turci definitivno ulaze u severni iraq.......

Samo neka udju,pa onda se oni i Ameri pocnu kokati a mi uz pivo gledamo i ko god da izgubi tu bitku nama dobro 

Баш ме брига ко ће да победи, појешћу онога ко изгуби

Buš neće rezoluciju o genocidu nad Jermenima
Autor: N. B. | 11.10.2007 - 08:00

Opis ide ovde
Predsednik SAD Džordž Buš upozorio je američke zakonodavce da ne proglašavaju masakr na Jermenima za vreme Prvog svetskog rata genocidom.

„Takva rezolucija ne bi bila pravilan odgovor na istorijska masovna ubijanja“, rekao je američki predsednik i dodao da bi rezolucija bila veoma štetna za odnose Amerike i Turske.
Turska demantuje da je između 1915. i 1917. godine ubijeno milion i po Jermena.
Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, rekla je da bi usvajanje rezolucije u kojoj bi se pominjala reč genocid bilo „veoma problematično“ za dalje sprovođenje američke politike na Bliskom istoku. Ona je dodala da bi to moglo da destabilizuje američke misije u Iraku i Avganistanu, u kojima je Turska važan saveznik američke vojske.
Buš je objavio da, čak i ako Kongres bude usvojio rezoluciju koja pominje genocid, ona neće biti „zakonski obavezujuća“.
Zvanična Ankara uložila je ogroman napor da nacrt rezolucije o genocidu nad Jermenima uopšte ne dođe pre američke kongresmene. Brojni političari putovali su u Vašington da lobiraju protiv rezolucije, a Buša su tim povodom kontaktirali i predsednik Turske Abdulah Gul i premijer Tajip Erdogan.
Gul je najavio „ozbiljne probleme“ u slučaju usvajanja rezolucije.
S druge strane, moćna jermenska dijaspora ne dozvoljava da se pitanje genocida skloni u stranu. Skupštine nekih zapadnih zemalja, poput Francuske, već su usvojili rezolucije o genocidu nad Jermenima.
Ankara tvrdi da se masakr desio „na obe strane“ i da ubijanje Jermena „nikada nije bila državna politika“.

Izvor: Blic

Da si ti ziv i zdrav, Turci su tokom zadnjih 4-5 godina "zaboravili" gdje se nalazi granica sa Irakom. Pa tako cesto organizuju male "kaznene ekspedicije" na teritoriji Iraka...

Turski rat nerava
Ismet KOČAN, 11. oktobar 2007

SPECIJALNO ZA "NOVOSTI" - ISTANBUL

POD velikim pritiskom turske javnosti, koja je posle pogibije 15 vojnika naoštrena za ozbiljnije razračunavanje sa terorističkom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK), premijer Redžep Tajip Erdogan je priznao da je njegova vlada spremna i na prekogranični vojni upad u severni Irak. Shodno slovu Ustava, za to će tražiti dozvolu turskog parlamenta koji o tome treba da se izjasni početkom iduće sedmice, posle bajramskih praznika.

Premijer Erdogan je u intervjuu privatnoj televizijskoj stanici "NTV" priznao da se nalazi između dve vatre opozicije, koja istovremeno podržava vojnu intervenciju, ali i upozorava na posledice takve akcije. On je, naglasivši da je Turska do sada imala 24 slične intervencije, poručio da će "za novu prekograničnu operaciju od presudne važnosti biti analiza koliko je ona korisna".

