Zavidim ti...
Ali ce doci sigurno jednog dana do toga da izgubis nekoga...
I obuzece te taj osecaj...zar ne?
Da li ti hoces da kazes da nisi spoznala jos uvek osecaj tuge?? Ako jesi, bas me zanima zbog cega si bila tuzna, a da nije bio gubitak nekoga ili necega, u najsirem smislu...

Pa stvar je u tome sto sam i tekako spoznala osecaj tuge, ali ni sama ne mogu da bas odredim razloge istog... mislim da je nesto potpuno iracionalno!
Jedino bi mogla odprilike, a da se slozi sa tvojom ( svetskom) definicijom tuge, reci."Da bila sam tuzna jer sam iz nekog nepoznatog razloga izgubila stanje koje je bilo pre tuge", ali opet ovo bi vazilo za osecanje tuge koje imam kad vec imam tugu pa jos i dodam tugu zbog tuge!

Zanimljivo
Bitno je da si bila tuzna...pa makar bilo i nesto iracionalno  Konacno sam te shvatio...

Tuga je proces...
Ja sam npr izuzetno kreativan kada sam tuzan. Neke od najlepsih pesama sam napisao u trenutcima kada sam mislio da ne vredim, da sam jedini izopsten iz zivota drage osobe, i da cu tek tako da umrem...zatvorim se u svoja cetiri zida, nadjem svoje skroviste unutar mozga, i sve sto mi je u glavi stavim na papir...
Sutra se osecam lakse...
Vidis...tuga ima i dobrih strana 

Znam da ima i dobrih strana, ja sam upravo u ovakvim stanjima najuspesnije tumacila najteze knjige, koje nisam mogla kada sam bila najsretnija na svetu

 
Onda cemo da te rastuzimo, pa mozda bude neko dobro od svega 
Bravo za tugu

Jutros sam se vratio s mora. Bio sam u mestu Buljarice. Mesto mi se ne svidja bas mnogo. Ali mi je postalo predivno tek onda kada sam je ugledao. Imao sam hrabrosti da se upoznam s njom, da joj pridjem i da joj kazem sta osecam prema njoj, ali nikad je nigde nisam video samu. Uvek je bila sa svojim drustvom. Hteo sam samo s njom da se upoznam. Svakog dana neprestano sam razmisljao o tome, o njoj, cekao sam taj trenutak da je vidim samu, non stop prolazio sam pored njene kamp kucice, nekoliko puta me je cak i pogledala, mozda onako kao da joj se svidjam. Ali nikad je nisam video samu i nisam joj rekao to sto sam zeleo. Ona je onakva bas kakvu sam oduvek zeleo da imam. Mislim da je nezamenljiva. Ceo put sam mislio o njoj. Osecao sam se, mada se i sada tako osecam kao da sam u paklu, kao da oko mene nista ne postoji, kao da se gusim, kao da me nesto pritiska. Moram da priznam i da sam usput pustio koju suzu. Ma ne koju suzu, kad sam stigao kuci isplakao sam more suza. Evo i sad... samo znam da se zove Anja...


                                                        ANJA VOLIM TE!!!

Grobare, pa što nisi prišao celom društvu. Tako bi pre ili kasnije imao šansu da ostaneš nasamo sa Anjom. Ako znaš kako da je nađeš nije još kasno da se upoznate.

slazem se,pridjesh celom drushtvu opushteno.
Mada ja lichno ne verujem u te ljubavi na prvi pogled i bez da malo upoznash nekoga.Ako nekoga ne poznajesh umishljash njegove osobine onako kako tebi odgovaraju i 100% greshish,da si je upoznao mozda ti se i ne bi toliko svidela,mozda i bi ali...

pa da tacno........ ako oces da je zaboravis, upoznas je i nateras da ti dosadi...........
sobzirom da si godiste 93, jel ?
pa to objasnjava valjda sto joj nisi prisao, i verovatno ces je tesko naci ako nemas nekog frenda koji je zna....ako je vec nemozes upoznati, ebiga proce te to kroz najdalje mesec dana.. i hope so, best wishes..


a tuga ?
pa osla mi draga, i vraca se tek za 7 dana.. tuzan sam 

Nisam prisao celom drustvu zato sto se svi prave da su neki frajeri a sigurno bi se tesko uklopio s njima zato sto sam ja od tih "frajera" potpuno drugi karakter.
A da imam nekog druga ili nekog koji je poznaje ne bih ni tugovao. Stvarno ne znam kako da dodjem u kontakt s njom.
Ako slucajno neko na ovom forumu poznaje Anju, neka mi ovde napise adresu, email, ili njen broj telefona. Bicu mu veoma veoma zahvalan.

ps Nemam njenu sliku ako je neko poznaje mislim da zna da je juce (mozda i danas ne znam tacno) dosla s mora i da je bila u Buljarice.