PRIPADNICI „Al kaide“ oteli su u petak u Iraku osam žena i petoro dece. Talibani su u sredu zapretili da će ubiti 19 preostalih talaca na jugu Avganistana i pustiti otetog nemačkog inženjera da umre bez lekova. Policija je Barbaru Majer oslobodila posle 36 sati zatočeništva i uhapsila otmičare, koji su tražili milion dolara. Ingrid Betankur je već dve hiljade dana zatočenik Oružanih revolucionarnih snaga Kolumbije, koje godinama drže i mnoge druge taoce. Turčin i Egipćanin oteli su avion koji je prošle subote poleteo s Kipra i primorali pilota da sleti u Antalaju. Tražili su da budu prebačeni u Teheran...
Vesti ovog tipa su sve učestalije, i stižu sa raznih tačaka Zemljine kugle. Ljudski život je, nažalost, postao najsigurnija moneta za potkusurivanje.

IRAK - Posle vojnih sukoba sa sunitima iz grupe „Brigada revolucije iz 1920.“ u dva sela severno od Bagdada, u kojima je poginulo 32 ljudi, borci „Al kaide“ otišli su u petak u nepoznatom pravcu s petnaest talaca, žena i dece. Vesti o otmicama iz Iraka slede jedna drugu. Smatra se da je do sada, od američke invazije 2003. godine, oteto oko trista ljudi i pod stravičnim okolnostima ubijeno preko četrdeset. Grozni i nepodnošljivi snimci odsecanja glava za neplaćene ucene ili neispunjene zahteve obilazili su svet proteklih godina.

AVGANISTAN - Talibani su na jugu Avganistana u sredu, po drugi put ove nedelje, zapretili da će, ukoliko uhapšenici iz njihovih redova ne budu pušteni na slobodu, ubiti devetnaest preostalih južnokorejskih talaca, čije zdravstveno stanje sve više zabrinjava, usled pomanjkanja hrane i katastrofalnih higijenskih uslova. Od 23 Korejaca, koji su oteti 19. jula, dve bolesne žene su do sada čudom puštene na slobodu, dok su dva muškarca ubijena, 25. i 30. jula, čime su otmičari hteli da naprave dodatni pritisak.
Lekari iz jedne privatne avganistanske bolnice, predvođeni dr Vahajem, predložili su u petak da leče nemačkog taoca inženjera Rudolfa Blešmita (62), kojeg su talibani zatočili 18. jula zajedno s četvoro njegovih avganistanskih kolega. Blešmit, koji ima srčane probleme, na nedavno emitovanom snimku nije izgledao dobro. Lekari s ove klinike već su dostavili lekove južnokorejskim taocima, a da bi pomogli nemačkom inženjeru, spremni su da odu tamo gde ih otmičari budu odveli.
Američke vlasti kritikovale su avganistanskog predsednika Hamida Karzaija što je u martu ove godine popustio pod zahtevima talibana i oslobodio pet njihovih rukovodilaca u zamenu za italijanskog novinara Danijela Mastrođakoma. Gest se nije dopao ni Avganistancima, jer su dva lokalna pratioca novinara talibani prethodno već bili ubili. Sa otmičarima nema pregovaranja, stav je zapadnih sila.
Nemica Kristina Barbara Majer, zaposlena u jednoj nevladinoj organizaciji, imala je sreće da bude talac samo 36 sati. Ona je oteta u Kabulu prošle subote, iz restorana gde je ručala, a policija je oslobodila u nedelju uveče. Njena četiri otmičara, koji ovoga puta nisu imali političke nego kriminalne razloge (tražili su milion dolara), uhapsile su avganistanske snage bezbednosti.

