1. hormoni
2. promenjeno okruzenje koje ti ne prija bas sada kad si emotivno najosetljivija i najlabilnija
3. nespremnost za takav korak koji se ocekivao tamo nekog jednog dana, ali ne bas sada i ne na taj nacin

ti moras da se suocis sa svojom situacijom. dete je tu, za pola godine.
stosta vise nece bii kao sto je bilo pre. pritom ne mislim da vise neces biti zgodna i seksi, bices, pa osvrni se malo, masa mladih mama izgledaju prelepo i prezgodno
radi se o tome da ces imati sasvim druge prioritete...

mozda bi bilo dobro da vidite da li postoje sanse da zivite sami.
svakako bi ti preseljenje kod njegovih tesko palo, jer je velika promena, i bez trudnoce...
pokusaj da malko racionalizujes stvari, razmisli sta bi zaista moglo da se ucini u datoj situaciji da se osecas bolje.

sto se hormona tice, ne zove se uzalud trudnoca 'drugo stanje' 
ona to jeste, u svakom smislu i u punom smislu tih reci 
telo se menja, pocinjemo da razmisljamo o kojecemu, da se plasimo... za sebe, za bebu, brinemo kako ce se sve to odvijati, kako cemo izaci na kraj sa drugacijim zivotnim scenarijem, kako cemo se postaviti kao roditelji, jesmo li kadri... na svaki tuzan prizor se rasplacemo kao nenormalni, preosetljivi smo kao nikad ranije... kao alisa u zemlji cuda, samo sto nas stosta plasi 
neko to prihvati lakse, neko teze... otprilike je tesko u prvih par meseci zbog hormona i strahova, u drugom tromesecju smo se privikli na novo stanje tela i uma i ponovo smo u svojoj kozi, u trecem tromesecju smo prilicno otezali, blizi se porodjaj i ponovo se javljaju strahovi ... i trema od porodjaja
to je normalno.
recimo da je meni jos uvek sveze to stanje, koliko-toliko, jer imam malo dete...
kada bih prijateljicama pricala kako se plasim, odgovarale su mi u fazonu 'pa ti si zelela to dete, sta ima da se plasis? treba da budes srecna... blablabla' dakle, nisu me bas razumele, nabacivale su mi dodatno jos i osecaj krivice ako se pozalim da ne sijam uvek od srece sto sam trudna, da me razne misli muce, ispadalo je da sam buduca nemajka i da ne znam sta hocu... ali zato je tu bio internet, da se obavestim malo blize, a ne da mi se iscudjavaju osobe koje to stanje nisu iskusile

tvoja nesigurnost je normalna, preispitivanje je normalno... normalno je i da ceznes za svojim domom, starimnacinom zivota, okruzenjem u kome si se osecala zasticeno i tetoseno.   
moras da se izboris sa svojim strahovima, ili pre da ih prihvatis, jer je vecina njih skopcana sa trudnocom...
ako ne zelis da zivis sa porodicom svog momka, to je vec neka druga prica! 

MunkaZe ti je sve lepo objasnila...A ja cu,onako,muski(neko ce reci,balkanski)da dodam(ljutila se ti ili ne):nisu,bre,deca za svakoga!!!Krivi hormoni!?Ma,daaaaj...Sto,bre,lepo nisi abortirala na vreme,vratila se mami i tati u voljeni"centar",i njima u 50-toj bila sexy cera?...

Ne bih da te uvredim, ali sam iz ovog tvog posta zakljucila da si razmazena i da definitivno ne znas sta zelis. Ocigledno nisi svesna koliko mladih zena ima problema sa sterilitetom, pa se u skladu sa tim podvrgavaju raznim ispitivanjima i lecenjima (zajedno sa partnerima), sto moze da traje i godinama... a da, na njihovu veliku zalost i nakon svega toga ne bude rezultata. Mislis li da bi zene sa takvim problemima razmisljale, ukoliko bi ostale u drugom stanju, da li su sexy, koliko ce se ugojiti... itd itd itd?

Razumem da ti trenutno hormoni divljaju, ali se ne bih slozila da su samo oni problem    Nije sramota potraziti strucnu pomoc u savetovalistu za trudnice. Raduj se devojko, postaces majka. Deca su najveci dar prirode.

