Nije problem u tim recima. Rekao sam ih od tad mnogo puta, ali ih ona nije cula.
Pokusao sam da saznam sto vise o psihologiji da bih shvatio sta se desava sa njom.

Mozda moje ponasanje nije primereno, ali kako covek da se ponasa u situaciji kada mu neko sa kim je do juce bio ista krv, danas potpuno nepoznat i stran.

Poslednja godina nikome od nas nije ostala u lepom secanju.
Nemam psihicke probleme, nisam se borio sa kancerom, s bez oca i majke sam ostao pre 10 godina.

Dva puta za tih godinu dana sam izgubio posao. Izdrzavam sebe i sestru koja studira, placam stan. Firme u kojima sam radio su zbog recesije izgubile dva velika projekta na kojima sam ucestvovao i samim tim za mene posla vise nije bilo. Sestra pomaze kada god moze, iako je prioritet da ona zavrsi fakultet jer je izuzetan student i izuzetno dete.

Nije stvar ni u procentima niti tome ko je u pravu.
Stvar je u tome da ne znam kako da objasnim nesto nekome ko ne moze da me saslusa i razume, a do juce je bilo dovoljno da se pogledamo i da nam sve bude jasno.

Pa,u tom sluchaju,postoji granica do koje ti mozesh nekome da pomognesh.Ukoliko ona ima toliko ozbiljne psihichke probleme samo joj struchnjaci mogu pomoci.Ako se to pokaze kao uspeshno i vash odnos ce se popraviti i onda ce chuti to shto imash da kazesh.

Ljudi se menjaju, percepsije sveta, prioriteti, obaveze, iskustva nas neizostavno promene s vremena na vreme.

Ako se tvoje nekad vrlo bliska prijateljica promenila ti tu ne možeš ništa. Možeš da je prihvatiš takvu kakva je. Možeš da ograničiš susrete i odnose na ono što ti možeš da izdržiš. Ali ne možeš da je promeniš ti.

Moje mišljenje obzirom na ovo što si ispričao je sledeće:

Ti imaš svoje prioritete u životu. Oni su naporni, zahtevni i ne ostaje ti mnogo prostora. Zato taj prostor mora biti ispunjen osobama koje su ti sada bliske. Ljudima sa kojima sada deliš viđenje sveta i koji su sposobni da ti budu prijatelji.

Prijateljica koja se promenila, koja traži da se na nekog istresa, da je neko vuče na leđima, da neko pati jer ona ne ume da izađe iz sopstvene patnje, ah toga je pun svet. Ali to nije prijateljica, nego zamorni emocionalni a nekad i fizički parazit.

Udalji se od nje kulturno. Stavi joj do znanja šta od tebe može da očekuje a šta ne. Neka se leči, ako joj je potrebna pomoć stvarno neka ti se obrati ali neka ona sama pliva svojom snagom ka spasenju.

Mozda je najbolje da se malo povuces iz te price i ostavis drugu da se bavi njom, a ti eventualno pomazi van njenog vidokruga... ili otidji kod njenog lekara, pa mu objasni kako stoje stvari, mozda ce ti dati neku ideju, ili ti i on moze pomoci...
Mislim da ona to svakako nije trebala da sazna, i da ljudi koji su u tako teskoj situaciji ne treba da znaju nista sto im nece doneti nesto dobro, vec iskljucivo bol... Kada stane na noge, oporavi se, ima vremena pa ce joj sve biti receno, ovako mislim da je tim potezom taj tvoj prijatelj unazadio njeno lecenje ko zna koliko... da ne pricamo sto je tebe uvalio u problem bez ikakvog razloga..

mozda je samo gotovo.

mozda je to tvoja granica do koje mozes da odes i da spasis prijateljstvo,preko toga ocigledno da ne mozes,jer ne bi sada pravio pitanje i strategije oko,u principu,jednostavnih stvari....

ocigledno je da ona ne zeli tvoje prijateljstvo...

ako mogu da primjetim...nemoj, molim te ,da mi zamjeris...

povrijedio si je,ne mozemo mi znati koliko u kojoj mjeri i zasto je bas toliko burno prihvatila cinjenicu da jesi radio stvari koje si radio...

