Vojnik se ubio pred drugovima

14. oktobar 2005. | 08:49 -> 16:54 | Izvor: B92 
Beograd -- Na poligonu kasarne u Pirotu jutros u 10.15 vojnik Darko S. Milovanović ubio se pucajući sebi u glavu.

Na prijemu u pirotsku bolnicu Milovanović je davao znake života, ali je uprkos reanimaciji ubrzo preminuo, izjavio je upravnik bolnice Miloš Živić. On kaže da je Milovanović u bolnicu doveden sa teškim povredama mozga, sa ulaznom ranom na ustima i izlaznom na temenu. On je, kako saznaje B92 u kasarni, pucao sebi u glavu pred celom četom prilikom čišćenja naoružanja, pošto je četa juče bila na redovnom gađanju.

Prema našim saznanjima, on je i ranije pretio da će se ubiti.

Generalštab Vojske je to formulisao rečima da je vojnik Darko Milovanović iz Lazarevca ranio sebe iz automatske puške dok je čistio oružje, a sat vremena kasnije preminuo je u bolnici u Pirotu. "Za vreme planskog izvođenja redovnog periodičnog pregleda sa čišćenjem ličnog naoružanja u kasarni 'Treći pešadijski puk' u Pirotu oko 10.15 došlo je do samoranjavanja vojnika Darka Milovanovića iz automatske puške", piše u saopštenju. Na lice mesta izašao je sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović i istraga je u toku, naveo je Generalštab.

Darko Milovanović rođen je 14. juna 1984. godine u Lazarevcu, a na odsluženje vojnog roka u četvrtu motorizovanu brigadu u Pirotu javio se 2. septembra ove godine.

Ovo je drugi tragični incident u Vojsci SCG u samo dva dana.

"Planirao je da dođe kući..."

Pre samo dva dana, Milan Matić iz Zabrežja kod Obrenovca, pripadnik Prve oklopne brigade u kasarni Bagremar u Mladenovcu pronađen je mrtav.

Šef istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Branislav Todić izjavio je da se pretpostavlja da je Matić, koji je bio na redovnom odsluženju vojnog roka, izvršio samoubistvo. Todić kaže da nema vidljive ulazne rane, već samo izlazne, na vratu. Ali, o uzroku smrti, znaće se više kada se završe balističko veštačenje, kao i toksikološke i DNK analize, koje je naložila istražni sudija Nadežda Mijatović.

Brat pokojnog Milana Matića, Ivan, kaže da mu nije jasno zašto bi njegov brat izvršio samoubistvo: "Bio je za ovaj zadnji vikend kući. Posle toga otišao je na stražu i... planirao je da dođe. Uopšte nije postojao nikakav razlog da izvrši samoubistvo".

Oko ove tragedije, za sada se jedino oglasilo ministarstvo spoljnih poslova, koje je zatražilo od nadležnih organa da hitno ispitaju sve okolnosti navodnog samoubistva vojnika Milana Matića. U saopštenju se traži od šefa istražnog odeljenja Okružnog suda da odgovori "kad se vojnik ili bilo ko drugi ubio pucnjem u potiljak i ko stoji iza ovog samoubistva, koje ne liči na samoubistvo".

Ovo je druga smrt vojnika u Vojske SCG za posledniih petnaestak dana. Podsetimo, 28 septembra u kasarni u Nišu, pronađen je mrtav vojnik Srđan Lazić, na kome nisu pronađeni tragovi nasilja.

Od 2004. 15 stradalih vojnika

Od početka prošle godine stradalo je 15 pripadnika Vojske SCG.

4. februar 2004. - Vojnik Saša Miladinović (22) iz Lozovika preminuo je u autobusu samo nekoliko sati pošto je napustio kasarnu u Jakovu.

23. februar 2004. - Stariji vodnik prve klase Boban Pržić (36) pronađen je mrtav u smederevskom garnizonu.

27. februara 2004. - Vojnik Džemal Hasanović (20) iz Novog Pazara preminuo je od posledica povreda koje je zadobio prilikom redovne obuke u garnizonu u Sjenici.

