Troje nas je i jedni smo drugima dobri prijatelji. Godinama se znamo.
Jedno od nas pre nekog vremena je uslo u probleme koje pokusava da resi a mi ostali se trudimo da pomognemo.

U nekoliko navrata smo se skupljali odvojeno od trece osobe u pokusaju da smislimo nacin da pomognemo. Problemi koje ima su psihicke prirode. Neki neobjasnjivi strahovi nastali ako posledica nekoliko stresnih situacija u porodici. Posecuje lekara i stvari idu polako na bolje.
Skupljali smo se pricali, pokusali da nadjemo neku zajednicku ideju za pomoc. Bilo je i teskih trenutaka i nas dvoje smo ih delili da nju ne bi dodatno pritiskali.

Onda je do nje doslo to sto sam ja pricao na tim vidjanjima, cesto u afektu, cesto iznerviran zbog svojih problema a nemocan jer sta god probamo ne deluje kod nje.
Mnogo ju je to povredilo. Iskonstruisala je svasta u glavi i situacija je postala nepodnosljiva.
Druga osoba se vadi time sto je morala reci sta pokusavamo, ali joj ova nije dozvolila da kaze sta ima.

Ne znam kako da reagujem i da li da reagujem uopste.
Razumnoj osobi mogao bih mozda i objasniti, ali ona cesto nije razumna i previse je osetljiva otkako je ovo pocelo.

ne znam da li su u pitanju moji bosanski koreni ali ja nista ne razumem 

Dakle vas dvojica drugara ste se "separatisali" negde i dogovarali ( ) kako pomoći bolesnoj drugarici, ali je ona to pogrešno shvatila.


Šta si pričao? 



Btw, trojke retko uspevaju! 

da,dokle si isao u svom afektu?

prijatelji traze odanost...

znas,kada ja krenem,onako jebeno ljudski,da "pletem" po osobi kod zajednickog prijatelja,uvijek izmedju dvije recenice govorim :"ja ga\je beskrajno volim i mislim da je izuzetan\na,ali mislim...",pa krenem sa analizom

zasto to radim?

prvo,zaista tako i mislim.

drugo,da podsjetim sebe da zaista tako i mislim,jer sam previse covjek...pa cu pretjerati i to prenebregnuti

trece,kada to dodje do nje ili njega...doci ce i toliko puno ponovljenja stvar o mojoj iskrenoj ljubavi i vaznosti te osobe kao dijela moga zivota...i samim tim....toliko puno ponovljenja istina,obojice moje rijeci na pravi nacin

kada kudim nekog u njegovom odsustvu,a da mi je i stalo do njega,pored mana koje nabrajam,nikada ne zaboravim ni na vrline,koje ta osoba nesumnjivo ima

eto....probaj sledeci put....a doci ces u situaciju.

Verujem da odanost, iskreno prijateljstvo, ljubav koju imam za nju kao prijatelja ne bi trebala dovesti u pitanje.

Nas dvojica smo pokusali da pricamo odvojeno od nje. Tesko nam je bilo da razumemo jer je znamo kao izuzetno jaku i stabilnu osobu.
Prosla je kroz rat i izbeglistvo, kroz majcinu borbu sa kancerom. Jako dugu i tesku borbu koja se zavrsila na najbolji moguci nacin. Majka joj je umrla u snu od mozdanog udara i tada je sve pocelo.

Imam i ja svoje probleme. Borim se sa njima i resavam ih ali ipak u par navrata kad smo se vidjali, imao sam neke mozda neprimerene komentare na neke njene reakcije. Nisam ocekivao da ce tako odreagovati u odnosu sa nekim ljudima koji su je povredili i to me je iznerviralo. On je to nakon nekog vremena njoj preneo, i tad je nastao problem.

Prvo joj je rekao da se vidjamo i zasto se vidjamo, to ju je povredilo, iako mislim da ne bi trebalo..
Onda je pocela da propituje i rekao joj je za te slucajeve kada smo obojica bili iznenadjeni njenim reakcijama, ali sam ja to, bez zelje da je uvredim, rekao na ruzan nacin. Nisam znao da ce ikad saznati to. Rekao sam to iz besa i nemoci i da je ona stara razumela bi me i ne bi doslo do problema.

