Гдје ти видје да ја помињем то што је Расим поменуо на овој теми.
Немој мени пришивати своју подвлашичку памет и поредити са собом фокице са перјем.
Турска је позната као крајње анти-муслиманска колонија САД-а и као таква заслужује пријем у
све сфере Бриселског пословања.Турска као вјерни НАТО кмет има право да све курде које
ухвати да прогласи вишком радне снаге те их отпреми у дубину Ирачке територије гдје би
бригу о њима преузео НАТО са командом у Бриселу,а Турска као награду за увлакачку политику
треба да се прикључи европској унији.
Само ми није јасно како та ЕУ политика још није заживјела када се добро зна да Турска представља
једну од три државе које проводе политику мулти-култи и толерантност као основицу Ататуркове
постојбине.Турска у ЕU.Go,go Turkey,Ölüm kâfirler ve İslam düşmanı!

Све за љубаааааав!!!

а за то има посебан ник ... неколико за хејтовање по политикама и један за Бурек секс ... босанчице, маторке, маторе босанчице ... 

btw ...

Turska: Devojka živa zakopana jer se viđala sa muškarcima
Beta-AFP | 04. 02. 2010. - 23:59h | Foto: Reuters | Komentara: 1

Jedna 16-godišnja devojka živa je zakopnana u vrtu porodične kuće u turskom gradu Kahta, što je, kako bi spasla čast, učinila porodica koja ju je optužila da se sastajala sa muškarcima, javila je danas agencija Anadolija.

"Medine Memi je pronađena u sedećem položaju u jami dubokoj dva metra. Analizama je utvrđeno prisustvo zemlje u njenim plućima i stomaku, što ukazuje da je bila živa zakopana", rekao je agenciji jedan lekar forenzičar čije ime Anadolija ne navodi.

"Mlada devojka imala je vezane ruke i bila je živa i svesna u trenutku tog mračnog zločina", rekao je taj lekar koji radi u Institutu za sudsku medicinu u Malatiji, na jugoistoku zemlje većinski naseljenom Kurdima.

Zločin je počinjen u susednom gradu Kahta. Telo devojke pronađeno je u vrtu porodične kuće u decembru, više od mesec dana kako je devojka proglašena nestalom. Njen otac i deda su uhapšeni, ali se brane ćutanjem, navodi Anadolija.

Turska vlada i udruženja intenzivirali su poslednjih godina napore kako bi se iskorenili zločini "iz časti". Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su takvi zločini tolerisani u zonama u kojima većinski žive Kurdi, kao i da su u njima najčešći.

Pod pritiskom Evropske unije, Turska je pooštrila kazne za počinioce zločina "iz časti", tako da njima preti kazna doživotne robije.

Извор Блиц

Овим чином, Турска је пред самим вратима уласка у ЕУ. Штета што су због банкрота исцрпљени приступни фондови за нове чланице и кандидате, па до краја 21 века не треба очекивати реализацију стратегије прошеирења ЕУ. Оно пара што је остало намењено је Србији. У осталом тежња ЕУ да прими Србију у своје редове је једини катализатор одржања те крхке заједнице европских народа.

Ове године би се у европском парламенту требала обратити пажња да се случајно не забрани
бурка или фереџа како се братски европејски народ увриједио.


                                              Туча у турском парламенту

Физички обрачун посланика владајуће партије и опозиције због супруге премијера Ердогана којој није дозвољено да уђе у војну болницу са фереџом

У турском Меџлису јуче је било као у рингу: прво су пале тешке речи на адресу премијера и његове супруге, а онда су посланици владајуће партије и опозиције потегли радикалније аргументе – пале су псовке, а онда је уследило и песничење.

Повод за овај несвакидашњи инцидент била је Емина, супруга председника владе Тајипа Ердогана, којој није дозвољено да уђе у Војномедицинску академију (ГАТА) да посети једног глумца, иако је њен долазак био редовно пријављен. Разлог за то је што је на глави носила фереџу, што се коси са правилима понашања у овој државној клиници. Премијер је, пре седнице парламента, због тог потеза пред камерама изразио незадовољство, оштро критикујући особље болнице. Тај инцидент се, мимо дневног реда, нашао за парламентарном говорницом.