6. maja 2004. - Vojnik Marko M. Vukotić (24) iz Beograda izvršio je samoubistvo tokom obavljanja stražarske službe u kasarni "Morača" u Podgorici.

8. juna 2004. - Razvodnik po ugovoru Vojske SCG Bratislav Veljković (1980) preminuo je od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći na auto putu Beograd - Niš.

27. avgusta 2004. - Vojnik Dragan Kostić (1981) iz Požege pronađen je mrtav na stražarskom mestu u kasarni "Jablanica" u Leskovcu.

5. oktobra 2004. - Vojnici Dragan Jakovljević (1983) iz sela Bela Reka kod Šapca i Dražen Milovanović (1983) iz Sela Tekija kod Paraćina poginuli su u vreme obavljanja stražarske službe na Topčideru.

1. januara 2005. - Vojnik Dušan Petrović (22) pronađen je mrtav na stražarskom mestu na aerodromu Lađevci kod Kraljeva.

10. januara 2005. - Stariji vodnik Jadranko Kandić (34) poginuo je u podgoričkoj kasarni "Masline" kada je na njega pucao vojnik na straži Sadudin Adrović (21) iz Berana.

30. juna 2005. - Vojnik Radoman Žarković (21) iz Dušanića kod Prijepolja poginuo je na osmatračnici u Kopnenoj zoni bezbednosti u opštini Lebane.

19. jula 2005. - Ivan Kozlovački (1949) iz Zrenjanina, civil na službi u VSC, izvršio je samoubistvo dok je bio na noćnom dežurstvu u zrenjaninskom vojnom objektu Silos.

29. septembra 2005. - Vojnik Srđan Lazić iz sela pored Smedereva pronađen je mrtav u kasarni VSCG u Nišu.

13. oktobra 2005. (Beta) - Vojnik Milan Matić (21) iz sela Zabrežje, kod Obrenovca, pronađen je mrtav na stražarskom mestu u kasarni "Bagremar" u Mladenovcu. 

Iz priča mojih prijatelja koji su baš u pirotskoj kasarni, i najnormalnije osobe sa najdebljim živcima ne mogu da budu ravnodušni zbog torture nadležnih vojnih lica nad njima.
Psihičko maltretiranje vojnika - čišćenje klozeta četkicom za zube, najgnusnije psovke ako ti npr. dugme na košulji nije zakopčano, ...samo je delić onoga što svakodnevno trpe.
Ja ne mogu to da razumem i ne mogu da razumem zašto vojnici, bukvalno deca, moraju da trpe to psihičko zlostavljanje od strane tih bolesnika?

Mislim da se pod hitno mora doneti zakon o vojsci.Ukinuti redovnu i civilnu vojsku i uvesti plaćenu vojsku. Ovo je čisto maltretiranje, gubljenje vremena i pre svega ugrožavnje zdravlja mladih ljudi ...

nije valjda tako?

Sigurno je još gore, samo što mnogi o tome ništa ne znaju a oni koji znaju ćute da ne bi imali kasnije probleme. Haos.

Još jedna tragedija u kasarnama Vojske Srbije i Crne Gore

Ubio se pred četom vojnika

Vojnik Darko Milovanović (21) iz Lajkovca ubio se pucajući sebi u glavu pred celom četom u kasarni „Treći pešadijski puk“ u Pirotu. Nesrećni vojnik izvšio je samoubistvo prilikom redovnog čišćenja ličnog naoružanja. Ovo je treća smrt vojnika u Vojsci SCG za samo dve nedelje.

- Vojska mu je teško padala. U četvrtak veče zvao je majku i žalio se da ne može da izdrži. Da mu je mnogo teško u vojsci. Tada se i poslednji put čuo sa majkom. Bio je dobro dete - kaže za „Blic“ ujak preminulog vojnika Miloš Živković.

