TURCI OSVOJILI AUSTRIJU

U gradiću Telfsu u Alpima od 10.000 stanovnika svaki sedmi je turskog porekla, a verske i kulturne razlike stvaraju napetost između dva naroda

Telfs...
BEČ - U Austriji sve više raste napetost u odnosima između meštana i turskih doseljenika. Od 8,3 miliona stanovnika, najbrojniju doseljeničku grupu u toj zemlji čine Turci, kojih je oko 200.000. Napetost je naročito izražena u gradiću Telfsu u Alpima, koji ima oko 10.000 stanovnika, a svaki sedmi je turskog porekla. Turci i Austrijanci u tom gradiću hodaju istim ulicama i šalju svoju decu u iste vrtiće i škole, ali sve je to samo privid, jer u stvarnosti dve zajednice žive odvojeno, svaka za sebe, bez mnogo dodira.
- Mi, u stvari, živimo jedni pored drugih, a ne jedni s drugima - izjavio je lokalnom listu Štefan Operer, mladi gradonačelnik Telfsa, još pretežno rimokatoločkog grada, dodajući da su ti ljudi deo austrijskog društva, a ne neko strano telo.
Vlasti u tom gradiću pokušavale su proteklih godina da ublaže postojanje dveju paralelnih zajednica. Sprečili su nastajanje turskih predgrađa tako što su turske doseljenike naseljavali u raznim delovima grada. Decu, čiji maternji jezik nije nemački, pokušali su da upišu u vrtiće širom grada ne bi li se od malih nogu sprijateljila sa austrijskom decom. I pored svih dobronamernih pokušaja telfskih vlasti, pre godinu dana došlo je do napetosti u odnosima kada je lokalna turska verska zajednica objavila svoj plan da pored džamije izgradi minaret. Posle žučne rasprave, gradonačelnik je ipak dao "zeleno svetlo" za minaret, prkoseći peticiji 2.500 građana i protestu opozicionih lidera u gradskoj skupštini. Danas, godinu dana kasnije, pored telfske džamije uzdiže se minaret visok 15 metara, dok gradonačelnik gotovo svakodnevno prima anonimna, preteća pisma jer privlači Turke u Telfs.
Ključni problem u odnosima telfskih Austrijanaca i domaćih Turaka jeste jezička barijera, jer mnogi Turci, naročito žene, ne izlaze iz kuće i nemaju gde da nauče nemački jezik. I za to je nađeno rešenje - ili se bar tako mislilo. Lokalni Centar za obrazovanje odraslih organizovao je ove jeseni kurseve nemačkog jezika za doseljenike, ali se na kurseve niko nije prijavio zato što je baš u to vreme trajao muslimanski sveti post - Ramazan. Sledeća prilika za Turke je januar 2007, kada će Centar ponovo organizovati kurs.
Turska zajednica je, s druge strane, pozvala svoje hrišćanske sugrađane na zajedničku proslavu kraja Ramazana, ali i to je propalo, jer su Austrijanci baš u to vreme slavili neki svoj, hrišćanski praznik. I pored tih neuspelih pokušaja, gradonačelnik Operer tvrdi da je najbolji lek za sve - tolerancija, kompromis i dijalog kultura.
ALEKSANDRA MAKSOVIĆ

Desnica bi da se otarasi došljaka

Turci su se prvi put doselili u Telfs tokom 60-ih godina minulog veka, na poziv tadašnjeg gradonačelnika Helmuta Kopa, da bi radili u tek otvorenoj lokalnoj fabrici tekstila. Većina prvih "gastarbajtera" doselila se trajno u mali austrijski grad, a za njima su dolazili novi turski doseljenici u potrazi za boljim životom. Sada u Telfsu 60 odsto turskih doseljenika poseduje austrijsko državljanstvo, što se nikako ne dopada ekstremnoj desnici. Ona čini sve da bi se otarasila došljaka. Najuporniji i najglasniji je Jerg Hajder, simpatizer vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera. Hajder je nedavno izjavio najčitanijem turskom listu "Hurijet" da Turci nisu integrisani u austrijsko društvo i da bi trebalo da se odluče u kojoj zemlji žele da žive - Turskoj ili Austriji.

Izvor: Press