo...

-da odbije da ti pokaže službenu legitimaciju
-da te vređa, udara, ponižava ili ugrožava na bilo koji drugi način.

Informativni razgovor
je jedan od načina da policija dođe do podataka u vezi sa prekršajem ili krivičnim delom koje istražuje. U zavisnosti od toka i ishoda razgovora, lice koje je na njega pozvano biće u daljem postupku tretirano kao:

-osumnjičeni
-potencijalni svedok
-neko ko nema ništa s počinjenim delom.

Informacije prikupljene tokom informativnog razgovora ne mogu se koristiti kao dokazni materijal. Tokom informativnog razgovora, sve što policajac može da uradi jeste da razgovara s tobom. Fizički ili psihički pritisak, mučenje i ponižavajuće ili nečovečno postupanje predstavljaju krivično delo iznuđivanja iskaza, kažnjivo zatvorom od tri meseca do petnaest godina.

Osumnjičen?
U tom slucaju, policija je obavezna da te odmah obavesti o delu za koje te tereti, o razlozima zbog kojih si osumnjičen, ali i o pravu da uzmeš branioca, koji će prisustvovati daljem saslušanju. Po zakonu, nisi dužan da odgovaraš na pitanja policije dok se ne posavetuješ s advokatom. S druge strane, sve što izjaviš u njegovom prisustvu može se koristiti kao dokazni materijal u sudskom postupku.
Kao osumnjičeni, imaš pravo na razgovor sa braniocem i pre prvog saslušanja. Za vreme istražnog postupka, vaše susrete policija može da kontroliše posmatranjem, ali ne i slušanjem. . Ako protiv tebe bude podignuta optužnica, postaješ okrivljen. Tada imaš pravo da slobodno i bez nadzora komuniciraš sa braniocem.

Po Zakoniku o krivičnom postupku, prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja, obmana, obećanje, iznurivanje, iznuda ili druga slična sredstva da bi se došlo do njegove izjave, priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz (član 89, stav 8 ). Zadržavanje osumnjičenog lica može trajati najduže 48 sati. Po isteku tog roka, osumnjičenom se odreduje pritvor, ili biva pušten na slobodu.

Zašto branilac?
Pružice ti pravnu pomoć? Ako nemaš stručno pravničko obrazovanje, gotovo je sigurno da nećeš ostvariti neka od svojih prava u postupku, što može dovesti do toga da, u slučaju da budeš osuđen, dobiješ težu kaznu od one koju bi dobio da si imao branioca. ... i zaštitu. Prisustvo branioca zaštitiće te od eventualnog zlostavljanja i druge vrste nedozvoljenog pritiska u policiji.

Lišenje slobode

Policiji su pri gonjenju osumnjičenih osoba data velika ovlašcenja. Kako bi prava osumnjičenog bila zaštićena, propisana su određena pravila koja se uvek moraju poštovati - pa i u situaciji kada izgleda jasno da je reč o pravom i opasnom kriminalcu. Lice lišeno slobode mora odmah biti obavešteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i istovremeno upoznato da nije dužno ništa da izjavi, da ima pravo da uzme branioca po izboru, i da se o lišenju slobode obaveste njegovi najbliži. Ako si lišen slobode bez odluke suda, moraš odmah biti sproveden nadležnom istražnom sudiji. Ukoliko je zbog neotklonjivih smetnji sprovodenje trajalo duže od osam sati, policija je obavezna da o razlozima prekoraćenja roka obavesti istražnog sudiju. Istražni sudija je dužan da ti odmah saopšti da možeš uzeti branioca i da ti omogući da ga u njegovom prisustvu pozoveš. Ako ga nemaš, ponudiće ti nekog sa spiska službenih adokata.

U pritvoru

Pritvor može odrediti jedino nadležni sud, i to samo u zakonom određenim slučajevima - na primer, ako je to jedini način da se onemogući ponavljanje ili dovršavanje krivičnog dela, vršenje uticaja na svedoke ili uništavanje dokaza. Pritvor može trajati najduže dve godine od podizanja optužnice; ako za to vreme ne bude izrečena prvostepena presuda, optuženi će biti pušten na slobodu. U slučaju žalbe na prvo-stepenu presudu, pritvor može trajati još godinu dana, odnosno dodatnu godinu po donošenju odluke žalbenog suda o ukidanju presude prvostepenog suda. Lice koje je bez osnova lišeno slobode ima pravo na naknadu štete od države.

pruzeto sa www.tribina.co.yu