Dvojica dečaka i njihova majka izgoreli su u požaru koji je izbio na Petrovaradinskoj tvrđavi noćas oko 3 sata, potvrdio je za RTS dežurni istražni sudija Duško Peričin.

Stradali su Đorđe Petrović, star 7 godina, Stavica Petrović, star 6 godina, i Silvana Beriša za koju se pretpostavlja da je njihova majka. Otac je povređen i prebačen u hitnu pomoć.

Kako nezvanično saznajemo, uzrok požara je sveća koja je ostala upaljena. Nesreća se dogodila na oko 300 metara od Ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi, u katakombama gde su živeli.

Izvor: RTS

Tri smrti u katakombi

NOVI SAD - U cik zore u petak, nešto posle pet sati, u požaru u jednoj od katakombi u Petrovaradinskoj tvrđavi, u blizini Akademije umetnosti, nastradala su dvojica dečaka i njihova majka. Pokušavajući da spase tri života iz plamena i gustog dima, povređen je i glava porodice.
U katakombi su stradali mališani - sedmogodišnji Đorđe i njegov godinu dana mlađi brat Stevica Petrović. Majka Silvana Beriša (37) nastradala je sa svojom decom. Otac Živko Petrović lakše je povređen. Zadobio je opekotine po rukama dok je pokušavao da spase decu i ženu. Njegovo zdravstveno stanje je, saznajemo, dobro. Živko je o nesreći obavestio policiju, a ovi su pozvali vatrogasce.
Prizor na Petrovaradinskoj tvrđavi u petak, u kišovito i maglovito jutro, ledio je krv u žilama. Katakomba u zidinama tvrđave, dom Petrovića prethodnih nekoliko godina, pretvorena je u zgarište. Ispred ulaza, razbacane nagorele dečje stvari i dva bicikla...
Uzrok požara još nije poznat, ali se pretpostavlja da je vatra buknula zbog sveće koja je ostala upaljena da osvetljava dom Petrovića tokom noći. Vatra se brzo proširila, a improvizovani dom u zidu tvrđave, ispunio je gust i crn dim. Pretpostavlja se da su se maleni Stevica i Đorđe i njihova majka Silvana ugušili. Po telu su imali i opekotine.
Vatrogasci su brzo stigli do mesta nesreće, ali do katakombe gde je gorelo nisu mogli prići vozilom, zbog nepristupačnosti. Primorani su bili da prtenjače sa vodom i ostalu opremu nose dugačkim šančevima između zidina. Vatra je velikom brzinom progutala gotovo sve. Najpre su na zgarištu pronašli beživotno telo majke, a desetak minuta kasnije i njenih dvojice sinova.
- Velika tragedija i žalost - gotovo plačnim glasom, zagledan u zgarište, pričao je posle tragedije komšija Petrovića, koji ne želi da mu se ime objavljuje u novinama. - Sirotinja i beda. Mnogi su im pomagali i pružali koliko mogu. Žena iz prodavnice u Podgrađu, često je davala mleko mališanima. Garderobu svoje dece koju sam im nudio, Živko je odbijao govoreći da neće milostinju.
Živku, inače nekadašnjem štićeniku Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, pokušavali su da pomognu bivši staratelji i nadležni. Grad je u saradnji sa Dečjim selom četvoročlanoj porodici obezbedio stan i pokućstvo, ali je on, iz samo njemu znanih razloga, odlučio da se sa sinovima i suprugom odatle iseli.


NAPUSTIO STAN

PRE dve godine izveli smo ih iz katakombe i obezbedili stan, a Živku našli posao u "Čistoći". On je, međutim, odbio da radi - kaže Snežana Mušicki, član Gradskog veća zadužena za socijalna pitanja i zaštitu dece i omladine. - Iz tog stana brzo su otišli i vratili se u jednu od katakombi, gde ih je i zadesila nesreća.


