Troje nas je i jedni smo drugima dobri prijatelji. Godinama se znamo.
Jedno od nas pre nekog vremena je uslo u probleme koje pokusava da resi a mi ostali se trudimo da pomognemo.

U nekoliko navrata smo se skupljali odvojeno od trece osobe u pokusaju da smislimo nacin da pomognemo. Problemi koje ima su psihicke prirode. Neki neobjasnjivi strahovi nastali ako posledica nekoliko stresnih situacija u porodici. Posecuje lekara i stvari idu polako na bolje.
Skupljali smo se pricali, pokusali da nadjemo neku zajednicku ideju za pomoc. Bilo je i teskih trenutaka i nas dvoje smo ih delili da nju ne bi dodatno pritiskali.

Onda je do nje doslo to sto sam ja pricao na tim vidjanjima, cesto u afektu, cesto iznerviran zbog svojih problema a nemocan jer sta god probamo ne deluje kod nje.
Mnogo ju je to povredilo. Iskonstruisala je svasta u glavi i situacija je postala nepodnosljiva.
Druga osoba se vadi time sto je morala reci sta pokusavamo, ali joj ova nije dozvolila da kaze sta ima.

Ne znam kako da reagujem i da li da reagujem uopste.
Razumnoj osobi mogao bih mozda i objasniti, ali ona cesto nije razumna i previse je osetljiva otkako je ovo pocelo.

ne znam da li su u pitanju moji bosanski koreni ali ja nista ne razumem 

Dakle vas dvojica drugara ste se "separatisali" negde i dogovarali ( ) kako pomoći bolesnoj drugarici, ali je ona to pogrešno shvatila.


Šta si pričao? 



Btw, trojke retko uspevaju! 

da,dokle si isao u svom afektu?

prijatelji traze odanost...

znas,kada ja krenem,onako jebeno ljudski,da "pletem" po osobi kod zajednickog prijatelja,uvijek izmedju dvije recenice govorim :"ja ga\je beskrajno volim i mislim da je izuzetan\na,ali mislim...",pa krenem sa analizom

zasto to radim?

prvo,zaista tako i mislim.

drugo,da podsjetim sebe da zaista tako i mislim,jer sam previse covjek...pa cu pretjerati i to prenebregnuti

trece,kada to dodje do nje ili njega...doci ce i toliko puno ponovljenja stvar o mojoj iskrenoj ljubavi i vaznosti te osobe kao dijela moga zivota...i samim tim....toliko puno ponovljenja istina,obojice moje rijeci na pravi nacin

kada kudim nekog u njegovom odsustvu,a da mi je i stalo do njega,pored mana koje nabrajam,nikada ne zaboravim ni na vrline,koje ta osoba nesumnjivo ima

eto....probaj sledeci put....a doci ces u situaciju.

Verujem da odanost, iskreno prijateljstvo, ljubav koju imam za nju kao prijatelja ne bi trebala dovesti u pitanje.

Nas dvojica smo pokusali da pricamo odvojeno od nje. Tesko nam je bilo da razumemo jer je znamo kao izuzetno jaku i stabilnu osobu.
Prosla je kroz rat i izbeglistvo, kroz majcinu borbu sa kancerom. Jako dugu i tesku borbu koja se zavrsila na najbolji moguci nacin. Majka joj je umrla u snu od mozdanog udara i tada je sve pocelo.

Imam i ja svoje probleme. Borim se sa njima i resavam ih ali ipak u par navrata kad smo se vidjali, imao sam neke mozda neprimerene komentare na neke njene reakcije. Nisam ocekivao da ce tako odreagovati u odnosu sa nekim ljudima koji su je povredili i to me je iznerviralo. On je to nakon nekog vremena njoj preneo, i tad je nastao problem.

Prvo joj je rekao da se vidjamo i zasto se vidjamo, to ju je povredilo, iako mislim da ne bi trebalo..
Onda je pocela da propituje i rekao joj je za te slucajeve kada smo obojica bili iznenadjeni njenim reakcijama, ali sam ja to, bez zelje da je uvredim, rekao na ruzan nacin. Nisam znao da ce ikad saznati to. Rekao sam to iz besa i nemoci i da je ona stara razumela bi me i ne bi doslo do problema.

Ali ona vise nije ona stara.

uvijek se sve sazna...

obozavam recenice koje pocinju sa : "ovo je izmedju mene i tebe...."

nego,
ti si bio grub na rijecima i neprimjereno reagovao i govorio,jer si i bio ubjedjen da to nece doci do nje...

a da si znao...ti bi drugacije govorio?ajde?znaci,sloboda da nekoga masakriramo rijecima,a navodno nam je prijatelj,stecena je cinjenicom da prijatelj to nece saznati....e,jebi ga sad....

i imas svojih problema?

pa dobro...imaju ih svi...i nije neko opravdanje...iskreno

ni meni ne bi bilo dovoljno.

kazem ti,o svojim prijateljima u njihovom odsustvu treba da govoris kao da su tu.
100% neces pogrijesiti,a bices iskren...