Ali ona vise nije ona stara.

uvijek se sve sazna...

obozavam recenice koje pocinju sa : "ovo je izmedju mene i tebe...."

nego,
ti si bio grub na rijecima i neprimjereno reagovao i govorio,jer si i bio ubjedjen da to nece doci do nje...

a da si znao...ti bi drugacije govorio?ajde?znaci,sloboda da nekoga masakriramo rijecima,a navodno nam je prijatelj,stecena je cinjenicom da prijatelj to nece saznati....e,jebi ga sad....

i imas svojih problema?

pa dobro...imaju ih svi...i nije neko opravdanje...iskreno

ni meni ne bi bilo dovoljno.

kazem ti,o svojim prijateljima u njihovom odsustvu treba da govoris kao da su tu.
100% neces pogrijesiti,a bices iskren...

kazes da vise nije ona stara?

pa,ljudi se mijenjaju,prijatelji se mijenjaju...pravo prijateljstvo i znaci odoljeti svakom iskusenju i promjenama...koje jesu neminovne...

poslije iskustava koje ona ima...promjene su i dobre i pozeljne i normalne...ne mora nuzno da znaci da su lose ...ti kao prijatelj treba da budes uz nju...a ne da kazes da i sam imas probleme...pa sta sa time?
jedan prijatelj to nece navesti kao razlog da ne pomogne,da povrijedi rjecima ili bilo sta slicno....zato se i zove prijatelj

voli nas kada nas rijetko ko voli i podrzava...volim tu iracionalnu dimenziju kod ljubavi

edit:

treba da kazes da je volis...ako je volis....da se izvinis...na pravi nacin,iskreno,bez patetike...da jednostavno pokazes da ti je stalo i da jesi ispao...kreten.

ukoliko ne upali...nije ni bilo vrijedno u tolikoj mjeri u kojoj se tebi sada cini.

jedno od onih vaznih,ali ipak samo usputnih prijateljstava
ona koja imaju rok trajanja.

i da...jako vazno....na racun tvoje prve recenice.

oooo daaaaaaa,sve se,kad tad,dovodi u pitanje

Bio sam grub jer su neki njeni postupci bili potpuno neshvatljivi. Ne toliko grub koliko ostar.

Da li bih rekao to drugacije da je ona bila prisutna?
I da i ne. Da, da je ona ona stara i da je sve ok. Razumela bi to, uvek sam bio takav i to nikad nije bio problem. Ne, jer u trenutnom stanju stvari mislim da to ne treba da cuje jer nece to razumeti na pravi nacin.

Svi se mi menjamo, mi konkretno smo odrastali i formirali se zajedno. Zato je sve ovo teze. To je promena od samouverene i stabilne devojke do nekog ko ne moze da kontrolise svoje strahove i emocije ni sa lekovima.

Slazem se, ja kao prijatelj treba da budem uz nju kad joj je tesko, i jesam. To traje vec godinu dana. Godinu dana je sve podredjeno njenom problemu. Prijatelji treba da budu tu jedni za druge, da razumeju jedni druge.
Ne vidim sta ruzno cinim ako ocekujem da ljudi i za moje probleme imaju razumevanja, ako ja imam za njihove?

Zbog nje sam poceo i da se zanimam za psihologiju, da citam o tome, da pokusam da pomognem na neki nacin.

Ono kroz sta smo prosli zajedno za sve ovo vreme je previse vredno. Iako je u poslednje vreme previse tesko. Mnogo boli kada nekog koga volis gledas u takvim stanjima, narocito ako taj neko nema nikog drugog osim tebe.