Vojna intervencija za koju će, nema sumnje, Erdoganova Vlada dobiti blanko dozvolu parlamenta, biće poslednji potez u ratu nerava koji je počeo sa strateškim partnerom iz Vašingtona koji ima u severnom Iraku vojne jedinice i posebne interese, i ne želi dopunske glavobolje sa Turskom. Procenjuje se da će pre toga, turska vlada pokušati da izvrši dodatni pritisak na SAD za sinhronizovanu akciju protiv PKK s druge strane granice, koja bi, kako procenjuju neki vojni analitičari, u sadejstvu turskih snaga bezbednosti na jugoistoku zemlje, bila delotvornija od samog turskog vojnog upada u severni Irak.
Sada se postavlja pitanje - čime bi to Turska mogla da uslovi partnera iz Vašingtona da joj pomogne u obračunavanju sa PKK? Procenjuje se da bi to mogla da bude ucena sa otkazivanjem usluga za američku logistiku u Iraku - značajne vazduhoplovne baze "Indžirlik" - i napetost oko tek usvojenog nacrta rezolucije o Jermenskom kongresu u Komitetu za spoljnu politiku američkog Kongresa, koja je razgnevila zvaničnu Ankaru i preti poremećajem odnosa sa Vašingtonom.

Izvor: Novosti

Вести о напретку борбе слободних народа света. Турци не пристају да им се намеће кривица. Нису као ми да сами ископавају хладњаче. Амерички конгрес је злочине над Јерменима прогласио геноцидом. Турска држава је одмах реаговала у заштити националних интереса. Бушова администрација жели да "смири страсти" не из уважавања према Турској, већ зато што им је то битан савезник, и то отворено кажу. Онда, по тој логици, ни Кина не мора да притиска свог савезника Мјанмар.

Бојазни администрације су ипак сасвим реалне. Курдистан је једина "успешна прича" у пропалом "увођењу демократије" у Ирак. Међутим, Турска се већ месецима буни зато што из ирачког курдистана подршку добија ПКК, сепаратистичка организација која убија по Турској. Ако Амери притегну Курде, тамошња прича неће више бити успешна. Ако их пусте, односи са тако им битним савезником се и даље хладе. Није лако бити светска сила. Можда је време да се разматра повлачење са тог положаја.

Одмах ћу рећи да овде Турке сматрам слободним. Слободни су од комплекса кривице који им намећу они који немају никаква права на то. Мислим да не треба да говорим да су Американци последњи који смеју да зуцну о геноциду. Имају мање права него Немци, који су бар званично денацификовани. Замислите неког немачког Џон Вејна, у филму снимњеном рецимо 1950. како прангија Јевреје и Словене. 
Ту је разлика између Турске и Србије. Турци сигурно не ископавају хладњаче.

 TURSKA SPREMNA DA PLATI CENU AKCIJE U IRAKU

Turski premijer Tajip Erdogan izjavio je da je Turska spremna da se suoči sa posledicama u slučaju da počne vojnu akciju protiv kurdskih pobunjenika na severu Iraka, javljaju agencije.

'Pošto smo već krenuli tim putem, cena je već uračunata. Ići ćemo tim putem bez obzira na cenu', rekao je Erdogan novinarima.

Premijer je dodao da se vrše pripreme za eventualnu operaciju u Iraku, ukazujući da Turska 'nema više strpljenja da gubi vreme'.

Turska vlada je zatražila od parlamenta da odobri vojnu operaciju protiv pubunjenika iz Radničke partije Kurdistana na severu Iraka gde im je baza za napade u Turskoj.

SAD i Evropska unija kritikovale su takve namere Turske.

Izvor: RTS

 TURSKA POVUKLA AMBASADORA IZ VAŠINGTONA
 
Turska je danas, uprkos upornim molbama američkog Stejt departmenta da ne čini ishitrene poteze, povukla ambasadora iz Vašingtona, odgovarajući na jučerašnju odluku kongresmena na Kapitol hilu da masakr pocinjen nad Jermenima pre skoro 100 godina nazovu genocidom.

Povlačenje ambasadora Nabija Sensoija usledilo je posle oštrih upozorenja vlade u Ankari da će žestoko odgovoriti na odluku spoljno-političkog odbora Predstavničkog doma Kongresa o usvajanju rezolucije o dogadjajima koji su rezultirali smrću oko 1,5 miliona Jermena tokom Prvog svetskog rata.

