OVE godine, u Srbiji, muškarci su bili glavna meta trgovaca ljudima. Od 83 žrtve, čak njih 58 je bio jači pol, a samo 25 žena. Ono što je, takođe, novina je činjenica da su u našoj zemlji žrtve trgovaca ljudima najčešće naši državljani, a vrlo malo ih je iz inostranstva.
Muškarci se najčešće radno eksploatišu i to mahom na građevinskim poslovima. Zabeleženi su slučajevi dva naša državljanina koji su držani kao robovi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Rusiji.
Bila su im oduzeta dokumenta, nisu imali slobodu kretanja i živeli su u svojevrsnim radnim logorima.
- Ti ljudi izbegavaju i odlazak u policiju, jer nemaju dokumente pa se plaše kažnjavanja - priča za "Novosti" Mitar Đurašinović, načelnik odeljenja u Graničnoj policiji MUP Srbije. - Ne mogu da potraže ni pomoć, jer ne znaju jezik. Sve to otežava njihov položaj, a pogoduje onima koji ih radno iskorišćavaju. Mnogi od njih sebe ne doživljavaju kao žrtve, ali to oni jesu.
Poslovni oglasi sa primamljivim ponudama za brzom zaradom u inostranstvu, ali i u zemlji, često služe kao mamac, koji trgovci ljudima bacaju lakovernim građanima.
Posle građana Srbije, u našoj zemlji, najviše je zabeleženo žrtava iz Albanije, Turske, Rumunije... Gotovo polovina žrtava trgovaca ljudima bili su maloletnici.
- Često je teško utvrditi, ukoliko je reč o zemlji tranzita, da li se radi o ilegalnim migrantima ili žrtvama trgovine ljudima - objašnjava naš sagovornik. - Razlika među njima je bitna. U lancu krijumčarenja ljudi migrant, njegova porodica, oni koji mu omogućavaju da stigne do željene destinacije ne pate, jer žele da zarade novac i pomogne najbližima. A, u slučaju trgovine ljudima žrtva pati i želi da se oslobodi "usrećitelja". Ta "nijansa" određuje da li je reč o robovskom odnosu i nju treba prepoznati.
- Kada je reč o migrantima mi možemo da ih proteramo, osim kada traže azil - kaže Đurašinović. - Ukoliko se radi o žrtvi, država je dužna da joj pruži zaštitu. Trenutno je u Srbiji odobren takozvani humanitarni boravak za 22 strana državljanina. Većina su žene. Imamo i jednog Rumuna, koji je radno iskorišćavan. Oni su u izvesnom programu zaštite. Pomažemo im, smeštamo u skloništa.
Ovakvu vrstu humanitarnog boravka stranac u Srbiji može da dobije na tri, šest i 12 meseci. - Žrtva može i duže da ostane ukoliko je potrebno da svedoči ili je povratak u zemlju rizičan,preti joj se...
Ima primera da su se neke od žrtava ovde dobro snašle, zaposlile, udale... Nisu mogli da se vrate u svoje zemlje, jer bi ih tamo opet sačekali trgovci ljudima.


"RIZIČNI"
SRBIJA je zemlja koja se od 2000. intenzivno bori protiv trgovine ljudima. Te godine bilo je oko dve hiljade stranih državljanki koji su se u našoj zemlji bavile "rizičnim" poslovima sa aspekta trgovine ljudima - kao konobarice, animir-dame, striptizete...
- Viznim olakšicama, pojačanim radom i specijalnim timovima mi smo tu pojavu suzbili - navodi Mitar Đurašinović. - Danas mnogo više naših državljanki, u Srbiji, radi na tim rizičnim poslovima. Zato se i povećao broj domaćih žrtava.

Izvor: Novosti