Kako se može čuti u pirotskoj kasarni, Milovanović se i ranije žalio da jedva izdržava dane u vojsci i pretio je da će se ubiti. Do samoranjavanja došlo je juče ujutro u 10.15 sati. Milovanović je u besvesnom stanju prevezen u bolnicu u Pirotu gde je preminuo oko 11.15 sati.

- Bio je jedinac. Otac Slobodan mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Živeo je sa majkom... Možete zamisliti kako nam je. Moja sestra... imala je samo njega. A eto, sada ostade nam samo da čekamo rezultate istrage - kaže Darkov ujak.

Ovo je druga smrt vojnika za nešto više od 48 sati. U sredu ujutro na stražarskom mestu u kasarni „Bagremar“ u Mladenovcu pronađen je mrtav na stražarskom mestu vojnik Milan Matić (21).

Direktor Instituta za sudsku medicinu prof. dr Dušan Dunjić kaže da se rezultati obdukcije analiziraju ubrzano i da je ostalo da se urade dodatne toksikološke i histološke analize. „Tek tada neke od pretpostavki u vezi sa uzrokom smrti vojnika biće isključene ili potvrđene“, kaže Dunjić.

Krajem septembra u niškoj kasarni pronađen je mrtav Srđan Lazić iz Smedereva.

Nemogućnost da se izdrži pritisak vojničke sredine te moralna dilema da li i kako prekinuti služenje vojnog roka, glavni su uzroci povećanog broja samoubistava među vojnicima u SCG, smatraju vojni psiholozi.

- Samoubistva su u porastu u svim uzrastima i slojevima društva. Otuda, statistički posmatrano, sve češća samoubistva u vojsci odražavaju stopu suicida u društvu. Te mlade osobe donose probleme iz miljea u kome žive i unose ih u vojne jedinice. U njima ti problemi ne samo što se nastavljaju već zbog okolnosti i produbljuju. Sa jednom visokom tenzijom mladići ulaze u vojsku i u ekstremnim situacijama kao što je, na primer, straža dolazi do „pucanja“ - kaže za „Blic“ psihijatar Dragan Pajić. Advokat Milorad Panjević sa dugogodišnjim iskustvom vojnog istražnog sudije kaže da, ukoliko je vojnik pričao u kasarni da će izvršiti samoubistvo, onda je u pitanju grub propust starešina. - Ako neko govori da će da se ubije, a vi mu dajete oružje i municiju, to je indikativan slučaj - dodaje Panjević. On ističe da su najčešća samoubistva, ipak, na straži. Govoreći iz iskustva, kaže da se dešavaju upravo po povratku sa civilstva. A zašto baš straža?

- Tada su u osami, u mraku, a sa svojim mislima i problemima, ali i oružjem u rukama. Na neki način idealna situacija - kaže Panjević.

Prema poslednjim podacima iz VMA, samo u martovskoj generaciji vojnika oko 38 odsto njih imalo je psihijatrijske ili organske dijagnoze. Po strukturi psihičkih poremećaja, oko 9,40 odsto vojnika su nezrele ličnosti. Vojni psihijatri sačinili su i psihološki profil martovskih, to jest sadašnjih vojnika. Oni spadaju u kategoriju agresivnih, destruktivnih, ali i zahtevnih vojnika. Vojni psiholozi su utvrdili da najviše problema imaju mladići koji su bili previše štićeni u svojim porodicama. Najnovija istraživanja pokazala su da oko 22 odsto vojnika ima vidne teškoće u prilagođavanju na vojničku sredinu, a da čak 3,35 odsto razmišlja o samoubistvu.

Panjević ocenjuje da su „psihofizičke karakteristike mladih danas slabije nego ranije“: „Objektivno se promenila struktura ličnosti i omladina je danas ‘mekša’ i masovno sklonija porocima.“ Međutim, vojni analitičari ocenjuju da su tragedije u VSCG odraz lošeg stanja u obuci i organizaciji rada u vojsci, slabe motivacije starešina, odnosa društva prema vojsci, ali i posledica ratne i političke zloupotrebe Vojske. Oni ukazuju i na to da regrutacija više nije tako stroga kao nekada jer Vojska ne može da popuni redove.



