Tuca ljubavnica na sahrani i zasto je seksualno obrazovanje vazno :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Tuča ljubavnica na sahrani Rumuna koji je krio da boluje od side

Danijel Deku

Svi smo nekad pomislili: „Majku mu, nadam se da će se mnoštvo bivših ljubavnica potući na mojoj sahrani", zar ne? Koja je poenta umiranja ako tvoja smrt ne naljuti ljude toliko da fizički nasrnu jedni na druge? Ako se ne pojave dve jednako zgodne udovice koje su tek saznale jedna za drugu u trenutku kada tebe polažu u zemlju, za šta si živeo? Ako ne dođe do pesničenja na mojoj sahrani, ja odbijam da umrem. Znači da još nisam naterao dovoljno veliki broj žena da se naljute na mene.

U Rumuniji to nije samo puka maštarija. Prošlog meseca, dvadesetčetvorogodišnji zavodnik Danijel Deku sahranjen je u Segarceji, na jugoistoku zemlje. Desetine mladih žena došlo je da tuguje za pokojnim ljubavnikom. Onda se pročulo da je umro od komplikacija povezanih sa sidom, i sve se pretvorilo u ogromnu, groznu svađu.

Osam žena koje su se testirale posle sahrane su saznale da su HIV pozitivne. Priča se da će se još 40 njih testirati, i to samo u Segarceji. Danijel je proveo godinu dana u Italiji, pre nego što se vratio kući da umre, i vlasti pokušavaju da stupe u kontakt sa njegovim bivšim ljubavnicama i u inostranstvu.

Da vas podsetim, ako vam je ranije promaklo. Danijel Deku je imao 24 godine kada je umro.

U Rumuniji je došlo do međusobnog optuživanja, uglavnom pored sveže humke u kojoj je Deku sahranjen. Rumunski mediji su ubeđeni da je njegov seksualni život bio veliki trinaestogodišnji zločin, a ne samo jebavanje unaokolo jednog loše obaveštenog tinejdžera. Lokalni doktor koji je otkrio Dekuov status kada je saznao da se viđa sa njegovom ćerkom, tvrdi da ga je mladićeva majka Elena odvratila od objavljivanja ove informacije, preteći mu tužbom ako to učini. „Znao sam da on ima mnogo prijateljica", rekao je, „ali nisam mogao ništa da učinim."

Ali ako ste pomislili, „Batice, ne možeš tek tako da ideš unaokolo i otkrivaš nečiji HIV status", onda, dobrodošli u Rumuniju. Ta zemlja je razorena HIV-om i sidom kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina, a razmere epidemije su otkrivene tek kada je 1989. godine svrgnut diktator Nikolae Čaušesku. Mada, problem se tu ne završava: došlo je do bujice infekcije u ranim devedesetim, uglavnom među decom lečenom u bolnicama koja su primala transfuzije krvi. Ovi problemi, uz doprinos moćne Rumunske pravoslavne crkve, doveli su do toga da predrasude i društveno izopštenje čekaju svakoga ko kaže da je HIV pozitivan.

Sve ovo zvuči kao strašna priča koju bi Najdžel Faradž pričao deci pred spavanje, ali je to rumunska stvarnost već dve decenije. Početkom devedesetih, lekari su bili pažljivi prema HIV statusu koliko i prema ljudskoj krvi, pisali su ga velikim slovima preko zdravstvenih kartona, tako da je komšiluk često saznavao da je dete pozitivno na HIV i pre samog deteta. U Rumuniji se na HIV i dalje u velikoj meri (i potpuno pogrešno) gleda kao na smrtnu presudu, i oni koji imaju ovaj virus, bivaju odbačeni.

Sve su ovo savršeni uslovi zašto je epidemija HIV-a u punom jeku, dok je Danijel Deku samo njena najpoznatija žrtva. Pitao sam ljude u VICE Rumunija kako se u toj zemlji reaguje na ovu vest. Iako je došlo do preispitivanja i analiza kao posledica slučaja u Segraceji - zamislite samo kakvih bi komentara bilo da se to dogodilo ovde - osnovnim problemom se niko nije pozabavio, a to je gotovo potpuno odsustvo seksualnog obrazovanja u toj zemlji.

„U Rumuniji se seksualno obrazovanje ponekad predaje u školama na samo jednom času, kao izborni predmet za koji roditelji mogu da prijave svoju decu, pod nazivom 'zdravstveno obrazovanje', objašnjava VICE novinar Mihail Popesku. „Na tom času se uči o hormonalnim promenama, seksualnosti, zaštiti od polno prenosivih bolesti, i pružanju prve pomoći. Ali niko ne pohađa taj predmet."

Može li Britanija da nauči nešto iz slučaja u Segraceji? Što se tiče svesti o HIV-u, da. U izveštaju Ministarstva zdravlja pod nazivom „HIV u Ujedinjenom Kraljevstvu 2014" objavljenom ove nedelje, procenjeno je da od 107,800 ljudi koji žive s HIV-om u ovoj zemlji, 24 odsto nije svesno da je zaraženo. Iako se situacija sa testiranjem popravlja – u 88 odsto infektivnih klinika u Britaniji danas se može uraditi test na HIV, a rano otkrivanje je najbolji način za borbu sa virusom – procenat kasnog dijagnostifikovanja je i dalje visok.

Obrazovanje je i dalje ključ zaustavljanja širenja HIV-a, koliko kod da se vaša crkva ljuti što ste se obrazovali.

Izvor: Vice