Ne znam kako da ovo resim. Njena situacija ne ostavlja mi previse prostora.

imas li ti psihicke probleme?

da li ti je neko od roditelja bolovao od raka?

da li si sahranio nekoga od roditelja?
nekog od clana porodice?

ukoliko bilo sta od ovoga jesi ili nesto gore od ovoga ti se trenutno desava...onda si u pravu da se ljutis sto i tvoji problemi nisu bili na dnevnom redu i prije njenih.

ja ti rekoh kako da rijesis,ali izgleda da sam ti rekla najgoru mogucu varijantu.

valjda zbog one dvije recenice koje treba da kazes...

volim te.

izvini.

mislim,citas te silne knjige iz psihologije,a nije ti palo na pamet da kazes ove dvije magicne,tople i ljudske recenice i rijeci

ukoliko su iskrene i ukoliko su na mjestu,naravno.

i ukoliko ti je vise stalo do nje ili ti je samo stalo do toga i ko je u pravu.

ne mozemo mi da znamo odavde i na forumu ko je u procentima vise u pravu

Ako sam ja dobro shvatila tvoja prijateljica je posle godina teškoća malo popustila s živcima. Ti i tvoj prijatelj ste pokušali da joj pomognete. Ali ti si neke njene postupke komentarisao sa prijateljem u nepovoljnom svetlu i to je došlo do nje. A ona je to loše primila.

E ovako prvo idi kod nje ko što reče Šeširčić, izvini joj se što si pričao iza njenih leđa, reci da je voliš (kao prijatelja) ali da stvarno misliš kako se prema tom nekom nije ponela kako treba.

Drugo shvati da koliko god u nekom delu svog života bili privrženi nekom od prijatelja to ne mora da traje za uvek. Ako ona ne može da ti bude prijatelj to je njeno pravo.

@ ravno do dna

Bolji savet od onoga shto ti je Sheshircic dala ne mozesh dobiti, ako neshto znachi i ja cu ti reci da je to jedino ispravno shto mozesh da uradish.


Edit:
@sesircic

Ne znam tachno zashto,ali ova
rechenica, u tom kontekstu u kom je bila napisana, je u meni bash izazvala neko pozitivno osecanje.
Razmislicu,pa cu ti javiti zashto je to tako,ako te zanima naravno.

Nije problem u tim recima. Rekao sam ih od tad mnogo puta, ali ih ona nije cula.
Pokusao sam da saznam sto vise o psihologiji da bih shvatio sta se desava sa njom.

Mozda moje ponasanje nije primereno, ali kako covek da se ponasa u situaciji kada mu neko sa kim je do juce bio ista krv, danas potpuno nepoznat i stran.

Poslednja godina nikome od nas nije ostala u lepom secanju.
Nemam psihicke probleme, nisam se borio sa kancerom, s bez oca i majke sam ostao pre 10 godina.

Dva puta za tih godinu dana sam izgubio posao. Izdrzavam sebe i sestru koja studira, placam stan. Firme u kojima sam radio su zbog recesije izgubile dva velika projekta na kojima sam ucestvovao i samim tim za mene posla vise nije bilo. Sestra pomaze kada god moze, iako je prioritet da ona zavrsi fakultet jer je izuzetan student i izuzetno dete.

Nije stvar ni u procentima niti tome ko je u pravu.
Stvar je u tome da ne znam kako da objasnim nesto nekome ko ne moze da me saslusa i razume, a do juce je bilo dovoljno da se pogledamo i da nam sve bude jasno.

Pa,u tom sluchaju,postoji granica do koje ti mozesh nekome da pomognesh.Ukoliko ona ima toliko ozbiljne psihichke probleme samo joj struchnjaci mogu pomoci.Ako se to pokaze kao uspeshno i vash odnos ce se popraviti i onda ce chuti to shto imash da kazesh.

Ljudi se menjaju, percepsije sveta, prioriteti, obaveze, iskustva nas neizostavno promene s vremena na vreme.

Ako se tvoje nekad vrlo bliska prijateljica promenila ti tu ne možeš ništa. Možeš da je prihvatiš takvu kakva je. Možeš da ograničiš susrete i odnose na ono što ti možeš da izdržiš. Ali ne možeš da je promeniš ti.

Moje mišljenje obzirom na ovo što si ispričao je sledeće:

Ti imaš svoje prioritete u životu. Oni su naporni, zahtevni i ne ostaje ti mnogo prostora. Zato taj prostor mora biti ispunjen osobama koje su ti sada bliske. Ljudima sa kojima sada deliš viđenje sveta i koji su sposobni da ti budu prijatelji.