Izvor: Blic \ Željka Jevtić - Bojana Jelovac

..pa se ubijaju zato sto im predpostavljeni vice i psuje ih..ne zezaj casti ti, nego ako su to sigurno samoubistva...ja sumnjam da su, ali ako su onda je uradjen losh psiholoski profil pre odlaska u vojsku..ma koji Q idu u vojsku, neka studiraju..

Drzava u kojoj su muskarci i zene ravnopravni (sve drzave sveta izuzev Saudijske Arabije i Kuvajta) ne bi smela da ima obavezu bilo koje vrste za samo jedan pol, a klojeg je drugi pol oslobodjen.

Tako npr. nijedna drzava sveta (izuzev Saudijske Arabije i Kuvajta) ne bi smela da ima vojnu obavezu duzu za muskarce (kao Izrael) ili koja vazi samo za muskarce (kao preko 100 zemalja).

Niti bi ijedna drzava sveta smela da propisuje da muskarci imaju obavezu da rade duze da bi stekli pravo na penziju -- narocito s obzirom na to da muskarci u svim zemljama sveta prosecno zive krace od zena izmedju 1 i cak 7 godina.

Naravno, Saudijska Arabija i Kuvajt ne bi smeli da budu u Ujednin jenim Nacijama koje takodje zabranjuju diskriminaciju po polvima.

Tako bi to bilo da na svetu vazi sistem prava.

Naravno, ne govorim o sveopstoj kosmickoj pravdi, nego o najobicnijoj legislaturi -- koje, nazalost, nema nigde, tj. nigde se ne sprovodi.

Daleko od toga da se zezam...pobogu, pa možda je baš neko od mojih drugovar video kako se taj vojnik ubio jednim metkom pucajući sebi u usta. Još ne znam ništa o tome.

Kao prvo, mislim da nisi ni pročitao ovaj tekst koji sam ja sada citirala i koji jasno objašnjava zbog čega će mnogi vojnici,u kojima čuči latentni dvojnik, kada im nadležni krvnički psuje majku svakog dana i maltretira ga psihički na mnoge načine , reagovati na 3 načina: ili će se nešto dogoditi onom koji ga maltretira ili će'' dići ruku na sebe'' ili će se se srećom provući nervirajući se do besvesti.
To ti stručnije može objasniti ili neki pravnik ili psihijatar.
Ako si već bio u vojsci čudi me što tako razmišljaš...možda si bio na u nekoj kulturiška kasarni.

Inače, vi muškarci idete na regrutaciju u četvrtoj ili trećoj godini srednje škole. Postoji i pregled neposredno što vas prime na izvršavanje vojnih obaveza. Vas nije 50, već vas je 5000 i ne može se svako detaljno ispitivati i podvrgavati psiho - testovima, koliko bi se vremena potrošilo samo na to?
Dakle u pravu si da su ti pregledi loši, pa se zbog toga i dešava ovo što se dešava. A i ko će otkriti prikrivenu latentnost kod osobe koju vidi prvi put i za manje od minuta provedenog sa istom?
Toliko o ovoj temi.
 

Optužbe majke stradalog vojnika Darka Milovanovića (21) iz Lajkovca

Vojska mi ubila dete

Gordana Milovanović kaže da se ni po čemu nije moglo naslutiti da će njen sin, koji je uvek bio mirno, povučeno, skromno i dobro dete, tako nešto da učini. Samo je kukao da mu je teško zbog raporta, komandi i discipline
LAJKOVAC - Tuga, bol i neverica u skromnoj kući Milovanovića u selu Lajkovac, nedaleko od istoimenog većeg mesta. Majka Gordana ne može da veruje da je izgubila svog sina jedinca, vojnika Darka Milovanovića (21), koji je u petak ujutru pred celom jedinicom Trećeg pešadijskog puka kasarne u Pirotu oduzeo sebi život.