kazes da vise nije ona stara?

pa,ljudi se mijenjaju,prijatelji se mijenjaju...pravo prijateljstvo i znaci odoljeti svakom iskusenju i promjenama...koje jesu neminovne...

poslije iskustava koje ona ima...promjene su i dobre i pozeljne i normalne...ne mora nuzno da znaci da su lose ...ti kao prijatelj treba da budes uz nju...a ne da kazes da i sam imas probleme...pa sta sa time?
jedan prijatelj to nece navesti kao razlog da ne pomogne,da povrijedi rjecima ili bilo sta slicno....zato se i zove prijatelj

voli nas kada nas rijetko ko voli i podrzava...volim tu iracionalnu dimenziju kod ljubavi

edit:

treba da kazes da je volis...ako je volis....da se izvinis...na pravi nacin,iskreno,bez patetike...da jednostavno pokazes da ti je stalo i da jesi ispao...kreten.

ukoliko ne upali...nije ni bilo vrijedno u tolikoj mjeri u kojoj se tebi sada cini.

jedno od onih vaznih,ali ipak samo usputnih prijateljstava
ona koja imaju rok trajanja.

i da...jako vazno....na racun tvoje prve recenice.

oooo daaaaaaa,sve se,kad tad,dovodi u pitanje

Bio sam grub jer su neki njeni postupci bili potpuno neshvatljivi. Ne toliko grub koliko ostar.

Da li bih rekao to drugacije da je ona bila prisutna?
I da i ne. Da, da je ona ona stara i da je sve ok. Razumela bi to, uvek sam bio takav i to nikad nije bio problem. Ne, jer u trenutnom stanju stvari mislim da to ne treba da cuje jer nece to razumeti na pravi nacin.

Svi se mi menjamo, mi konkretno smo odrastali i formirali se zajedno. Zato je sve ovo teze. To je promena od samouverene i stabilne devojke do nekog ko ne moze da kontrolise svoje strahove i emocije ni sa lekovima.

Slazem se, ja kao prijatelj treba da budem uz nju kad joj je tesko, i jesam. To traje vec godinu dana. Godinu dana je sve podredjeno njenom problemu. Prijatelji treba da budu tu jedni za druge, da razumeju jedni druge.
Ne vidim sta ruzno cinim ako ocekujem da ljudi i za moje probleme imaju razumevanja, ako ja imam za njihove?

Zbog nje sam poceo i da se zanimam za psihologiju, da citam o tome, da pokusam da pomognem na neki nacin.

Ono kroz sta smo prosli zajedno za sve ovo vreme je previse vredno. Iako je u poslednje vreme previse tesko. Mnogo boli kada nekog koga volis gledas u takvim stanjima, narocito ako taj neko nema nikog drugog osim tebe.

Ne znam kako da ovo resim. Njena situacija ne ostavlja mi previse prostora.

imas li ti psihicke probleme?

da li ti je neko od roditelja bolovao od raka?

da li si sahranio nekoga od roditelja?
nekog od clana porodice?

ukoliko bilo sta od ovoga jesi ili nesto gore od ovoga ti se trenutno desava...onda si u pravu da se ljutis sto i tvoji problemi nisu bili na dnevnom redu i prije njenih.

ja ti rekoh kako da rijesis,ali izgleda da sam ti rekla najgoru mogucu varijantu.

valjda zbog one dvije recenice koje treba da kazes...

volim te.

izvini.

mislim,citas te silne knjige iz psihologije,a nije ti palo na pamet da kazes ove dvije magicne,tople i ljudske recenice i rijeci

ukoliko su iskrene i ukoliko su na mjestu,naravno.

i ukoliko ti je vise stalo do nje ili ti je samo stalo do toga i ko je u pravu.

ne mozemo mi da znamo odavde i na forumu ko je u procentima vise u pravu

Ako sam ja dobro shvatila tvoja prijateljica je posle godina teškoća malo popustila s živcima. Ti i tvoj prijatelj ste pokušali da joj pomognete. Ali ti si neke njene postupke komentarisao sa prijateljem u nepovoljnom svetlu i to je došlo do nje. A ona je to loše primila.

E ovako prvo idi kod nje ko što reče Šeširčić, izvini joj se što si pričao iza njenih leđa, reci da je voliš (kao prijatelja) ali da stvarno misliš kako se prema tom nekom nije ponela kako treba.

Drugo shvati da koliko god u nekom delu svog života bili privrženi nekom od prijatelja to ne mora da traje za uvek. Ako ona ne može da ti bude prijatelj to je njeno pravo.

@ ravno do dna

Bolji savet od onoga shto ti je Sheshircic dala ne mozesh dobiti, ako neshto znachi i ja cu ti reci da je to jedino ispravno shto mozesh da uradish.


Edit:
@sesircic

Ne znam tachno zashto,ali ova
rechenica, u tom kontekstu u kom je bila napisana, je u meni bash izazvala neko pozitivno osecanje.
Razmislicu,pa cu ti javiti zashto je to tako,ako te zanima naravno.