Prijateljica koja se promenila, koja traži da se na nekog istresa, da je neko vuče na leđima, da neko pati jer ona ne ume da izađe iz sopstvene patnje, ah toga je pun svet. Ali to nije prijateljica, nego zamorni emocionalni a nekad i fizički parazit.

Udalji se od nje kulturno. Stavi joj do znanja šta od tebe može da očekuje a šta ne. Neka se leči, ako joj je potrebna pomoć stvarno neka ti se obrati ali neka ona sama pliva svojom snagom ka spasenju.

Mozda je najbolje da se malo povuces iz te price i ostavis drugu da se bavi njom, a ti eventualno pomazi van njenog vidokruga... ili otidji kod njenog lekara, pa mu objasni kako stoje stvari, mozda ce ti dati neku ideju, ili ti i on moze pomoci...
Mislim da ona to svakako nije trebala da sazna, i da ljudi koji su u tako teskoj situaciji ne treba da znaju nista sto im nece doneti nesto dobro, vec iskljucivo bol... Kada stane na noge, oporavi se, ima vremena pa ce joj sve biti receno, ovako mislim da je tim potezom taj tvoj prijatelj unazadio njeno lecenje ko zna koliko... da ne pricamo sto je tebe uvalio u problem bez ikakvog razloga..

mozda je samo gotovo.

mozda je to tvoja granica do koje mozes da odes i da spasis prijateljstvo,preko toga ocigledno da ne mozes,jer ne bi sada pravio pitanje i strategije oko,u principu,jednostavnih stvari....

ocigledno je da ona ne zeli tvoje prijateljstvo...

ako mogu da primjetim...nemoj, molim te ,da mi zamjeris...

povrijedio si je,ne mozemo mi znati koliko u kojoj mjeri i zasto je bas toliko burno prihvatila cinjenicu da jesi radio stvari koje si radio...

zasto pokusavas da,na momente,to prikazes kao beznacajnu stvar (te rijeci za koje i sam kazes da su bile grube,da si ih rekao u afektu,i da si kada si ih izgovorio i sam imao velikih problema...a cim ih pravdas ovim ozbiljnim stvarima,ja smijem da se kladim da tvoje rijeci jesu bile strasne...)...pod parolom,da je normalna(sto znaci da je luda? )...ona bi preko toga presla

prije svega,citajuci sta je ona prosla,eventualne psihicke probleme koje ona ima,nisu za cuditi.vjerovao ili ne,normalno je.a bila bi potpuno luda da poslije svega sto je prosla prolazi bez unutrasnjih potresa i promjena.razmisli o tome.
psihicki problemi nisu automatski znak da neko nije normalan.
ili da je lud
i ne znaci da bi ona poslije tih tvojih rijeci,i da joj je zivot bajka,presla preko toga.
drugacije receno,ne pravdaj svoje ogovaranje necijom psihickom nestabilnoscu...
priznaces,nekome ko je u takvoj situaciji,najmanje sto treba je da ga navodni prijatelj olajava.
osim toga,njoj treba,ocigledno,strucna pomoc.
postoji granica do koje mozes nekome da pomazes.
nemoj tu da zalis-sto sada jesi u corsokaku sto se tice pomoci njoj samoj...nisi ti nikakav carobnjak i slicno.

ali mislim da je gotovo...desava se to medju prijateljima.
desavace ti se,vjerovatno,jos puta u zivotu.
zbog tebe kao covjeka...prihvati svoj dio krivice u svemu,jer je nesumnjivo imas...
i sledeci put kontrolisi svoj jezik i izlive talenta sa psihoanalizu ljudi koje volis iza ledja i radi to primjereno...uostalom,rekla sam ti kako

Ja pitam jedno, a dobijam odgovore na nesto drugo.