„Како су у болници могли да забране улаз супрузи премијера кога прихватају као другог пророка”, заједљиво је приметио посланик опозиционе Партије националистичког покрета (МХП) Осман Дурмуш.

То је био знак за општи хаос. „То је ружно и неморално. Тај период је давно окончан са пророком Мухамедом”, рекао је приметно узрујани Ердоган и демонстративно напустио салу парламента. Уследила је вика, псовке, па физички обрачуни. Песнице су севале на све стране. Било је неколико повређених. Најгоре је прошао посланик владајуће Партије правде и развоја Али Којунџу, који је завршио код лекара. Заседање парламента морало је да се прекине како би се смирили духови.

У војној болници су поступили према важећим параграфима: у Турској је забрањено ношење марама у државним универзитетима и установама. Свеједно ко је чија супруга или ћерка. То се још доживљава, не као верско, него више као идеолошко обележје.

Посланици владајуће странке су одмах оптужили опозицију да је ово био смишљен потез како би блокирали расправу о уставним реформама. У опозицији, међутим, већ дуже време оптужују премијера да се понаша као „нови султан”, да иза кулиса, корак по корак, покушава да врати Турску у шеријатску прошлост, што он упорно оповргава.

„Ово је тужна препорука Европи којој желимо да се приближимо”, упозоравају они разложнији, али њихов глас данас није могао да се чује у општој халабуци.

Инцидент није случајан, он се могао очекивати. Супруге (прва и друга дама Турске) председника републике Абдулаха Гула и премијера Ердогана, као и њихове ћерке, никад не излазе из куће без фереџа. Жена шефа државе је својевремено због тога била избачена из једног универзитета у Анкари. То од првог дана изазива подозрење међу присталицама секуларног система. Поготово што је владајућа партија пре две године, по кратком поступку, укинула ту забрану, али тај закон је одмах ставио ван снаге Уставни суд.

Инцидент, у коме је умешана војна болница, пао је у тренутку када су односи између владе и армије нашли на искушењима. Последњих месеци на удару правосудних органа су многи официри који су осумњичени да су наводно припремали војни удар против садашње владе. У Генералштабу то упорно демантују.

Војислав Лалић
[објављено: 04/02/2010] 

Dvostruki standardi na delu !!!!

U Austriji  se takve stvari  dogadjaju  svako malo , pa opet vode kolo u EU .... 

У Турској се то ради из части, а у Аустрији из страсти

To i nije bas neko opravdanje , ali 

Па има разлике. Срце, емоције... Имају комесари из ЕУ разумевања. А ово са турцима Част је част ал' власт је власт

Rусија, Турска и „Велика игра“ – промена тимова
Eрик Валберг
субота, 06. фебруар 2010.
(Global research, 26.1.2010)

,, Прошломесечна посета руског председника Дмитрија Медведева турском колеги показује да две земље рапидно развијају блиске економске и политичке везе.

Судећи по свему, Турска је одустала од Европске уније, посматрајући је као бастион исламофобије и заточеника Сједињених Држава. И док Швајцарска забрањује минарете, а Француска протерује Хиџаб, популарна исламистичка влада у Истамбулу креће се у супротном правцу – подржавајући слободу ношења феса, храбро критикујући Израел и градећи мостове са Сиријом. Ово је ништа друго до фундаментално престројавање турске политике ка својим природним савезницима – Арапима... и Русима.

Ово ново слагање са Русијом почело је 2001. године када су турски и руски министри спољних послова потписали Евроазијски акциони план сарадње (Eurasia Cooperation Action Plan). Сарадња се убрзала фебруара 2009. када је турски председник Абдулах Гул отишао у државничку посету Русији, током које је посетио и Татарстан, енергетски богату и просперитетну Аутономну републику Руске Федерације, насељену претежно Турцима муслиманске вероисповести стављајући цевоводе, нуклеарну енергију и трговину у центар пажње.