zasto pokusavas da,na momente,to prikazes kao beznacajnu stvar (te rijeci za koje i sam kazes da su bile grube,da si ih rekao u afektu,i da si kada si ih izgovorio i sam imao velikih problema...a cim ih pravdas ovim ozbiljnim stvarima,ja smijem da se kladim da tvoje rijeci jesu bile strasne...)...pod parolom,da je normalna(sto znaci da je luda? )...ona bi preko toga presla

prije svega,citajuci sta je ona prosla,eventualne psihicke probleme koje ona ima,nisu za cuditi.vjerovao ili ne,normalno je.a bila bi potpuno luda da poslije svega sto je prosla prolazi bez unutrasnjih potresa i promjena.razmisli o tome.
psihicki problemi nisu automatski znak da neko nije normalan.
ili da je lud
i ne znaci da bi ona poslije tih tvojih rijeci,i da joj je zivot bajka,presla preko toga.
drugacije receno,ne pravdaj svoje ogovaranje necijom psihickom nestabilnoscu...
priznaces,nekome ko je u takvoj situaciji,najmanje sto treba je da ga navodni prijatelj olajava.
osim toga,njoj treba,ocigledno,strucna pomoc.
postoji granica do koje mozes nekome da pomazes.
nemoj tu da zalis-sto sada jesi u corsokaku sto se tice pomoci njoj samoj...nisi ti nikakav carobnjak i slicno.

ali mislim da je gotovo...desava se to medju prijateljima.
desavace ti se,vjerovatno,jos puta u zivotu.
zbog tebe kao covjeka...prihvati svoj dio krivice u svemu,jer je nesumnjivo imas...
i sledeci put kontrolisi svoj jezik i izlive talenta sa psihoanalizu ljudi koje volis iza ledja i radi to primjereno...uostalom,rekla sam ti kako

Ja pitam jedno, a dobijam odgovore na nesto drugo.

Ne sporim da je moja reakcija bila ostra i gruba, ali kada neko u situaciji u kojoj je ona napravi nakon svega takav potez covek tesko moze da bude pribran i stalozen.
Vezano je za njenu reakciju na momka koji ju je sutirao kao konvervu po ulici i vukao za nos u mnogo navrata. Koji ju je ostavio kao kuce kada god joj je bilo najteze.
Da, moj komentar je bio "Da li je ona potpuno skrenula? Kako moze da zaboravi sta je taj kreten do sada uradio?
Ako neko smatra da ja to nemam pravo da kazem, a bio sam uvek tu, i uvek sam je vadio iz problema koje napravi, onda mi se cini da sam pogresne ljude pitao za misljenje.

Imali smo mnogo puta zucne rasprave i one nikada nisu predstavljale problem za nase prijateljstvo jer moje reci iako mozda ostre, uvek su bile na mestu i njihov cilj nikad nije bio da povrede.

"imali smo mnogo puta zucne rasprave i one nikada nisu predstavljale problem za nase prijateljstvo jer moje rijeci iako su bile ostre,uvijek su bile na mjestu i njihov cilj nikada nisu bile da povrijede".

pa je li tebi ocigledno da ovoga puta tvoje ostre rijeci jesu problem?

jesi li svijestan da rijeci mogu da povrijede i da ovoga puta jesu to uradile?

da li ti ocekujes da ti neko ovdje kaze da ti jesi u pravu?

licno...ne mogu to da ti kazem,jer ne znam jesi li i koliko jesi u pravu.

i mislim da to nije toliko ni bitno.

ali jednu stvar znam...i kada si,po svom misljenju u pravu,to moze da se kaze i na nacin koji nije grub i moje je misljenje da prijatelji,u vecini slucajeva,i zasluzuju takav pristup.

ti kao prijatelj imas pravo da kazes svoje misljenje...doduse,vjerovao ili ne,postoje situacije i kada prijatelji i oni koji su nam bliski nemaju prava previse da se mijesanju...posebno ukoliko im se nije i stavilo na razne nacine do znanja da mogu i trebaju...a to se kod bliskih prijateljstava nepogrijesivo i zna...i jako je vazno,meni bar,kako mi neko saopstava stvari koje mozda ne zelim da cujem...da ih kaze na primjeren i korektan nacin...toliko ocekujem od prijatelja.
oni ne moraju da budu grubi,u vecini slucajeva.
zato su i prijatelji.
istiniti da,ali ne nuzno i grubi.

ti tjeras svoje ovdje.

i to je u redu.

ali ukoliko na ovaj nacin drzis svoju stranu i u odnosu i razgovoru sa njom,logicno mi je da ne dolazite do pozitivnog rijesenja svog odnosa.

dojmis mi se kao neko ko ne pravi kopromise,a kompromisi su u nekoj mjeri,neophodni kada se radi o emotivnom odnosu...u ovom slucaju prijateljstva.