Ne sporim da je moja reakcija bila ostra i gruba, ali kada neko u situaciji u kojoj je ona napravi nakon svega takav potez covek tesko moze da bude pribran i stalozen.
Vezano je za njenu reakciju na momka koji ju je sutirao kao konvervu po ulici i vukao za nos u mnogo navrata. Koji ju je ostavio kao kuce kada god joj je bilo najteze.
Da, moj komentar je bio "Da li je ona potpuno skrenula? Kako moze da zaboravi sta je taj kreten do sada uradio?
Ako neko smatra da ja to nemam pravo da kazem, a bio sam uvek tu, i uvek sam je vadio iz problema koje napravi, onda mi se cini da sam pogresne ljude pitao za misljenje.

Imali smo mnogo puta zucne rasprave i one nikada nisu predstavljale problem za nase prijateljstvo jer moje reci iako mozda ostre, uvek su bile na mestu i njihov cilj nikad nije bio da povrede.

"imali smo mnogo puta zucne rasprave i one nikada nisu predstavljale problem za nase prijateljstvo jer moje rijeci iako su bile ostre,uvijek su bile na mjestu i njihov cilj nikada nisu bile da povrijede".

pa je li tebi ocigledno da ovoga puta tvoje ostre rijeci jesu problem?

jesi li svijestan da rijeci mogu da povrijede i da ovoga puta jesu to uradile?

da li ti ocekujes da ti neko ovdje kaze da ti jesi u pravu?

licno...ne mogu to da ti kazem,jer ne znam jesi li i koliko jesi u pravu.

i mislim da to nije toliko ni bitno.

ali jednu stvar znam...i kada si,po svom misljenju u pravu,to moze da se kaze i na nacin koji nije grub i moje je misljenje da prijatelji,u vecini slucajeva,i zasluzuju takav pristup.

ti kao prijatelj imas pravo da kazes svoje misljenje...doduse,vjerovao ili ne,postoje situacije i kada prijatelji i oni koji su nam bliski nemaju prava previse da se mijesanju...posebno ukoliko im se nije i stavilo na razne nacine do znanja da mogu i trebaju...a to se kod bliskih prijateljstava nepogrijesivo i zna...i jako je vazno,meni bar,kako mi neko saopstava stvari koje mozda ne zelim da cujem...da ih kaze na primjeren i korektan nacin...toliko ocekujem od prijatelja.
oni ne moraju da budu grubi,u vecini slucajeva.
zato su i prijatelji.
istiniti da,ali ne nuzno i grubi.

ti tjeras svoje ovdje.

i to je u redu.

ali ukoliko na ovaj nacin drzis svoju stranu i u odnosu i razgovoru sa njom,logicno mi je da ne dolazite do pozitivnog rijesenja svog odnosa.

dojmis mi se kao neko ko ne pravi kopromise,a kompromisi su u nekoj mjeri,neophodni kada se radi o emotivnom odnosu...u ovom slucaju prijateljstva.

To je sve?Pa to je neshto shto bi prijatelju mogao i trebao reci u lice,i prijatelj se zbog toga ne bi smeo ljutiti.

meni nekako nije logicno da je samo to u pitanju

a ako i jeste...obzirom da je,kako sam kaze,njegova drugarica u stanju u kojem je..mozda bi i moglo da bude da ju je to ekstremno mnogo povrijedilo...

neko ko je konstantno izlozen stresnim situacijama,svakako da moze biti u toj mjeri osjetljiv...

a da budem iskrena,licno sam u nekim danima i za vrijeme trudnoce bila osjetljiva kao leptir...ali eto...sreca pa sam bila okruzena ljudima koji su moje,nekada zaista ispade,komentarisali u stilu : "ma,pusti sesirceta...opet vilenji..."....mada,znam ja nepogrijesivo kada pretjeram...pa se nekako i vratim na pravi kolosjek...

ova djevojka je vec nesto drugo...
zasluzuje razumjevanje i toleranciju...naravno da sve ima granice...i naravno da nekad i u nekim situacijama samo strucna pomoc moze i biti valjana...

priznajem da sam ja neko ko prijateljstva shvata jako odgovorno,to je jedan od rijetkih odnosa koje idealizujem,postavljam visoko parametre...u onom trenutku kada nekog zaista smatram za prijatelja.

znam koliko su vazni i koliko bez nekih osoba,usudjujem se reci,ne znam da li bih imala privilegiju nekoga ko je koliko- toliko zdravog razuma.

doduse,ja sam ekstrem.

meni su,posebno u odredjenom zivotnom razdoblju,oni zamjenili porodicu

To nisu neke reci koje bi trebale unistiti prijateljstvo i poljuljati poverenje ljudi koji se druze gotovo pune dve decenije i koji su bili tu u najtezim trenucima.

