tipican kladionicarski trip  

od kad znam za sebe,kad god pijem vodu,brojim gutljaje 

Ау... тек сада када сам размислио схватио сам да их имам доста.   

Када год могу избегавам да истим путем негде идем и да се истим враћам.

Чини ми се да када пролазим поред људи да буље у мене, и покушавају да провале шта мислим... не стално али често ми се дешава. (овај ми је најгори)

Често вичем у сну иако се не будим због снова. Дешава ми се да се пробудим и питам се да ли сам се жив пробудио. 

И када нешто треба да урадим, на пример да устанем из кревета бројим до онолико колико имам година... ово још мало ко опсесивно компулсивно срање... сва срећа па немам напад анксиозности када не одрадим то. Појма немам када је и зашто то почело.

Ето толико... помислиће људи да сам малко скренуо.

А што се тиче трипова о смрти блиских особа, то нису трипови већ је нормално да бринемо.

Ma neće, čini ti se.

i meni

Kad prelazim kolima preko pruznog prelaza tripujem da je rampa dignuta jer je pokvarena i da ce da naidje voz jer bi rampa trebalo da bude spustena jelte

mene jedan suntavi taksista zamalo da ubije zbog glupe rampe

Tripujem se da kada trazim prenos na netu za neki mec koji ne prolazim , a igra se 75 + minuta da tim koji treba da da gol / pobedi da bih dobio nece to uciniti dok ne nadjem prenos i pocnem da gledam kako bih uspeo da ih izmanipulisem i uticem na krajnji ishod 

kažem sebi: kd dođem do ivice trotoara, zakoračiću desnom nogom. i onda dođem, ka tamo na redu lijeva. e onda mislim da će nešto ružno da mi se desi 
nemojte mi se smijati 

Nećemo.