Osim ako dolaziš avionom,onda te obore...

ЕУ упозорава Турску да не враћа смртну казну


У Анкари одбацују критике које стижу из Брисела и Стразбура и кажу да је то унутрашње питање о коме ће одлучивати турски посланици и председник државе а не Европска унија и Савет Европе



Одлука Турске да отвори процедуру за повраћај смртне казне како би адекватно казнила пучисте изазвала је оштре критике у Бриселу, Стразбуру, Берлину и Бечу. Уколико се у кривичном закону поново покрене лифт за губилиште, што се најављује, то би дефинитивно довело у питање улазак Турске у Европску унију, поручују из Брисела.

Савет Европе је упозорио Турску да то није у складу са чланством у тој организацији која окупља 47 земаља. „Политички лидери треба да бране основне  принципе Европске конвенције о људским правима, а то искључује примену смртне казне”, изјавио је портпарол СЕ, пренеле су агенције.

У ЕУ осуђују покушај државног удара у Турској, али у исто време не могу да  разумеју садашње понашање владе и захтевају од Анкаре да се повинује владавини права. Уколико би Турска поново вратила смртну казну, то би била „црвена линија” преко које Брисел не би могао да пређе, поготово што масовни прогони пучиста трају дуже од четири месеца.

„Уколико Турска врати смртну казну ми бисмо обуставили приступне преговоре са Анкаром”, упозорио је недавно председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. У Бриселу наглашавају да то „није компатибилно” са демократским стандардима земаља ЕУ који не познају усмрћење по параграфима. „Ко уводи смртну казну затвара врата ЕУ”, посебно поручују из Беча и Берлина.

Председник Тајип Ердоган много не хаје на та упозорења и најављује да ће ратификовати измене у кривичном закону о враћању смртне казне која је у Турској укинута пре дванаест година. Запад не може да одлучује о смртној казни, ми о томе доносимо одлуку, каже он.

„Тражимо да хитно вратите смртну казну”, тим повицима је председника Ердогана дочекала овећа група грађана приликом недавног отварања једне железничке станице у Анкари. „ Уз Божју помоћ то ће се десити ускоро. Наша влада ће предложити парламенту промене кривичног закона и верујем да ће то посланици подржати. Обећавам вам да ћу, као шеф државе, парафирати тај закон”, изјавио је Ердоган који очевидно и на тај начин покушава да придобије наклоност радикалних националиста чији гласови би могли да буду пресудни на референдуму на коме ће се, како се најављује, почетком 2017. године одлучивати о промени устава и увођењу председничког система.

„Није важно шта ће Запад о томе каже. Ми одлучујемо о томе. Ја хоћу да служим свом народу. То је демократија”, одговорио је Ердоган окупљеним грађанима који су те његове речи поздравили аплаузима.

Анкара је 2004. године укинула смртну казну у настојању да ухвати корак са европским демократским стандардима. То је био један од предуслова за отварање приступних преговора за улазак у ЕУ. Последњи осуђеник на најтежу санкцију био је лидер проказане Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулах Оџалан, али му је она преиначена у доживотну робију коју сада испашта у затвору на острву Имрали  у Мраморном мору.

То питање се поново нашло на дневном реду после покушаја војног удара у ноћи између 15. и 16. јула када је погинуло 240 лица, док је 2.200 лакше или теже рањено. У последња четири месеца суспендовано је са посла 110.000 људи, док се иза решетака нашла армија од 37.000 осумњичених, наводно следбеника пучисте Гулена. То сигурно неће бити коначан број пошто се свакодневно дешавају  нова хапшења.

Поводом покушаја војног удара уследили су протести грађана против осумњиченог завереника Фетулаха Гулена, бившег Ердогановог пријатеља, који је сада најомраженија особа у земљи. Грађани су на митинзима предложили влади да по хитном поступку измени кривични закон и поново уведе смртну казну како би побуњеници били адекватно кажњени. Турска од Вашингтона тражи да јој изручи имама Гулена, који живи у Пенсилванији, пошто две земље одраније имају споразум о екстрадицији. У Белој кући неодређено кажу да разматрају тај захтев.