У прошлости Русија је имала слабе односе са Турском, која се од свог оснивања као Република 1922. сврстала уз западни табор и коју је Москва углавном гледала као одскочну даску за инфилтрацију Кавказа и њених туркофилских јужних република. Са сломом Совјетског Савеза 1991, Јељцинова Русија се повиновала хегемонији САД у региону и као последица тог отварања према западу, турске школе, грађевинске компаније и трговци су у великом броју долазили у бивше совјетске „области“ (Узбекистан, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Тукменистан). Догађаји од „9/11“ натерали су руског председника Владимира Путина да оде толико далеко, пожелевши добродошлицу америчким војним базама смештеним у неке од стратешки најбитнијих области. Деловало је као да се „Велика игра“ завршила несумњиво, поразом Русије.

Будући да се свет уморио од антитерористичке борбе под америчким патронатом, све више се чинило као да ''Велика игра'' ипак још није готова. У НАТО чланству су се Турској придружиле Румунија и Бугарска, чинећи тиме Црно Море де факто НАТО језером, што је алармирало све снажнију Русију.

Украјинска, са запада подржана, „Наранџаста револуција“ и пркосно навијање председника Украјине Виктора Јушченка за приступање НАТО и одстрањивање руске флоте са Крима као да су додатно пољуљали Русију. Јушченко је чак и наоружавао Грузију током њеног рата са Русијом 2008.

Међутим, није само Русија била презасићена новим pax americana. До 2007. више од 90 процената Турака имало је негативан став према Сједињеним Државама. Стога, није изненађујуће што је Турска почела да одступа од безусловне подршке НАТО и Америци, првенствено током инвазије на Ирак 2003. године, забраном пролаза кроз босфорски мореуз америчким ратним бродовима послатим као подршка Грузији 2008. и невиђеном критиком Израела након инвазије Газе.

Насупрот амерички спонзорисаних „обојених револуција“ диљем бившег социјалистичког блока, турска „зелена револуција“ је 2002. довела на власт религиозно оријентисану партију Правде и развоја (АКП). Њен политички правац је углавном био усмерен ка успостављању регионалне равнотеже и мирољубивих односа са суседима, укључујући Јерменију и Курде. Руски председник Владимир Путин је 2004. у Анкари потписао декларацију о сарадњи, коју су у Москви 2003. допунили Гул и руски председник Дмитриј Медведев. Тада је Гул изјавио: „Русија и Турска су суседне земље које развијају своје односе на бази узајамног поверења. Надам се да ће ова посета заузврат дати ново обележје нашим односима.“

Кључно за ово је предлог Турске за успостављање Платформе о кавкаској стабилности и сарадњи. Пратећи Гулову посету, турски медији су чак описали турско-руске односе као „стратешко партнерство“, што је несумњиво узнемирило Вашингтон.

Ништа од овога се не би одвијало без јаких економских интереса. Турско-руске економске везе су се навелико развиле током протекле деценије, са трговином која је 2008. достизала 33 милијарде долара, у којој су претежно заступљени гас и нафта, чинећи Русију турским партнером број 1. Чак је могуће очекивати да ускоро почну користити турску лиру и руску рубљу у спољној трговини.

Даље следи садржај посете Медведева Анкари од 13 јануара, која је примарно била фокусирана на енергетску сарадњу. Руски „Атомстроиекспорт“ је на тендеру добио посао изградње прве турске нуклеарне електране, а Медведев је био жељан да добије коначан пристанак турске на сарадњу при изградњи Гаспромовог гасовода ка Европи, „Јужни Ток“. Турска ће ускоро 80 процената свога гаса добијати из Русије, али на ову зависност се у светлу нових стратешких односа више не гледа као на несигурност.

