Tumori? :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Osim redovnih pregleda, postoji jos par stvari koje mogu pomoci, odnosno spreciti nastanak tumora.. Pre svega, veoma je bitna zdrava ishrana kod ove vrste tumora, tako da bi i oko toga mogao da se raspitas... Naravno, sve u nekim granicama normale, ne da dozvolis da to odjednom pocne da upravlja tvojim zivotom.. Wink

Rak debelog creva - Bolest modernog čoveka

Savremeni način života poboljšao je kvalitet življenja u mnogim aspektima, ali je doneo i gomilu loših životnih navika. Stres, nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima uzrokovali su početak epidemije karcinoma digestivnog trakta, pre svega raka debelog creva. Kolorektalni karcinom spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. U svetu se godišnje registruje više od milion novih slučajeva obolelih od ovog raka, a samo u Evropi svake godine od njega umre oko 10.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak u 90 odsto slučajeva ova bolest mogla uspešno lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme.

Karcinom debelog creva je prvi ili drugi na listi učestalosti malignih tumora digestivnog trakta u zavisnosti od geografske sredine. Incidenca tumora debelog creva je visoka u našoj zemlji i približava se stopama incidence kolorektalnog karcinoma u Evropi i svetu. Značajna karakteristika karcinoma debelog creva je njegova multiplost.

-U trenutku inicijalne dijagnostike u značajnog broja bolesnika otkriva se dva ili više tumora debelog creva u svim kombinacijama: više benignih tumora, benigni i maligni tumor i više malignih tumora. Sinhronost označava pojavu dva ili više tumora u trenutku inicijalne dijagnostike ili u periodu od godinu dana od otkrivanja tumora. U populaciji starijih od 50 godina, prisutnost sinhronih benignih tumora je 20-50%, dok se sinhroni karcinomi otkrivaju čak u 14% bolesnika. U literaturi je opisan slučaj osamnaesto godišnjeg mladića koji je u trenutku inicijalne dijagnostike imao 9 sinhronih karcinoma debelog creva, a u našoj domaćoj literaturi je opisan slučaj petostruke lokalizacije karcinoma debelog creva-ističe doc.dr Aleksandar Nagorni, predsednik Sekcije gastroenterologa SLD-a.

Opasnost od ovog raka posebno je povećana posle 45. godine života, a podjednako napada i muškarce i žene. Kod osoba koje su bolovale od polipa debelog creva opasnost se povećava u toku pet-šest godina posle javljanja polipa, pa im se savetuju redovni pregledi. Rak debelog creva razvija se u toku više godina. Često mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, s polipima koji često ne izazivaju nikakve tegobe. Iako se radi o dobroćudnim izraslinama, što je polip veći, veća je i verovatnoća da se pretvori u karcinom, pa ih stoga valja ukloniti.

-Cilj svake dijagnostike oboljenja debelog creva je otkrivanje, odnosno isključenje postojanja kako benignih tako i malignih tumora debelog creva. Većina karcinoma, u zapadnim zemljama nastaje iz prethodnih adenoma, benignih tumora (polipa) koji su žlezdane strukture. Kao posledica dejstva kancerogenih faktora iz okolne sredine, genetike ili interakcije prethodna dva dolazi do maligne transformacije samo nekih benignih tumora i pojave raka debelog creva. karcinomi debelog creva se klasifikuju na genetske forme i tzv. sporadične forme. U grupi genetskih karcinoma debelog creva koji su odgovorni za oko 15% svih karcinoma debelog creva ubrajaju se Linčov sindrom i FAP (Familijarna adenomatozna polipoza). Za ovu podgrupu karcinoma genetske analize su unazad nekoliko godina otkrile mutacije gena koji su odgovorni za nastanak ovih sindroma. FAP karakteriše pojava od stotinu do više hiljada polipa, adenoma različite veličine, najčešće do 1 cm, u svim segmentima debelog creva. Ukoliko se sindrom ne otkrije i bolesnici ne operišu na vreme do 50. godine života, kod svih bolesnika se razvija karcinom debelog creva. Linčov sindrom predstavlja nasledni nepolipozni karcinom debelog creva i/ili ovarijuma, endometrijuma, urinarnog traka, želuca, gde se maligni tumori otkrivaju u najmanje tri rođaka u dve uzastopne generacije, jedan oboleli je rođak drugoj dvojici u prvom kolenu srodstva, a kod najmanje jednog bolesnika, bolest se otkriva pre 50. godine života-dodaje doc.dr Aleksandar Nagorni.