Владајућа Партија правде и развоја (АКП) ће морати у парламенту да придобије наклоност бар једне опозиционе странке да би се тај закон променио. Премијер Бинали Јилдирим се нада да ће га подржати десничарска Партија националистичког покрета (МХП), што је њен лидер Девлет Бахчели најавио.

У Анкари се засад много не осврћу на критике које стижу из Брисела. Званично се тврди, уз позивање на податке Амнести интернешенела, да се најтежа казна још извршава у 58 земаља, међу којима су САД, Русија и Кина, док у још 32 државе постоји на папиру, у параграфима, али годинама се нико не одводи на губилиште.

Мета напада у Истанбулу био је аутобус с полицајцима, у чијој је близини експлодирао минирани аутомобил, пренео је телевизијски канал НТВ с места догађаја.
Раније је саопштено да су у центру Истанбула одјекнуле две снажне експлозије и да је најмање 20 људи рањено.
Једна експлозија се догодила на тргу Таксим, а друга поред стадиона „Водафон арена“. На месту експлозија избио је пожар који гасе ватрогасне јединице.

(vesti.net)

Истанбул, ухапшено 200 чланова прокурдске странке


Турска полиција ухапсила је 198 припадника прокурдске Демократске народне партије, повезаних са милитантном курдском групом "Јастебови слободе Курдиста", која је преузела одговорност за напад у Истанбулу у којем је убијено 44 особе, јавила је државна агенција Анадолија.

Ухапшени се сумњиче да су повезани са том милитантном курдском групом, која се отцепила од Радничке партије Курдистана или да су промовисали ту групу, наводи Анадолија.

У Истанбулу је у притвор одведено 20 припадника ХДП, међу којима је и председник одбора те партије у Истанбулу Ајсел Гузел, док је још 18 ухапшено у главном граду Турске - Анкари, међу којима је председник одборе ХДП у том граду Ибрахим Биници.

У две експлозије која су се догодиле прексиноћ испред стадиона у Истанбулу страдало је 44 особе, од којих су 36 били полицајци, док је још 155 повређено.

Novi bombaški napad u Turskoj


Najmanje 13 vojnika je ubijeno, a 48 je ranjeno danas u napadu na autobus koji ih je prevozio u gradu Kajseriju, u centralnom delu Turske, saopštila je turska vojska.

Vojnici su imali dozvolu da napuste zgrade vojne komande za taj dan, navela je vojska.

Povređeni su odmah prebačeni u bolnicu, ali moguće je da ima i civila među povređenima, dodaje se u saopštenju.

Autobus je prevozio vojnike koji nisu bili na dužnosti, a prema navodima BBC, nalazio se preko puta univerzitetskog kompleksa, kada se dogodila eksplozija.

Turska novinska agencija Dogan javila je da je eksploziju izazvao automobil bomba.
 
Eksplozija se dogodila nedelju dana posle napada u Istanbulu u kom je ubijeno 44 ljudi. Za prošlonedeljni napad je odgovornost preuzela kurdska oružana grupa.

Turska je tokom 2016. pogođena nizom bombaških napada koje su izveli kurdski aktivisti i islamski ekstremisti.

Zamenik turskog premijera Vejsi Kajnak rekao je danas da je napad u Kajserju "nažalost sličan" napadu kurdskih aktivista u Istanbulu.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan obavešten je o napadu, a ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu je na putu ka tom gradu, javila je državna novinska agencija Anadolija.

ATENTAT Ruski ambasador u Turskoj ubijen na izlozbi

Ruski ambasdor u Turskoj Andrej Karlov ubijen je u oružanom napadu u Ankari, prenose turski mediji. Kako prenosi RT, napadač na ambasadora je ubijen.

Karlov je ranjen dok je prisustvovao umetničkoj izložbi fotografija pod nazivom "Rusija u očima Turaka", potvrdili su izvori iz ruske ambasade, javlja "Hurijet". Karlov je upucan dok je držao govor, a veruje se da iza napada stoje radikalni islamisti, piše "Hurijet". RIA novosti kasnije je prenela da je ambasador podlegao povredama.