To je sve?Pa to je neshto shto bi prijatelju mogao i trebao reci u lice,i prijatelj se zbog toga ne bi smeo ljutiti.

meni nekako nije logicno da je samo to u pitanju

a ako i jeste...obzirom da je,kako sam kaze,njegova drugarica u stanju u kojem je..mozda bi i moglo da bude da ju je to ekstremno mnogo povrijedilo...

neko ko je konstantno izlozen stresnim situacijama,svakako da moze biti u toj mjeri osjetljiv...

a da budem iskrena,licno sam u nekim danima i za vrijeme trudnoce bila osjetljiva kao leptir...ali eto...sreca pa sam bila okruzena ljudima koji su moje,nekada zaista ispade,komentarisali u stilu : "ma,pusti sesirceta...opet vilenji..."....mada,znam ja nepogrijesivo kada pretjeram...pa se nekako i vratim na pravi kolosjek...

ova djevojka je vec nesto drugo...
zasluzuje razumjevanje i toleranciju...naravno da sve ima granice...i naravno da nekad i u nekim situacijama samo strucna pomoc moze i biti valjana...

priznajem da sam ja neko ko prijateljstva shvata jako odgovorno,to je jedan od rijetkih odnosa koje idealizujem,postavljam visoko parametre...u onom trenutku kada nekog zaista smatram za prijatelja.

znam koliko su vazni i koliko bez nekih osoba,usudjujem se reci,ne znam da li bih imala privilegiju nekoga ko je koliko- toliko zdravog razuma.

doduse,ja sam ekstrem.

meni su,posebno u odredjenom zivotnom razdoblju,oni zamjenili porodicu

To nisu neke reci koje bi trebale unistiti prijateljstvo i poljuljati poverenje ljudi koji se druze gotovo pune dve decenije i koji su bili tu u najtezim trenucima.

Prijateljstvo je odnos gde postoje prava i obaveze. Mislim da na ovakve stvari prijatelj ima pravo.
Znam da pre godinu dana ovako nesto ne bi izazvalo vise od par sekundi neprijatne tisine. Za sve to vreme toliko puta smo prolazili kroz takve stvari i to nikad nije bilo problem. Ko zeli da odrzava odnos u kome mora da trpi sve i svasta da resava i pomaze drugima u krizi ali da ni nakon mnogo godina ne sme da kaze sta misli onako kako misli.
Reci mogu da povrede ali postupci mogu da povrede mnogo vise od reci. Njen postupak je mene povredio mnogo vise nego sto je ta reakcija mogla povrediti nju.
U ostalom, to nije receno njoj. Receno je drugoj osobi koja prolazi kroz isto i koja je i sama u nekoliko navrata imala slicne reakcije. I mi smo ljudi. Ako pred njom moramo sve da doziramo, kada ona nije tu valjda mozemo pricati otvoreno. Pobesneti ako treba. Isprazniti se.

Teram svoje jer pokusavam da nadjem neki nacin da se ovo resi a dobijam analizu moje licnosti.
Na stranu sto ne mislim da je ta analiza potrebna ono sto je sigurno je da ona ne pomaze u ovoj situaciji.
Ja sam uz manje promene vec 25 godina isti covek sa istim tipom reakcija istim pragom tolerancije za koji ne mislim da je nizak.
Jedino sto se promenilo je ona. Iz krajnosti u krajnost.

Ne zelim da pravim kompromis u vezi takvih stvari. Ako neko od nje pravi budalu 10 puta a ona mu u siuaciji kada joj je stravicno tesko da priliku da napravi i 11 put budalu od nje onda ja svoj stav ne moram da doziram jer i tih 10 puta ja sam bio taj koji je bio uz nju. On je kreten jer se ponasa tako kako se ponasa, ali nije on kriv sto mu ona daje mogucnost da od nje pravi majmuna da se bukvalno izivljava nad njenim zivotom i emocijama.
Kada mi je to rekla ja sam se iskontrolisao ali onog trenutka kada ona nije bila tu i nije mogla cuti rekao sam sta mislim.

Pokusacu da se povucem malo iz ovoga i sredim moj zivot i one stvari koje su cekale svoj red.
Mozda i meni treba malo odmora od nje i njoj odmora od mene.
Prijatelj ne bi trebao da odustane, ali je sad mozda bolje da se malo distancira i ostavi vremena da zaraste.

Hvala svima za komentare. Praticu temu koliko budem mogao i obavestiti vas ukoliko bude nekih promena.