Prijateljstvo je odnos gde postoje prava i obaveze. Mislim da na ovakve stvari prijatelj ima pravo.
Znam da pre godinu dana ovako nesto ne bi izazvalo vise od par sekundi neprijatne tisine. Za sve to vreme toliko puta smo prolazili kroz takve stvari i to nikad nije bilo problem. Ko zeli da odrzava odnos u kome mora da trpi sve i svasta da resava i pomaze drugima u krizi ali da ni nakon mnogo godina ne sme da kaze sta misli onako kako misli.
Reci mogu da povrede ali postupci mogu da povrede mnogo vise od reci. Njen postupak je mene povredio mnogo vise nego sto je ta reakcija mogla povrediti nju.
U ostalom, to nije receno njoj. Receno je drugoj osobi koja prolazi kroz isto i koja je i sama u nekoliko navrata imala slicne reakcije. I mi smo ljudi. Ako pred njom moramo sve da doziramo, kada ona nije tu valjda mozemo pricati otvoreno. Pobesneti ako treba. Isprazniti se.

Teram svoje jer pokusavam da nadjem neki nacin da se ovo resi a dobijam analizu moje licnosti.
Na stranu sto ne mislim da je ta analiza potrebna ono sto je sigurno je da ona ne pomaze u ovoj situaciji.
Ja sam uz manje promene vec 25 godina isti covek sa istim tipom reakcija istim pragom tolerancije za koji ne mislim da je nizak.
Jedino sto se promenilo je ona. Iz krajnosti u krajnost.

Ne zelim da pravim kompromis u vezi takvih stvari. Ako neko od nje pravi budalu 10 puta a ona mu u siuaciji kada joj je stravicno tesko da priliku da napravi i 11 put budalu od nje onda ja svoj stav ne moram da doziram jer i tih 10 puta ja sam bio taj koji je bio uz nju. On je kreten jer se ponasa tako kako se ponasa, ali nije on kriv sto mu ona daje mogucnost da od nje pravi majmuna da se bukvalno izivljava nad njenim zivotom i emocijama.
Kada mi je to rekla ja sam se iskontrolisao ali onog trenutka kada ona nije bila tu i nije mogla cuti rekao sam sta mislim.

Pokusacu da se povucem malo iz ovoga i sredim moj zivot i one stvari koje su cekale svoj red.
Mozda i meni treba malo odmora od nje i njoj odmora od mene.
Prijatelj ne bi trebao da odustane, ali je sad mozda bolje da se malo distancira i ostavi vremena da zaraste.

Hvala svima za komentare. Praticu temu koliko budem mogao i obavestiti vas ukoliko bude nekih promena.

Taj treci je ispao... ne bih da upotrebljavam ni jedan izraz, jer mi danas moji damski maniri to ne dozvoljavaju  Salu na stranu. Nije istina da prijateljstvo od "tri clana" ne moze da uspe, osim u slucaju da to prijateljstvo nije potpuno iskreno. U tvom slucaju je taj treci zaista ispao pravi magarac i ko zna kako je prepricao "tvoje ispade"... s obzirom na situaciju, potpuno sam sigurna da je imao nameru i da nista nije morao. Tako da... pokusaj da razresis zavrzlamu ukoliko je to uopste moguce, ali tog treceg drzi na distanci.

Mislim da to povlacenje iz price moze da bude korisno....

Covek moze da ide do neke granice, ali preko toga to gubi svaki smisao...
Verujem da si ti na toj granici i da nema svrhe dalje da se mucis...

Sta ce biti, bice...