Televizija NTV dodaje da su pored ambasadora Rusije teško ranjene još tri osobe. Ruski mediji prenose da je policija "neutralizovala" napadača pozivajući se na tursku agenciju "Anadoliju".

Reporter "Hurijeta", koji se nalazio na licu mesta u trenutku napada, rekao je da su prisutni na izložbi panično počeli da beže nakon što su se začuli prvi pucnji. Napadač je navodno prvo pucao u vazduh, kako bi mu se raščistio vidik, a zatim pucao u leđa Karlovu, s obzirom da je stajao iza ambasadora u trenutku njegovog govora.

Specijalne snage turske policije opkolile su zgradu, u kojoj su, prema rečima svedoka, sporadično odzvanjali pucnji, navodi "Hurijet".



Prema nezvaničnim informacijama, napadač je izviknuo: "Ovo je za Alep!" i pucao u ambasadora. Oglasila se i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je potvrdila da se ambasador Karlov nalazi u teškom stanju.

RT je, s druge strane, izvestio da je muškarac obučen u odelo sa kravatom pre nego što je zapucao viknuo "Alahu akbar" (Bog je veliki). Takođe se navodi da je izgovorio i nekoliko reči na ruskom.

- Nepoznata osoba zapucala je na javnom događaju u Ankari - rekla je Zaharova.

Na lice mesta ubrzo je stigao i ministar unutrašnjih poslova Turske Sulejman Sojlu.

Ubrzo se oglasio i portparol Stejt departmenta Džon Kirbi koji je izrazio žaljenje.

"Za nas je ovo akt nasilja, Naše misli i molitve su sa žrtvama i njenim porodicama", napisao je Kirbi na Tviteru.

Napad na ambasadora došao je samo dan nakon što je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu otišao u Moskvu kako bi sa ruskim i iranskim kolegama razgovarao o stanju u Siriji, a ujedno i nakon višednevnih protesta na ulicama turskih gradova zbog učešća ruske vojske u akcijama u Alepu.

Andrej Karlov (rođen 4. februara 1954) je diplomatsku karijeru počeo 1976. i tri decenije je radio intenzivno sa Severnom Korejom, pre nego što je prebačen u Ankaru 2007. na mesto ambasadora je došao 2013. Bio je oženjen i otac je jednog sina.

saudijci

ajd u novu temu:

http://forum.burek.com/ruski-ambasador-ubijen-u-ankari-t651476.msg12230487.html#msg12230487

Турска, под истрагом 10.000 корисника друштвених мрежа


Турско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је под истрагом око 10.000 особа због сумње да су користили друштвене мреже ради пружања подршке тероризму, преноси "Ројтерс".

Министарство је саопштило и да је борба против тероризма изведена одлучно, уз помоћ друштвених мрежа.

Приступ друштвеним мрежама, попут Твитера и Фејсбука је повремено блокиран, углавном након експлозија или других смртоносних напада, иако је званична Анкара то демантовала.

Турска, која се суочава са безбедносним претњама од Курда, левичарских милитариста и Исламске државе отпустила је или суспендовала више од 100.000 људи након покушаја државног удара у јулу ове године.

Министарство је навело да су такве мере биле неопходне како би се искоренила подршка "пучистима и другим терористима".

Од покушаја пуча више од 150 медија је затворено, а више од 140 новинара ухапшено.

Ухапшено је и 1.656 особа због наводне подршке терористичким организацијама или због увредљивих коментара на рачун владе на друштвеним мрежама, а под истрагом је најмање њих 10.000.

Како је јавио АФП, званичници често укидају приступ друштвеним мрежама, како би спречили ширење информација и уз образложење да штите јавну безбедност.

У саопштењу турског Министарства, наводи се да су законске мере покренуте против 3.710 особа, да је 1.203 пуштено на условну слободу, 767 ослобођено, а 84 је још у притвору.