Спорно је шта ће се даље догађати са адутом запада, гасоводом „Набуко“, за који је такође планирано да прође кроз територију Турске. Очекивања су да ће „Набуко“ преко Турске и Грузије снабдети Европу гасом из Ирана и Азербејџана. Узимајући у обзир односе између запада и Ирана и нестабилност Грузије, ова алтернатива руским плановима све више делује непривлачно. Прилично прорачунато, Азербејџан се већ прикључио „Јужном току“.

Комерсант је цитирао Гаспромове званичнике који су изјавили да би Турска ускоро могла да се придружи Италији и Немачкој као руски стратешки партнер. Италијанска ЕНИ суфинансира пројекат „Јужног тока“. Друга рука Гаспромовог „Пинцер захвата“ која иде око Украјине је „Северни ток“, за који је Немачка при крају прошле године дала своју финалну сагласност. Пољски министар је упоредио руско-немачки пројекат „Северни ток“ са пактом Молотов–Рибентроп из 1939. зато што цевоводи дозвољавају Русији да испоручује гас директно западној Европи и „заврне славину“ Украјини у случају да иста престане да плаћа или почне да краде гас, што се већ неколико пута под влашћу „наранџастих револуционара“ догодило.

Турска је може се рећи кључни играч у овој новој „Великој игри“, само што изгледа да је променила стране. Руски и турски премијери су изрекли наду да ће се међусобна трговина утростручити до 2015. и објавили планове увођења безвизног режима до маја ове године, „на послетку, безвизни режим ће без сумње довести до активирања сарадње између наше две земље“ изрекао је турски премијер Реџеп Ердоган.

Украјински председнички избори који су тренутно у току могли би да ослабе ветар у једрима „Јужног тока“. Оправданост новог гасовода би могла бити доведена у питање, уколико нови украјински председник успе да убеди Русију да ће се он/она постарати да не буде више таласања и нестабилности. Украјини су у тренуцима тешке економске ситуације потребни приходи од транзита, који би ако се, постојећи планови наставе, били изгубљени. Ипак штета коју су „наранџасти револуционари“ нанели украјинској економији је већ fait accompli. Како је Александар Рар из немачког савета за спољне односе рекао „Украјина ће, под било којим руководством, покушати да искористи своју географску позицију, Руси су то схватили пре одређеног времена. То је управо разлог због којег им је очајнички потребно да заобиђу Украјину“.

Чак иако Украјина такође замени тимове и одбије НАТО планове за проширење, мораће да пронађе нову улогу, при томе највероватније не рачунајући на провизије од транзита. Кандидат за председника Виктор Јанукович је сигнализирао да би потписао споразум о економској сарадњи са Русијом и изгладио постојеће политичке проблеме, као што су питање руске флоте и могуће признање Јужне Осетије и Абхазије. Турска би врло лако могла да се уклопи. „Ако ће нека западна земља признати независност Абхазије, онда је то Турска због присуства велике Абхаске дијаспоре“, истиче Рар.

Не постоји разлог због ког Украјина не би могла да се прикључи прогресивном руско-турском савезу, заснованом на регионалној стабилности и миру, насупрот оном који је под вођством НАТО мотивисан сукобима и непријатељством. Након овога једино би луди грузијски председник Михаил Сакашвили остао у донкихотовској борби са ветрењачама, као диктатор сметнуте државе – тотално супротно од намењене му улоге НАТО витеза на челу источног марша. Чак и огорчени турски противник, Јерменија, делује жељна да се прикључи новој поставци, што је и прошлогодишња размена амбасадора демонстрирала. ,,

Skupo ce Amerika , Izrael i americki dupelisci iz EU ( Poljska , Engleska , Balticke drzave i male katolicke zemlje )   ovo naplatiti neposlusnim Turcima - americki plan razbijanja Turske na tri drzave nikad nije bio blizi . Tukska moze da se odrzi samo kao amerika kucka , ako krene da brani svoju drzavu i veru - tu su izdajnicki turski generali  skolovani u Americi , uvek orni  da za vrecu dolara naprave puc ....

xa xa xa lepi boro da bar pored ljepote imas i pameti  cuj raspad turske na tri dijela xaxaxaxaxaxa