U Vašingtonu se ocenjuje kako ovakav potez Turske predstavlja pokušaj da se spreči za petak zakazano glasanje o ovog rezoluciji u punom sazivu Predstavničkog doma.

Na taj način zvanična Ankara ostavlja, administraciji predsednika Džordža Buša 24 časa da pokuša da ubedi predstavnike Demokratske stranke da ne podrže ovakvu rezoluciju, posebno zato što je Sjedinjenim Američkim Državama, zbog razvoja događaja u Iraku i Avganistanu, neophodna puna saradnja Turske.

Predstavnici demokrata, međutim, naveli su da da će, ukoliko predlog te, neobavezujuće, rezolucije, bude prihvaćen u Spoljno-političkom odboru, donji dom parlamenta, bez problema, usvojiti takav dokument.

Poredeći potez Predstavničkog doma sa sličnom rezolucijom koju je lane izglasao parlament u Parizu, najviši zvaničnici administracije u Vašingtonu, uključujući ministra odbrane Roberta Gejtsa, upozorili su da posle 'francuske rezolucije' ni jedan avion iz te države nije preleteo preko turske teritorije.

Sukob sa Ankarom poslednja je stvar na listi želja Vašingtona, budući da se preko baza u Turskoj, u Irak i Avganistan prebacuje oko 70 odsto goriva, municije i namirnica za desetine hiljada američkih vojnika raspoređenih na ta dva ratišta.

Istovremeno je Stejt department izrazio
'žaljenje' zbog poteza kongresmena, naglašavajući da bi rezolucija moga ostaviti ozbiljne posledice na odnose dve države, te interese SAD u Evropi i na Srednjem istoku.

Ukoliko glasanje u Predstavničkom domu zaista bude i održano, kako obećavaju demokrate, nema ni malo sumnje da će rezolucija biti I usvojena jer je predlagač Adam Šif, navodno, već skupio 226 glasova podrške.

Demokratska stranka ima mećinu od 233 predstavnika u Domu sa 434 mesta.

Analitičari u SAD strahuju da bi Turska, oslobođena obaveza uzdržavanja od napada na Kurde, mogla pokrenuti ozbiljnu ofanzivu protiv pripadnika formacija Radničke partije Kurdistana na severu Iraka.

Poslednjih dana, u oštrim sukobima vladinih snaga i pobunjenika na jugu zemlje, poginulo je 15-tak turskih vojnika, a ratno vazduhoplovstvo te zemlje bombardovalo je kurdske položaje u Iraku.

Jermenija pozdravila usvajanje rezolucije u SAD

Pozdravljajući rezoluciju predsednik Jermenije Robert Kočarijan je, posle razgovora u Briselu s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, rekao:

'Nadamo se da će taj proces dovesti do toga da SAD u potpunosti priznaju genocid nad Jermenima kao činjenicu'.

Kočarijan je pozvao Tursku da s Jermenijom počne razgovore o obnavljanju bilateralnih odnosa, ali je naglasio da Ankara nema pravo da vrši pritisak na druge zemlje da se uzdrže od priznavanja masakra Jermena za genocid.

'Svi naši spoljni kontakti širom sveta pokazuju da nigde u svetu nema spora niti sumnje u vezi s događajima u Turskoj 1915. godine, i da po tom pitanju postoji konsenzus', rekao je on.

'To što Turska negira genocid ne znači da može da obaveže i druge zemlje da negiraju tu istorijsku činjenicu', dodao je Kočarijan.

Predsednik Jermenije je poručio da je otvoren za razgovore s Turskom 'o svim mogućnim bilateralnim pitanjima', uključujući uspostavljanje diplomatskih odnosa.

Solana je pozvao Jermeniju i Tursku da se okrenu ka budućnosti i da se angažuju na izgradnji bilateralnih odnosa.

Izvor: RTS

Samo neka idu,i onako ikada nece uci u EU a jedino sto moze da im se desi to je da zarate sa SAD.
Hmmm to i nije toliko lose