Farovi često krivi za udes

Vidljivost je presudan faktor bezbednosti u saobraćaju. Uprkos ogromnim poboljšanjima svetala automobila u poslednjoj deceniji, koja su obeležili jači halogeni farovi, uvođenje ksenonske tehnologije, kao i, u poslednje vreme, uređaja za usmeravanje svetlosnog snopa u smeru krivine, vožnja noću je i dalje veoma opasna.



Posledice saobraćajnih nezgoda koje se događaju noću u svim zemljama veća su od posledica udesa danju, na šta ukazuje broj poginulih. Pogled u statistiku nezgoda, recimo u Nemačkoj, pokazuje da se 50 odsto svih saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom događa noću, iako se 75 odsto saobraćaja odvija danju. To znači da je dvostruko veći rizik vožnje noću. U Evropi godišnje 560.000 osoba bude povređeno, a oko 23.000 pogine u saobraćaju tokom noći. Nepravilno korišćenje farova je jedan od uzročnika takve crne stratistike.
I zaista, gotovo da nema vozača koji barem jednom nije ostao zaslepljen snopovima svetala nekog drugog nemarnog učesnika u saobraćaju. To je posebno opasno jer u saobraćajnim nesrećama kojima je pravi uzrok navedeno zaslepljivanje zapravo nikada nije moguće to utvrditi uviđajem. Obično policija kao uzrok beleži nepoznat razlog izletanja s puta i slično. Prof. Milan Vujanić, predsednik Komiteta za bezbednost u saobraćaju, smatra da uz pravilnu upotrebu nijedna vrsta svetala na automobilima ne može zasmetati ostalim učesnicima u saobraćaju.
- Nema statističkih podataka o nesrećama prouzrokovanim zaslepljivanjem svetlima automobila zato što je takva situacija u zanemarljivom procentu uzrok sudara, skretanja s puta, prekoračenja brzine ili bilo kog drugog uzroka nesreće. Ipak, to što nema podataka ne znači i da se ne dešava. Svaki vozač mora da zna kakva je zakonom propisana upotreba velikih svetala kada ona ne ometaju pešake ili vozila koja im idu u susret. Ko to ne zna svakako će morati da ima posla sa saobraćajnom policijom. Takođe, prostor koji oborena svetla osvetljavaju ne sme da bude kraći od četrdeset metara ili duži od 80 metara - kaže Vujanić.
Zato je veoma bitno da svaki učesnik u saobraćaju obrati pažnju na tri veoma bitna pravila. Prvo je da takozvana duga svetla, čiji snop svetlosti osvetljava od 100 do 200 metara puta, ne treba koristiti na dvosmernim saobraćajnicama, odnosno ukoliko se koriste, obavezno ih treba promeniti na oborena čim primetite da vam u susret ide drugo vozilo.
Druga, veoma bitna stvar jeste pravilno podešavanje oborenih svetala, koje je moguće na većini novijih četvorotočkaša. Naime, vozači moraju da budu veoma oprezni u podešavanju snopa svetala po visini, jer ako ih postave tako da snop svetlosti bacaju suviše visoko, to će veoma smetati drugim učesnicima u saobraćaju.
Takođe, treba znati i da oborena svetla na vozilu moraju tako da se podese da osvetljavaju put od 40 do 80 metara, a duga svetla najmanje 100, a najviše 200 metara. Ukoliko niste podesili farove po ovim merama, a naiđete na policijsku patrolu na putu, budite sigurni da će vam napisati kaznu ili je naplatiti na licu mesta.
Treća opasna kategorija korišćenja svetala na automobilu su sve popularnija ksenonska svetla. Gotovo da danas nema „moćnije mašine“ koja nije opremljena ovim zaslepljujućim svetlima. Prema istraživanju instituta za saobraćaj iz Berlina, sprovedenom na 2.000 vozača, čak 38 odsto ispitanika oseća zaslepljenost prilikom mimoilaženja sa vozilom opremljenim ksenonskim farovima, a 11 odsto vozača smatra da takva svetla smanjuju sigurnost drugim učesnicima u saobraćaju. Podsetimo, glavni deo ksenonskog fara su sijalice D1, koje su napunjene inertnim plinom, ksenonom, a umesto klasične sijalične niti imaju dve elektrode. Sistem funkcioniše dobro, i neosporno je da povećava vidljivost vozača, a time i sigurnost vožnje. Međutim, kao što vidimo, postoji i druga strana medalje.
- Kod nas ako se na automobilu utvrdi jačina svetla koja nije zakonom propisana, pregled i kaznu plaća vlasnik vozila - kaže profesor Milan Vujanić.

IC kamera - rešenje
Pored potrebe za opsežnim osvetljenjem saobraćajnica, označavanjem ivica kolovoza refleksnim površinama, obnavljanjem oznaka na kolovozu... što može da reši samo država, pred automobilsku industriju se nameće potreba korišćenja već postojećim tehnologijama. Jedna od takvih je primena infracrvenih kamera. IC zraci bolje prodiru kroz vazduh nego vidljiva svetlost, naročito pri lošim atmosferskim uslovima (kiša, sneg, grad, izmaglica, dim). IC zraci prolaze i kroz materije koje su za svetlost vidljivog spektra neprozračne (karton, crna hartija). Primer korišćenja u automobilskoj industriji predstavlja „BMW Night Vision Far Infrared kamera“ - termovizijska kamera instalirana je u prednjem braniku. Kamera registruje toplotno zračenje ljudi i predmeta u talasnom području od osam do 14 kilometara.

Izvor: Blic