- Oni su ga ubili-bila je prva njena reakcija. Tvrdi da se ni po čemu nije moglo naslutiti da će njen sin, koji je uvek bio mirno, povučeno, skromno i dobro dete, tako nešto da učini. Ni on, ni majka, nisu tražili ništa posebno, pa ni civilno služenje vojnog roka.
-Tražio je da ide u septembru, da mu prođe obuka do zime, ali nisu ispunili uslove koje je imao kao hranitelj porodice. Vojni odsek u Valjevu odbio je sve naše zahteve i molbe da ga rasporede negde bliže-ogorčena je majka nesrećnog vojnika.

 
  Imao problema

Glas saznaje da je Darko Milovanović bio povučen i da nije mnogo komunicirao sa ostalim vojnicima. Bio je vredan i nije pravio probleme, ali ipak nije mogao da se uklopi u sredinu. Prema saznanjima Glasa, Darko je imao psihičkih problema i pre tragedije bio je kod psihologa, koji mu je prepisao lekove zbog psihičkih problema. Međutim, pitanje je da li se Milovanović pridržavao terapije jer je izbegavao psihologa. Tri dana pre nesreće trebalo je da se javi psihologu, ali to nije učinio, pa ga je lekar tražio po kasarni. Kritičnog dana, psiholog ga je ponovo tražio, ali ga nije našao. Dok su ostali vojnici na poligonu čistili oružje, Milovanović je ubacio metak u cev, repetirao, pogledao u nebo, stavio cev u usta i opalio, a na njegovoj beretki ostala je rupa od metka. Vojna policija ispitala je sve koji su bili u neposrednoj blizini Milovanovića u trenutku nesreće.

A. S.   
 
 
 
Poslednji put, kaže, videla se sa sinom 24. septembra, kada je, posle zakletve, proveo vikend kod kuće. Ni tada, kao ni u telefonskim razgovorima, ništa nije nagoveštavalo tako tragičan završetak.
- Samo je kukao da mu je teško zbog raporta, komandi, discipline i ništa više. Nije se žalio na hranu, na higijenu, ništa drugo, a imali smo i obećanje potporučnika Ilića da će pokušati sve da se Darko posle obuke prebaci u najbližu kasarnu, u Bajinu Baštu, Užice i ne znam gde još - kaže Gordana.

Pokojni Darko živeo je u kući sa majkom i 75-godišnjim dedom. Baba mu je nedavno umrla, a još kao šestogodišnji dečak ostao je bez oca. Imao je završen zanat za električara i obećanje da će posle odsluženja vojnog roka dobiti zaposlenje u Rudarskom basenu "Kolubara", gde mu je otac ranije radio. Porodica Milovanović za tragediju je saznala preko medija, ali su se tešili da to nije njihov Darko, jer je bilo navedeno da je vojnik iz Lazarevca. Mada je rođen u tom mestu, generacijama su živeli u Lajkovcu. Tek posle 16 časova, majci je i zvanično saopšteno šta se desilo.
- Rekli su mi da se ubio, da je pucao sebi u usta, pred 300 vojnika.To mi je saopštio pukovnik, kako se zove ne znam, nisam zapamtila - rekla je novinarima nesrećna majka.

S obzirom da joj je rečeno i da se sumnja kako je metak provučen iz civilstva, kada se Darko vratio od kuće posle položene zakletve, ili je da je ukrao metak na bojevom gađanju, kako je rekla, nije isključeno da će i sama zahtevati istragu. Gordana nije znala da kaže ni kada će biti sahrana. Pretpostavlja danas, jer joj je rečeno da će telo njenog sina, posle obdukcije u Nišu, transportovati najpre u Valjevo.



Izvor: Glas Javnosti \ B. Osmanović

Darko Milovanović nije hteo da ode iz vojske zbog osude okoline

Bolje i mrtav nego osramoćen

Milovanović je tvrdio da ne može da se vrati kući jer bi mu zamerili majka, deda i ujak, te da ne bi mogao da se oženi

BEOGRAD, NIŠ - Vojniku Darku Milovanoviću (21) iz Lajkovca, koji se u petak ubio u kasarni "Treći pešadijski puk" u Pirotu, vojni psiholog Lidija Paunović preporučila je otpuštanje iz vojske, ali je on odlučio da ipak ostane, iz straha da će biti osramoćen.

