Pojavili su se mehurici na povrsini. Kratko je zapenilo i, zatim, prestalo.Odvrnula je slavinu i voda je sprala ostatke kiseline. Gljivice su jos uvek bile tu. Uvukle su se u sitne zareze na dnu kade. Stvorile su se zbog dugogodisnje vlage. No, bezobzira na to kako su postale, bitnije je bilo kako ih se resiti. Tvrda ribaca cetka, sa ostrim, belim cekinjama skupljenim u snopove, nije im mogla nista. Ni sva ona abrazivna sredstva koja se tako izdasno reklamiraju na televiziji. Ni plamen. Ni zilet.

Sisla je u podrum. Kao i svi drugi podrumi, i ovaj je bio mracan i prasnjav. Gomile kutija, starh stvari, polomljenih delova namestaja i praznih flasa bilo je smesteno unutra. I kutija sa alatom. Bila je teska. Vukla je uz stepenice. I dalje je vukuci, donela je do kade. Hrapavi zvuk metala je odzvanjao dok su se metalne ivice kutije, jedva primetno, urezivale u u krem bele plocice. Sjajne aluminijumske bravice odudarale su od mat crne boje kutije. Tetive na ruci su se zategle. Njen prst se polako ispravio i nacinio dva brza i precizna pokreta. Klik. Klik. Kutija je bila otvorena. Zavukla je obe ruke unutra. Kao i u samom podrumu, i ovde je vladao nered. Ipak, iz nepregledne gomile alata izvukla je dve stvari. Dleto i cekic. Tetive su se ponovo zategle.

Culi su se reski zvukovi struganja. Nestajao je deo po deo sa povrsine. Nije to bio lak posao. Zahtevao je veliku snagu. I umnu i telesnu. Tetive su se naizmenicno zatezale, kao konopci na padobranu. Prsti su se obavijali oko drvene drske i cvrsto je stezali. Ostali su bez krvi. Zbog siline pritiska. Pobeleli su. Kao ploca. Gruba drska je svakim pokretom sake sve vise i vise gulila kozu. Sa belih prstiju odvajali su se tanki slojevi vec odumrle koze. I padali. Znoj je nagrizao ranu. Imao je miris slican mirisu kiselog drveca koje raste na nasim grobljima. Opet zvuk struganja. Na ploci vise nije bilo zemlje. Grobar se uspravio, zametnuo lopatu na rame i blago klimnuo glavom, u znak nekakvog izvinjenja, zaputivsi se drugim poslom. Suprug je stajao pored. Nije bilo suza, kao sto ni godinama pre nije bilo ni smeha. Pored sveze humke stajao je spomenik decjeg groba. U udubljenjima slova nahvatale su se gljivice. Uzeo je dleto i cekic.

Dobro, jako!

Stvarno dobro....