Међу регрутима и склони криминалу, па се претпоставља да ће неки бити пуштени кући

У овогодишњој мартовској класи више од шест одсто војника проглашено је привремено неспособним и послато кући. У јунској класи тај проценат би могао бити и већи јер, како сазнајемо, у војсци тврде да су командири веома незадовољни регрутима који су овог месеца пристигли уз касарне. Има доста и оних који су кривично одговарали, или су склони криминалу, па се претпоставља да ће после обраде података број оних који ће привремено бити отпуштени далеко превазићи мартовски постотак.

Карактеристично је да је већ неколико година јунска класа војника по саставу и дисциплини лошија од остале три, без јасних одговора зашто је то тако.

У овогодишњој мартовској класи од 9.000 регрута одазвало се у касарне њих 5.580 или 62 одсто. Већ после два-три дана на поновну оцену способности упућено је 369 регрута да би после те накнадне провере лекарска комисија њих 329 послала кућама. То је процент већи од шест посто, док је годину дана раније привремено неспособних било упола мање.

Трагедије ни у прошлим временима нису заобилазиле војне објекте – у некадашњој ЈНА месечно је страдало од осам до десет војника, а четири разлога су апострофирана као главна: самоубиство, природна смрт, несрећно руковање оружјем или саобраћајна несрећа.

Таква статистика вешто је скривана, а подаци о несрећама који се сада објављују на сајту Министарства одбране у то време су били табу-тема.

Другачија клима је довела и до два сусрета несрећних родитеља за последњих шест месеци с министром одбране Зораном Станковићем, у децембру прошле и мају ове године.

Током разговора, који је из разумљивих разлога био прилично напет, један број родитеља настрадалих војника је посумњао у резултате истраге, као и у поступак утврђивања одговорности војне организације. Статистика показује да је у првих једанаест месеци прошле године било четири случаја самоубиства, још два војника су настрадала на други начин, од срчаног удара и прекомерне дозе хероина. У 2004. години у четири упутна рока примљено је 32.258 регрута, а погинулих је било десет – четири самоубиства, два настрадала у Топчидеру (под још неразјашњеним околностима) и четири у саобраћајним несрећама које су изазвали кад су били на одсуству.

Кад је војни рок скраћен на шест месеци очекивало се да ће то повећати одзив, а самим тим и да ће смањити притисци на војнике, да ће војни рок служити лакше и да ће мање бити на стражама. То се није десило, ефекти смањења војног рока нису повећали одзив тако да је оптерећење војника несмањено.

Други проблем су лекарски прегледи. Једна од новина у Нацрту закона јесте и та да ће се лекарски прегледи и регрутација вршити шест месеци до годину дана пре одласка у војску, а не обавезно са 18 година као сада, јер се често дешава да у међувремену дође до промене здравственог стања. Није редак случај да од регрутације и лекарског прегледа прође и по пет-шест, некад и осам година док се војни обвезник не позове на одслужење војног рока што практично обезвређује лекарске налазе.

Поштено је рећи да и сада постоји одређена процедура, неки се залажу да се пооштри, по којој сви регрути када дођу у касарну пролазе кроз такозвану обраду психолога. На основу упитника које попуњавају установљују се њихово социјално порекло и психолошко стање. Овај психосоцијални упитник покрива различите области: образовни ниво, материјални статус, породичну анамнезу, став о војсци, мотивацију, породични миље, интересовања, психолошке сметње и болести, коришћење алкохола, дроге, те склоности самоповређивању и покушаје самоубиства.

Сви који не прођу тестове шаљу се на лекарске комисије у војне болнице на додатну процену способности. После прегледа лекарска комисија доноси одлуку да ли регрут може даље да служи војску или ће бити проглашен привремено или трајно неспособним.

Последња истраживања показују да се из сваке класе издваја од 15 до 20 одсто војника код којих се уочи одређени породични или развојни проблеми.

Запажен је пораст агресивности војника. Број ограничено способних (не иду на страже) попео се на 13 одсто. Око 38 одсто војника у просеку одлагало је служење војног рока неколико пута, мање здравствене проблеме имало је 26,74 одсто војника

По структури психичких поремећаја доминира категорија незреле личности, 9,34 одсто, и исподпросечна интелигенција 3,99 одсто. У односу на раније војничке генерације уочено је повећање незрелих личности за два одсто.

Породичном патологијом је оптерећено око девет одсто, алкохолизам је присутан у породицима 6,69 одсто војника, душевне болести 1,83 одсто, а самоубиства 1,04 одсто.

Последњих година као највећи проблем међу регрутима уочена је слаба мотивација – немотивисаност је постала главни разлог тешкоће током служења војног рока.

Војни познаваоци истичу један позитиван пример: у Копненој зони безбедности откако су је преузели професионалци није било ниједног трагичног догађаја, податак који упркос поменутом страдању војника по уговору говори у прилог професионализације Војске.

-----------------------------------------------------------

Четврти случај за месец дана

Погибија војника Ивана Петковића на стражи у алексиначкој касарни „Делиград” четврти је трагичан случај у војсци у последњих месец дана. У претходна три страдали су професионалци: два десетара по уговору и један водник.

Јасно је да нешто не штима, кажу надлежни, али потпуних објашњења за сада нема, посебно кад је реч о трагедијама професионалаца под оружјем и то у тренутку када је војни врх преломио да иде ка професионалној армији.

То говори да тај пут неће бити нимало лак. Чак и кад је у питању самоубиство професионалног војника из личних разлога тешко је разлучити колико су томе допринели лош материјални статус, страх од отказа, социјална неизвесност.


Izvor: Politika / Драгољуб Стевановић