LATINSKA AMERIKA je priča za sebe. Ogromne socijalne razlike između veoma botatih i siromašnih na ovom kontinentu, uz obračune vlasti i koakinskih klanova, napravili su klimu u kojoj se niko ne oseća sigurnim. Kidnapovanja su, pored trgovine drogom, postala glavni izvor prihoda, a telohranitelji najtraženija i najskuplja roba. Čak 75 odsto otmica u svetu odvija se na ovoj teritoriji, gde su granice porozne, a međunacionalna saradnja među otmičarima, gerilcima i dilerima cveta.
Kolumbija se posebno ističe. Nekoliko gerilskih grupa, od kojih je daleko najjača ultralevičarska formacija „Oružane revolucionarne snage Kolumbije“ (FARK), osnovana 1964. godine - koju su SAD i EU stavile na listu terorističkih organizacija - kontroliše značajan deo kolumbijske teritorije. Predstavnici vlasti ne mogu u ovaj deo zemlje, gde FARK drži i taoce. Među njima je, već pet godina, i Francuskinja kolumbijskog porekla Ingrid Betankur. Mnogobrojni pokušaji Pariza da je oslobodi nisu urodili plodom, a njene fotografije, u znak podrške, istaknute su širom Francuske. Venecuelanski predsednik Hugo Čaves upravo je ponudio posredničke usluge. Najviše kidnapovanja na svetu izvrši se upravo u Kolumbiji, ali se ne otima samo ovde.
Čile - Pet članova Revolucionarnog levičarskog pokreta iz Čilea, kojima su pomogla dva argentinska državljanina, dvojica Kanađana i jedan Brazilac, oteli su jednog poznatog brazilskog poslovnog čoveka, što u ovoj zemlji uopšte nije retkost. Tri Čileanca, dva Kolumbijca i jedan Argentinac, kidnapovali su 2001. godine jednog brazilskog publicistu da bi dobili novac za finansiranje svoje organizacije... U Brazilu, ali i u drugim latinoameričkim državama, najpametnija investicija je dobro voditi računa o svojoj bezbednosti. Političkih i kriminalnih otmica bilo je i u Meksiku („zapatisti“), Kostariki, Venecueli...

AZIJA - Na Filipinima, neobični snimci obišli su svet kada je u martu ove godine u Manili jedan direktor centra za brigu o deci držao u autobusu deset sati 31 dete i dva vaspitača kao taoce, tražeći od države besplatan smeštaj i školovanje za mališane lošeg materijalnog stanja. Filipine, ipak, muči drugi problem, a to su islamski gerilci povezani s „Al kaidom“, koji ratuju s vladinim snagama, postavljaju bombe, otimaju. Svoje taoce drže uglavnom na ostrvu Jolo. Na obližnjem ostrvu Basilan, pre nekoliko dana, u sukobima je poginulo šesnaest filipinskih vojnika i četrdeset dvoje islamista.
Čečeni su poznati po svojim otmičarskim aktivnostima. Tragedije iz škole u Beslanu 2004. godine s čak 390 mrtvih, uglavnom dece, i moskovskog pozorišta „Nord Ost“ na Dubravki s 129 žrtava, celom svetu su se urezale u sećanje, ali Čečeni otimaju i pojedince: novinare, vojnike...
Vojnike, izraelske, otimaju i Palestinci da bi ih razmenjivali za svoje. Otima se i u Južnoj Africi, pa dolinom reke Niger, u Etiopiji na tromeđi sa Eritrejom i Džibutiju, u Alžiru, u Gvineji... Razlozi su politika, novac, gerila ili - sve troje zajedno.     

STRAVA UŽIVO

TALIBANI u poslednje vreme svoje zahteve emituju preko avganistanske televizije „Tolo“ (Zora), koja se trudi da „pronađe meru između modernizma i muslimanske tradicije“. Ova televizija je osnovana pre tri godine i već je, zbog emitovanja snimaka talaca, postala poznata u svetu. Preko nje su emitovani snimci i Blešmita i Majerove.

I KĆERKA PREDSEDNIKA

Nesigurno je i u Paragvaju gde je, između ostalih, oteta i ubijena kćerka bivšeg predsednika Raula Kubasa, Sesilija, i pored toga što je porodica platila 300.000 dolara otkupa...
U Boliviji su, opet, članovi Revolucionarnog pokreta Tupak Amaru iz Perua oteli šefa centrističke Nacionalne unije...
Nestaju političari, ali i sportisti, biznismeni...

Izvor: Novosti