Kako se saznaje iz vojnih izvora, prilikom prve psihološke opservacije Milovanovića utvrđeno je postojanje "krize adaptacije", psihološkog problema koji se odnosi na sposobnost prilagođavanja, što je evidentirano u medicinskoj dokumentaciji.

Paunovićeva je predlagala Milovanoviću upućivanje pred lekarsku komisiju radi otpuštanja jer se žalio da ne može da izdrži boravak u vojsci, te da nije sposoban da zapamti osnovne stvari koje se odnose na obuku. Međutim, Milovanović je tvrdio da ne može da se vrati kući jer bi mu zamerili majka, deda i ujak, te da bi bio suočen sa osudom sredine, zbog čega čak ne bi mogao da se oženi. Milovanovićev strah je išao toliko daleko, da je tvrdio da ima saznanja da će mu zbog otpuštanja iz vojske čak biti oduzeta i vozačka dozvola, te je bez obzira na preporuku lekara odlučio da ostane u vojsci.

Međutim, kako tvrde njegovi drugovi, Milovanović se i njima i svojoj rodbini stalno žalio na teškoće s kojima se suočavao u vojsci. Njegov drug iz istog mesta, sa kojim je nedavno putovao na odsustvo, potvrdio je prilikom saslušanja pred vojnim organima, da je Milovanović neprestano bio pod stresom i da je želeo da ode iz vojske.

Zbog ovakvog stanja, Milovanović se više puta sretao sa vojnim psihologom, a nekoliko dana pre samoubistva, prepisani su mu sedativi. Njegovi drugovi tvrde da je uredno uzimao terapiju i da se znatno bolje osećao.

-Tog dana je Milovanović ponovo trebalo da se sretne sa psihologom. Postojao je dogovor da mu majka dođe u nedelju, kako bi razgovarali i ubedili je da promeni stav u pogledu njegovog ostanka u vojsci. Međutim, Milovanović je odlučio da ne sačeka majku - kaže naš izvor.

- U pitanju je ogroman propust starešina. Nedopustivo je da osoba sa psihičkim problemima ima pristup oružju i municiji. Zbog toga bi trebalo mnoge pozvati na odgovornost - kaže za Glas vojni analitičar Danijel Šunter.

Rigorozniji psiho-testovi prilikom regrutacije umnogome bi smanjili mogućnost da dođe do ovakvih tragedija, smatra Šunter, mada je ozbiljan problem i mentalitet ljudi iz manjih sredina. Mnogi od njih još smatraju nečasnim civilno služenje vojnog roka, tako da veliki broj mladih ljudi u kasarne stižu da ne bi obrukali oca, majku, dedu, a tada se ispostavi da vojsku ne mogu da podnesu.
- Ipak, mislim da je čak i u malim sredinama taj kult vojske ozbiljno narušen. Posle "slučaja Topčider", a posebno posle svih onih događaja koji su sledili, vojsci je rejting užasno opao. Ljudi prosto više nemaju poverenja ni u vojni vrh ni u starešine u kasarnama - kaže Šunter.

Šunter kaže da je činjenica da roditelji ne veruju saopštenjima vojske, postala gotovo trend.
- Tu se opet vraćamo na nedostatak poverenja u vojsku. Roditelji prosto neće da prihvate podatke koji im se serviraju. To je, posle gubitka deteta, i razumljivo, ali stoji i činjenica da se vojnim saopštenjima ne veruje, sve kao posledica osporavanih istraga, prevashodno smrti Dragana Kostića u Leskovcu i topčiderske tragedije - smatra Šunter.
Darko Milovanović juče je sahranjen u rodnom mestu.



Izvor: Glas Javnosti \ D. K. - D.R.S.