Simptomi malignog tumora debelog creva, pre svega zavise od lokalizacije tumora, a mogu se ispoljiti krvarenje u stolici, neredovne stolice, istanjene stolice, sindrom retkih stolica, smenjivanje zatvora i proliva, osećaj nedovoljnog pražnjenja, nadutost trbuha i odsustvo vetrova i stolice. Nekada prvi i jedini simptom može da bude pojava malaksalosti i zamora zbog slabokrvnosti, koja je posledica dugotrajnog svakodnevnog, skrivenog krarenja koje ne menja boju stolice. Kao jedan od važnih problema u postavljanju dijagnoze, odnosno ranom otkrivanju tumora debelog creva navodi se postojanje krvi u stolici koja se tretira kao posledica hemoroidalne bolesti, a većina lekara opšte prakse dijagnozu često postavlja i bez pregleda.

-Maligni tumori debelog creva su lokalizovani u svim segmentima debelog creva. Poslednjih godina se beleži porast učestalosti karcinoma desnog kolona, što se tumači i poboljšanom dijagnostikom, ali i shvatanju da su karcinomi desnog i levog dela debelog creva dve različite bolesti. Digito-rektalni pregled završnog dela debelog creva je početna metoda pregleda bolesnika kod sumnje na maligni tumor debelog creva. Nažalost, sem gastroenterologa i hirurga, većina drugih lekara i specijalnosti retko poseže za njom. Literatura ukazuje da se oko 60% karcinoma završnog dela debelog creva može opipati prstom što ukazuje da digito-rekalni pregled na nivou primarne zdravstvene zaštite, a pravilno upućivanje bolesnika na dopunsko ispitivanje bi značajno smanjilo vreme od javljanja bolesnika lekaru do postavljanja dijagnoze. Endoskopija je najegzaktnija metoda za otkrivanje tumora debelog creva. Rigidni rektoskopi sve više gube na značaju zbog shvatanja i zapažanja o viskom procentu sinhronih tumora debelog creva koji mogu biti razasuti u svim segmentima debelog creva. Dakle, kolonoskopija je najegzaktnija i metoda izbora za otkrivanje svih tumora debelog creva. Kolonoskopija omogućava i uzimanje isečaka sa svih sumnjivih promena, a pod određenim uslovima i uklanjanje benignih tumora debelog creva, metodom polipektomije-kaze doc. dr Nagorni.

Suština dobre prevencije malignih tumora debelog creva se sastoji u preciznoj identifikaciji svih faktora rizika i aktivne zdravstvene politike koja teži iskorenjenju tih činioca. Genetsko nasleđe jeste važno, ali u procentu nastanka karcinoma debelog creva ono učestvuje sa samo 15 odsto. Sve ostalo su navike i faktori sredine gde je od velikog značaja očigledno i ishrana. Mali procenat obolelih od raka debelog creva u nerazvijenim zemljama, gde se jede obilje voća više puta na dan i gde je ono što mi zovemo makrobiotičkom ishranom najnormalnija ishrana, ukazuju da je uticaj takozvanih faktora sredine veoma važan za nastanak kancera digestivnog trakta. Amerikanci su nedavno napravili jednu studiju koja je pokazala da je u zemljama u kojima se jede puno voća, tri do pet puta na dan, broj obolelih od karcinoma debelog creva u proseku manji od jedan na 100.000 stanovnika. To su uglavnom nerazvijene zemlje Afrike, zatim Indija i Kina. Najveći broj obolelih od ove vrste karcinoma je u razvijenim zemljama, prešao je 50 na 100.000 stanovnika.