POSAO

ŽIVKO Petrović je, saznajemo, odbio nekoliko ponuđenih poslova. Po napuštanju Dečjeg sela, zaposlio se u "Centroslaviji", ali je, kada je firma propala, ostao bez posla. Preživljavao je sakupljajući sekundarne sirovine i tako izdržavao porodicu.
Često se mogao videti kako pretura po kontejnerima. U taj posao je uključio i mališane.

Izvor:     Vecernje novosti

Izgoreli majka i dvoje dece

Silvana Beriša i njena dva sina Đorđe (7) i Stevica (6) izgoreli su juče ujutro u požaru koji je izbio u katakombi Petrovaradinske tvrđave gde je ova porodica stanovala poslednjih nekoliko godina. U požaru su povređeni i Silvanin nevenčani muž Živko Petrović (38) i Boris V. (34) koji su pokušali da iznesu decu iz vatrene stihije.

Živko je zbog opekotina zadržan na Odeljenju plastične hirurgije i van je životne opasnosti, dok je Boris V. (34) prošao sa lakšim opekotinama na obrazu i ruci.
Požar je, prema zvaničnim informacijama, buknuo oko četiri sata ujutru, a izazvale su ga stare sveće i krpe koje je nesrećna porodica noću palila kako bi sprečila ulazak pacova u katakombu u kojoj su živeli. Vatra je zahvatila najlone i kartonske kutije u prostoriji. Kada je primetio požar, Živko je, tvrdi policija, istrčao po pomoć i vratio se sa Borisom V.
Njih dvojica su uspeli da iz zapaljenog tunela iznesu Đorđa i Stevicu koji su, nažalost, već bili mrtvi, verovatno usled gušenja dimom. Silvanino telo su kasnije izneli vatrogasci.
Na mestu nesreće u šancu između dva bedema gde je živela nastradala porodica ostali su garež i razbacane stvari.
- Primili smo poziv u 5.53 ujutru. Kada smo stigli na mesto nesreće, već je sve bilo u plamenu i dimu. Znali smo da je nemoguće da je neko preživeo - kaže jedan od vatrogasaca.
Vatrogasci su imali i poteškoće da stignu do nepristupačnog dela Tvrđave u kojem je nastradala porodica našla mesto za život.
- Mislim da sam pre četiri-pet godina primetio da neko živi u tom šancu. Kasnije sam, jer su ponekad dolazili kod mene po vodu, primetio da je u pitanju porodica sa dvoje male dece. Nisu nikada pravili nekih problema, a znam da su živeli od skupljanja sekundarnih sirovina - rekao je umetnik koji stotinak metara dalje ima svoj atelje.
On je dodao da je Silvana imala oko 30 godina i da ima rođaku koja ih je povremeno obilazila, dok o njenom mužu nije ništa znao da kaže. Na mesto nesreće je izašao istražni sudija Duško Peričin koji je rekao da će detalji istrage biti poznati nakon detaljnije istrage.

Izvor:   Blic

Papira ni za grob!