Joj .....moja zena se 2000 puta razvodila u trudnoci.To je sasvim normalno,hormoni udaraju,promena sredine.........pa tako se krece u zivot.Mada kad budes presekla.....bice ti mnogo lakse.Ako ti bas nedostaju roditelji prijatelji....pa idi kod svojih na neko vreme.Nista to nije strasno........ja sam moju zenu slao kod njenih iz vise razloga......ali to je sasvim normalno.

  vidim da se komentari onih koji su imali posla sa trudnocom, ili makar trudnom zenom kraj sebe, uglavnom dosta razlikuju od svih ostalih... jedno je teorija, a trudno stanje nesto sasvim drugo 

trudna i nesrecna cura se vise ne javlja...
nadam se da ce da prevazidje svoje strahove, usput shvati da su porodica sada ona, on i malo bepce na putu, a njena porodica gnezdo iz koga je vec izletela i u koje moze da se vrati samo kao dragi gost... otpocinje nova etapa u njenom zivotu.
zelim joj puno srece    

Sto pre se pomiri sa sudbinom. Sve ostalo vodi u katastrofu.
Postoje stvari koje jednostavno ne mozes promeniti, a nisi ni jedina koja prolazi kroz tu fazu u zivotu, naprotiv.
Kao sto rece F, ne budi nezreli egoista. Imas 25 godina. Idealno doba za radjanje i zasnivanje porodice.
Zamisli da si ostala u drugom stanju sa osobom koju ne volis, u 18-oj godini i sl.? I, zar mislis da bi ti bilo lakse da se odvojis od svoje, sada sekundarne, porodice za 5, 10 godina? Ne bi. Samo bi ti tada bilo mnogo teze da zasnujes porodicu.
Ostanes li depresivna i budes li i dalje gledala stvari sa negativne strane, upropastices zivote svima. A razloga za tugu ne da nema, nego ces tek videti sta je najveca sreca u zivotu...
Ni taj covek, za koga kazes da ga volis, ni to dete, nisu zasluzili suprugu i majku kakvu im ti trenutno pruzas.
Moli se samo da sa detetom bude sve u redu. Vodi racuna o svojoj trudnoci, o ishrani, nervozi....jer sve to utice na plod.
Vreme je da odrastes.

dodatak:
Idi do grada, vidi se sa drugaricama, popricaj sa njima o svemu sto te muci....
Druzi se sa zenama od kojih mozes uciti o trudnoci. Pomaze...
....I bices sebi ponovo seksi, iako si svom muzu sigurno seksi i kao takva.

nije planirala tu trudnocu, treba joj vremena da prihvati promene koje su se desile sve odjednom, na gomili 
naravno, moze se postaviti pitanje zasto nije pazila da ne zatrudni, ako vec nije planirala... ali to je pitanje sad bespredmetno 

kako bude rastao stomacic, postajace sve svesnija dolazece bebe, pa ce joj se i fokus izmeniti... bice sve ok, nije mala, nije nerazumna

Nadam se...

ja sam nedavno gledala film firstborn. ostala sam u soku. zena rodi dete, ali pocne da halucinira, pocinju cudne stvari da joj se desavaju, strah hoce li s bebom biti sve u redu, hoce li biti dobra majka, je li gladna, zasto place, ... i poludi i na kraju ubije bebu. Hormoni.

Retko, ali se desavaju i takvi slucajevi.

S druge strane, to sto si ti zivela u gradu, a sad ne, ja to gledam na malo drugaciji nacin. Tvoji roditelji su tu ziveli, a ti s njima.

Ako zelis da imas zivot kao tvoji roditelji, onda moras i da se potrudis. Ti i tvoj muz.

Muz, dete, to je sasvim jedan novi zivot, potpuno nova organizacija, sve se menja. Zato, polako, organizuj sebe. Zabavi se i nemoj razmisljati o sitnicama nego zanimaj se necim.

molim vas lepo, vec ipak
Mirjanam svatim tvoju retoriku,al trudnoca nije horor, ovde negde sam pisao da to samo to znaci da zena porasta i po prirodu promeni se. I ovakvim zimskim danima bas je lepo zagrljavati sa zenom i gledati nista u toplotu, a posle kuvati neki domaci caj.
A vec mozete videti da ste uplasili  zenu