-Ishrana treba da bude bogata prirodnim vlaknima, što je neuporedivo bolje od zapadnjačke ishrane gde su vlakna pridodata kao suplement. Preporučuje se uzimanje najmanje pet porcija svežeg voća (južno voće, jabuka, kruška, šljiva) i povrća dnevno. Najmanje jednom nedeljno treba uzimati brokoli i kupus. Preporučuje se smanjeno uzimanje crvenog mesa, najviše tri puta nedeljno i uzdržavanje od unosa iznutrica i suhomesnatih proizvoda. Preporučuje se često uzimanje ribe i živinskog mesa kao izvora belančevina životinjskog porekla. Primarna prevencija podrazumeva preporuku da održava telesna masa tokom celog života u rasponu BMI (body mass index) od 18-25. Preporučuje se umereno fizičko vežbanje najmanje tri puta nedeljno. Sekundarna prevencija karcinoma debelog creva predstavlja polipektomiju. Polipektomija benignih tumora debelog creva smanjuje rizik za nastanak karcinoma debelog creva za 76-90% od očekivanog-navodi doc. dr Nagorni.

Rano otkrivanje karcinoma debelog creva, obzirom da bolest protiče asimptomatski godinama, podrazumeva skrining, odnosno, ciljano otkrivanje tumora kada osoba nema simoptome u određenim populacionim grupama, odnosno praćenje bolesnika nakon uklanjanja benignih tunmora ili operacije malignog tumora debelog creva.

-Test stolice na skriveno krvarenje treba primenjivati u populaciji starijoj od 50 godina, i ako je test pozitivan bolesniku treba indikovati kolonoskopski pregled. Meta analiza u pet zemalja na preko 400 000 bolesnika je pokazala da ako se koristi ovaj test, mortalitet od tumora debelog creva se smanjuje za 16%, a smanjuje se i incidenca adenoma debelog creva. Skrining podrazumeva i praćenje bolesnika sa hroničnim zapaljenskim bolestima creva u zavisnosti od raširenosti bolesti. Nakon polipektomije benignih tumora debelog creva treba prema protokolima raditi kontrolne kolonoskopke preglede. Smatra se vreme za koje polip može da dostigne rast od 10 mm nije kraće od jedne godine. Sprovođenjem primarne prevencije i skrininga, praćenjem visoko i srednje rizičnih grupa, ali i opšte populacije možemo otkriti maligni tumor debelog creva u ranoj fazi, kada su bolesnici praktično nakon hirurške intervencije izlečeni-ističe doc. dr Aleksandar Nagorni.

Nekoliko godina unazad u svetu se sprovodi javna kampanja za prevenciju kolorektalnog karcinoma, a i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je započelo program za rano otkrivanje i lečenje raka debelog creva. U 2003 godini održana je Konsenzus konferencija dijagnostika i lečenje karcinoma debelog creva, a u planu je i predstavljanje vodiča dobre prakse.

Ukazivanje na opasnost od nastanka karcinoma debelog creva, sprovođenje primarne prevencije i redovni pregledi za osobe koje pripadaju rizičnoj grupi ili starijoj populaciji, su jedini način da se otkrije ova opaka bolest i tako poboljša prognoza bolesti nakon operacije.
Ovo je moguće ostvariti samo zajedničkom akcijom strukovnih udruženja i resornog ministarstva-zaključuje doc.dr Aleksandar Nagorni.

Sagledavši sve ovo jasno je da savremeni čovek mora veoma brzo da promeni nešto u svom načinu ishrane, hraneći se zdravije dobija mogućnost da pomogne kako svojim fizičkim i umnim sposobnostima.
Dr Bojan Jovanović