NOVI SAD – Dvojica mališana, sedmogodišnji Đorđe Petrović i njegov godinu dana mlađi brat Stevica i njihova majka Silvana Beriša (37), tragično nastradali u požaru prošlog petka u katakombi na Petrovaradinskoj tvrđavi, biće sahranjeni o trošku Centra za socijalni rad. Tačan datum, međutim, još nije utvrđen.
U Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, gde se posle obdukcije i dalje nalaze tela dečaka i njihove majke, dolazili su Silvanin sin iz prvog braka i još neka rodbina, ali su upućeni u Centar za socijalni rad, koji je preuzeo obavezu da plati troškove sahrane.
- Preduzeću “Lisje” je dat nalog da sahrani mališane i majku, ali prethodno moramo da se pribavi potrebna dokumentacija: Jer, Živko Petrović, otac, ali ni njegova deca i supruga nemaju potrebna dokumenta – kaže Tijana Žuržovan, rukovodilac tima za zaštitu odraslih i starih osoba u Centru za socijalni rad. - Mnogo puta i ranije smo intervenisali i činili sve da ih zbrinemo. Da je Živko bio odgovorniji ne bi morali ni da se nastane na tvrđavi.
Porodici Petrović u pomoć je kobne noći, kada je buknula vatra u katakombi, prvi u pomoć pritekao Boris Vasiljević, slikar, koji je jednu od katakombi preuredio u atelje. Probuđen iz sna Živkovim povicima, otrčao je tamo. Dečacima, nažalost nije bilo spasa. Već su bili mrtvi.
- Od mraka i gustog crnog dima ništa se nije videlo – priseća se užasnih trenutaka Vasiljević, koji je i sam povređen prilikom spasavanja mališana i njihove majke. - Gorelo je sve, nisam znao ni gde se nalaze dečaci i Silvana. Pomogao sam Živku da iznese sinove, a onda smo se vratili po ženu. Tumarao sam po mraku. Od dima nije moglo da se diše. Vatra mi je opekla desnu šaku.
Ne dozvolivši da ga obuzme panika, Vasiljević je pozvao policiju, koja je o stravičnom požaru u zidinama tvrđave obavestila vatrogasce.
Tragedija u jednoj od katakombi Petrovaradinske tvrđave, očigledno je uznemirila i uplašila stanare mnogobrojnih hodnika u zidinama, koji se sada, još više “povlače” i kriju od očiju javnosti. Tačan broj beskućnika koji borave u tunelima i katakombama je nemoguće utvrditi. Na tvrđavi ima mnogo tunela, hodnika i katakombi, od kojih neki nisu ni istraženi. Mada se ne može pouzdano reći tačno koliko ljudi boravi u tim prostorima, pretpostavlja se da ih je najmanje desetak. Lagumi su često jedino mesto prenoćišta beskućnicima, iako u gradu postoji prihvatilište. Da bi zametnuli trag, često se sele iz jedne u drugu katakombu.
Nadležne službe iz Centra za socijalni rad i gradskih vlasti pokušavali su da pronađu ljude koji žive i borave u zidinama tvrđave, ali te akcije su ostale bez rezultata. Mnogi od beskućnika tu dolaze samo noću da prespavaju.


RAČUN

ŽIVKO Petrović, čiji su sinovi i supruga nastradali u požaru, juče je napustio bolesničku postelju, na Odeljenju plastične hirurgije. U bolnicu je doveden sa povredama na rukama i licu. Povrede nisu bile opasne po život, ali je tri dana proveo u bolnici.
Po izlasku iz bolnice, Petrović je juče došao u Centar za socijalni rad i obratio im se za pomoć. Pošto nema dokumenta njegovo bolničko lečenje mora da se plati. Centar za socijalni rad će kroz interventnu pomoć platiti troškove njegovog lečenja.


STAN ZA IVANU

U JEDNOJ od katakombi, pre dve godine pronađena je tada troipogodišnja Ivana Sabadoš, koja je sa mamom Snežanom i tatom Zlatkom tu živela. Memljivi tunel bez struje i vode bio im je jedini krov nad glavom, zbog čega je devojčica bila obolela od tuberkuloze.
Zahvaljujući akciji Narodne kancelarije predsednika republike i "Novosti", devojčici i njenim roditeljima je obezbeđen stan u Petrovaradinu.

