Овако озбиљна држава чисти смеће :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Putinova hajka na sve što je strano Smile

Nemačka i Francuska pozvale su u sredu ruske diplomate u Parizu i Berlinu da objasne masovne racije na međunarodne i domaće nevladine organizacije širom zemlje u okviru šireg obračuna sa kritičarima Kremlja

Ova dobro koordinirana akcija na nacionalnom nivou, koja je obrazložena kao udar na “strane agente”, je za mete imala organizacije za ljudska prava, aktiviste za zaštitu životne okoline, ženske grupe, ne-pravoslavne crkve, humanitarne organizacije i na kraju jednu francusku školu.

Između ostalog, policija je izvršila raciju u moskovskim kancelarijama grupa Amnesty International, Human Rights Watch i Transparency International, prenosi Guardian.

“Ovo je planirano uništavanje NVO sektora u Rusiji”, rekao je Lev Ponomarev, prvi čovek organizacije Za ljudska prava, ruske grupe koja je bila meta prepada u ponedeljak. “Na snazi je rat protiv NVO sektora i jačanje autoritativne policijske države”.

Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU, je izrazila “zabrinutost” zbog racija i rekla da one predstavljaju deo “trenda koji je veoma problematičan”.
“Inspekcije i pretrage pokrenute protiv ruske NVO zajednice i sprovedene pod maglovitim pravnim osnovama su zabrinjavajuće jer još dublje potkopavaju civilno društvo u zemlji”, rekla je ona u saopštenju.

Nemački ministar spoljnih poslova pozvao je drugog diplomatu ruske ambasade u Berlinu u utorak “kako bi izrazio zabrinutost nemačke vlade” zbog racija.

Dve nemačke NVO organizacije u Moskvi i Sankt Peterburgu su bile meta ruskih vlasti početkom nedelje. Predsednik fondacije “Konrad Adenauer-Stiftung”, Hans Gert Potering, je izjavio da su policajci odneli četiri njihova kompjutera.

Francuska je takođe zatražila od Rusije da objasni pretrese koje su ruske vlasti sprovele u prostorijama niza nevladinih organizacija, uključujući francuski kulturni centar, nakon što su zabrinutost tim povodom izrazili i visoki zvaničnici EU.
"Zatražili smo od ruske ambasade u Parizu da objasni ove pretrese izvedene u nekoliko organizacija, fondacija i ustanova, uključujući nekoliko ustanova Francuske alijanse", odnosno, francuskog instituta za kulturu i jezik, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Neimenovani diplomatski izvor rekao je za agenciju France presse da ruski ambasador nije pozvan kako bi mu se uložio protest, već je od njega traženo objašnjenje.

Američka ambasada u Moskvi je saopštila preko Twittera “da sa velikom zabrinutošću prati izveštaje o inspecijama bez presedana širom Rusije”.

Tužioci, poreski inspektori i zvaničnici iz ministarstva pravde su prethodnih dana obavili nenajavljene “provere” više od 80 organizacija širom Rusije, kaže Pavel Čikov, šef Agore, pravne grupe koja omogućuje pomoć civilnim i političkim aktivistima. Na hiljade njih će se tek nači na udaru, kaže on.

Udar na NVO dolazi osam meseci nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao kontroverzni zakon koji sve organizacije koje primaju fondove iz inostranstva označava kao “strane agente”. Kritičari kažu da zakon podseća na poteze sovjetskih diktatora, demoniziranjem stranaca i onih koji “sarađuju” sa njima.
Bojkot zakona objavile su sve vodeće NVO - uključujući moskovsku Helsinšku grupu, Memorijal, Glas, Civilnu saradnju i grupu Za ljudska prava.

“Ja nisam strani agent”, kaže Ponomarev, dodajući da bi poštovanjem tog zakona, koji uključuje etiketu “strani agent”, njegov posao bio nemoguć.
Agencija Itar-Tass javlja da se Savet za razvoj civilnog društva i ljudska prava pri kancelariji predsednika Rusije obratio glavnom tužiocu Juriju Čajki sa molbom da objasni razlog masovnih provera NVO.

„Poslednjih dana Savetu iz pokrajina Krasnodar, Perm, Primorje, oblasti Orenburg, Penza i Rostov, gradova Moskve i Sankt-Peterburga, kao i drugih regiona Rusije neprekidno stižu obraćanja čelnika NVO sa žalbama na ničim motivisane masovne provere od strane organa tužilaštva“, navodi se u saopštenju Saveta, objavljenom na zvaničnom sajtu.

Savet moli glavnog tužioca da saopšti „da li je zaista u tužilačke organe stigla informacija o umešanosti desetina, ukoliko ne i stotina, organizacija koje se podvrgavaju proveri u ostvarivanje ekstremističke delatnosti“, budući da se „u nekim slučajevima kontrolori pozivaju na nalog Glavnog tužilaštva“.

Član Saveta, Pavel Čikov, rekao je za Associated Press da je obim provere "bez presedana" i da je provereno već do 2.000 organizacija.

U sredu su inspektori upali u moskovsku centralu Human Rights Watch-a, njujoršku organizaciju koja deluje u Rusiji još od pada Sovjetskog Saveza.

“Ovo je prvi put u preko 20 godina da smo bili meta ovakve inspekcije”, kaže Rejčel Denber, zamenica direktora HRW-a za Evropu i centralnu Aziju.
“Obim ovih operacija je ogroman i bez presedana i deo je šire kampanje da se limitira civilno društvo”. To je takođe, kaže ona, “pokušaj da se etiketiraju te organizacije kao pomagači neprijatelja, kao sumnjiva lica”.
Putin se vratio na predsedničku poziciju prošle godine uprkos velikim protestima u zemlji. Iako je ulična antirežimska akcija zamrla, bes prema višegodišnjem autoritativnom lideru i dalje tinja, posebno među urbanom srednjom klasom. Napadi na kritičare Kremlja su brojni. Više od 20 ljudi se suočava sa teškim optužbama zbog učestvovanja u protestima 6. maja a krivične prijave su podignute i protiv lidera opozicije. Novi set zakona je usvojen smišljeno sa ciljem obračuvanja sa disidentima.

Kremlj takođe promoviše sve veću ksenofobiju, posebno prema Amerikancima. Prošle godine, Rusija je zatvorila kancelarije američke Agencije za međunarodni razvoj optužujući je da utiče na izborni proces u zemlji. Amerikancima je zabranjeno da usvajaju rusku decu početkom godine.

“Rusko liderstvo je pokazalo veoma jasno, a Putin lično nije propustio priliku da to kaže, da kada stranci ukazuju na kršenje ljudskih prava u Rusiji, to po njihovom mišljenju predstavlja napad na nacionalni suverenitet”, kaže Dember.

Poreski inspektori i tri zvaničnika ruskog tužilaštva koji su upali u kancelarije HRW-a u sredu su bili u pratnji kamermana i novinara NTV-a, državne televizije u vlasništvu Gazproma koja redovno objavljuje propagande emisije u kojima optužuje ruske NVO aktiviste i opozicionare da primaju naredbe iz Vašingtona.

извор: великосрпске е-новине Smile