Ствар је врло једноставна. Нити ми требамо њима, нити они нама. Или да будем мало јаснији: Није њима преко потребан наш новац, јер га и немамо превише за трошење. С друге стране није ни нама потребан одмор са стално напетим живцима.
Имамо Грчку. Ем боље, ем се осећаш пријатније.
Upravo tako, nema tamo nista sto negde drugde se ne moze videti a da pritom ne mislim da li ce mi neki "vandal" razbiti fofersajbnu zato sto mu se ne svidjaju moje tablice dok se auta sa njihovim tablicama po mojoj zemlji slobodno i krecu i ostavljaju
Ma šta Hrvati pričali, nažalost, mi tamo nismo poželjni. Moj prvi pokušaj prelaska hrvatske granice 2004. se završio katastrofalno. Bila sam u CG, i iz najbolje namere sam poželela da odem do Dubrovnika. Moje dve poznanice, inače Mađarice su prošle bez problema, jer su bile pametne i ponele mađarske pasoše (iako žive u Srbiji), a kada je došao red na mene, krenulo je ispitivanje...ko sam, odakle sam, gde mi je otac bio za vreme rata, da li je iko iz moje familije učestvovao u ratu, zašto hoću da vidim Dubrovnik i slične gluposti. Naravno da nisam htela nikome da polažem račune, a pogotovo ne njima, te sam se okrenula, sačekala prvi kombi prevoz do Šušnja i vratila se nazad, iako sam mogla da pređem granicu (naravno, posle elaboriranja). Nisam htela. Tražila sam svoj pasoš nazad, okrenula se i otišla. Ne, mislim da nije vreme...a ko zna da li ćemo ikada moći letovati tamo, bez straha i napetih nerava.
Ništa nije samo po sebi dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo "Jučer sam bio pametan. Stoga sam želio mijenjati svijet. Danas sam mudar. Stoga mijenjam sebe.
ja sam ovo ljeto ugostio jednu beograđanku, koja nikad prije nije mrdnula iz srbije, iako je akademski obrazovana, a već je i u kasnim 20-tima. tolko joj je dobro bilo da razmišlja da mi se doseli
ja sam ovo ljeto ugostio jednu beograđanku, koja nikad prije nije mrdnula iz srbije, iako je akademski obrazovana, a već je i u kasnim 20-tima. tolko joj je dobro bilo da razmišlja da mi se doseli
Tema: 