Izvor:    Vecernje Novosti

Rođeni i umrli
u katakombi
Lj. PRERADOVIĆ, 4. decembar 2007

NOVI SAD - Obećao sam ženi biserčiće. Znate one, što se stavljaju na glavu... Sačuvao sam ih u šupi za nju. I kecelju. Pridržavajući žutu najlon kesu, garavom rukom uvijenom u zavoj, kazuje Živko Petrović, jedini preživeli u tragediji u zidinama Petrovaradinske tvrđave prošlog petka ujutro.
U stravičnom požaru nastradali su njegovi najmiliji - sinovi, sedmogodišnji Đorđe, godinu dana mlađi Stevica i supruga Silvana Beriša (37).
Po improvizovanom dvorištu razbacane nagorele stvari. Dečje igračke, posuđe, garderoba... U uglu uredno složena isečena drva za zimu, a na štriku jorgani i posteljina.
- Na njima su ispustili dušu - plačnim glasom, ophrvan bolom i tugom pokazuje Živko. - Opraću, pa ću vratiti unutra. Ma, šta će mi bilo šta kada njih više nemam. Ništa mi ne treba. Za njih sam živeo...
Sporim korakom, preskačući razbacane stvari po travi, uvodi nas u podrum koji je prethodnih godina njemu i njegovoj porodici bio krov nad glavom. Na ulazu u mali hodnik, pucketa vatra u bubnjari. Unutra samo mrak i dve šoljice sa kafom. Jedna njegova, a drugu je namenio supruzi Silvani. Tu je te večeri spavala sa decom.
Vatra koja je buknula u cik zore na ulazu u tunel u zidinama tvrđave prvo je probudila Živka. Skočio je i kroz plamen istrčao napolje. Kako tvrdi, izašao je da pokuša da ugasi vatru. Mislio je da će Silvana krenuti za njim i povesti decu napolje. Nažalost, nije uspela da izađe.
- Uplašila se sigurno, pa je decu odvela u tunel - prepričava nam dramu tog kobnog jutra prošlog petka.
- Skidala je odeću sa sebe i pokrivala Stevicu i Đorđa da se ne uguše od dima. Otrčao sam po pomoć. Došao je komšija Boris, koji živi u blizini. Uspeli smo da iznesemo dečake, ali već su bili mrtvi. Ona je ostala unutra. Silvana je ostavila upaljenu sveću na ulazu, pa su planuli najloni na vratima.
U katakombu Petrovaradinske tvrđave Živko se pre nekoliko godina doselio sa suprugom Silvanom, koju je upoznao 1999. godine, kada je ona došla sa Kosova. Mada su nadležne gradske službe zajedno sa Dečjim selom, čiji je Živko bio štićenik, nekoliko puta intervenisale i pokušavale da pomognu njemu i njegovoj porodici, on pomoć nije prihvatao. Nadležni iz gradskog veća zaduženi za socijalna pitanja i zaštitu dece i omladine, Živku su čak dva puta pronalazili posao, ali on nijednom nije prihvatio. Stan u Sremskoj Kamenici koji mu je obezbeđen, posle kraćeg boravka napustio je zajedno sa porodicom, i vratio se u katakombu i pređašnjem načinu života.
Živko sada tvrdi da je to učinio zato što nije imao od čega da plaća kiriju i ostale troškove. Napominje da je stanarina bila plaćena za šest meseci, ali da se plašio šta će biti posle, jer ni on ni Silvana nisu nigde radili. Strahovao je i da će im oduzeti decu i odvesti ih u Dečjo selo.
- Nisam mogao to da dozvolim, da dožive istu sudbinu kao i ja - priča Živko.
- Brinuli smo supruga i ja o njima. Sakupljao sam stare novine i bakar i prodavao ih. Od toga smo živeli. Radio sam u "Centroslaviji" kao čuvar, ali sam posle bombardovanja ostao bez posla, pa sam morao da se iselim iz sobe na Novom naselju. Tada sam upoznao Silvanu i u početku smo živeli u Beočinu.
Maleni Stevica i Đorđe od rođenja su živeli u katakombi, gde su tragično nastradali sa majkom.

OSTANAK
POSLE tragedije, Živko ne namerava da napusti katakombu. Kaže da će i dalje ostati da tu živi.
- Neću da idem odavde - kategoričan je Živko. - Nemam zašto da živim, kad nemam decu i ženu. Raščistiću ovo i srediti.

SAHRANA
TRAGIČNO nastradali mališani Đorđe i Stevica i njihova majka Silvana, biće u sredu sahranjeni na gradskom groblju u Novom Sadu. JKP "Lisje" će organizovati sahranu, a troškove pogreba platiće Centar za socijalni rad u Novom Sadu. Sahrana dečaka i njihove majka zakazana je za 15 časova.

Izvor: Novosti