Dzaba sve kad je on mrtav i kada mi nikada necemo znati ko ga je stvarno ubio... 

Najhrabrije žene Srbije
One su osudile Legiju
Autor: Tanja Nikolić-Ðaković | 25.05.2007 - 09:07


Znala sam s kim imam posla i da ne smem započeto da ostavim. Takođe, znala sam da je to ispit za srpsko pravosuđe, da se pokaže da li je sposobno da taj predmet iznese do kraja ili ne.

Pisanje presude duže od 15 dana
Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević-Tomić izjavila je juče da bi presuda okrivljenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića trebalo da bude napisana u roku od 15 dana, ali da je moguće da će rok, zbog složenosti predmeta, biti probijen.
- Da bi počeo da teče rok za žalbu na presudu, predsednica sudskog veća Nata Mesarović treba da napiše obrazloženje presude koja treba da bude dostavljena svim stranama - kazala je Maja Kovačević-Tomić.
Nikome nije lako kada izriče presudu, pogotovo najstrožu, ali nisam posebno razmišljala o tome. Od momenta kada utvrdite da je neko kriv, izvećate kaznu, tada ste završili posao. Javno objavljivanje samo je stvar tehnike - objašnjava Nata Mesarović, predsednik sudskog veća u procesu koji je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal vođen za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Sudija Mesarović, naravno, odbija da komentariše presudu dok ne postane pravosnažna. Za „Blic“ govori o tome kako se osećala.
- Nije mi tada bilo neprijatno. Bilo je uobičajenog govora očima, ali ne i pretećih pogleda. Nisam to ni inače zapazila, iako sam u stanju dosta toga da uočim. Da mi neko otvoreno na taj način preti, reagovala bih - kaže ona.
Seća se da se nelagodno osećala, ranije, kad se Ulemek u sudnici nakon davanja završne reči specijalnog tužioca pojavio u majici na kojoj je odštampan vuk sa razjapljenim čeljustima... bilo je to iznenađenje.
- Došao je sa tom majicom... Bilo je jako neprijatno... Imate pred sobom osobu sa tim uznemiravajućim stavom. Ne možete da se koncentrišete, gledate u razjapljene čeljusti. Kad napravi pokret, čeljusti se zatvaraju. Ne znam šta je bila njegova namera, samo sam shvatila da treba nešto da uradim, da se to eliminiše, da završimo pretres kako treba. Nisam to prihvatila kao direktnu pretnju, već kao poruku za sve nas: „Mi smo svi tu okolo. Ima nas svugde“. On je i u završnoj reči rekao da je došao u sudnicu zbog toga što su ga molili rođaci poginulih i ostali. To je ta ista poruka. Ali, rekla sam mu: „Na mene ne možete uticati, ja se vas ne bojim“, priseća se sudija Mesarović.
Ulazak slično odevenih mladića u prostorije Specijalnog suda u momentu dok Milan Veruović daje svedočenje za nju je takođe značio neku poruku.
- Ali, nisam se bavila time. Možda su mislili da će moći da utiču na Sud. Strepnja postoji kada znate da ih ima dosta na slobodi, a osudili smo ih na dugogodišnje najstrože kazne i kada znate koja su sve ubistva i na koji način izvršili. Naravno da ne mogu biti toliko neustrašiva i naravno da čovek nije potpuno miran, ali neću živeti sa strahom, o tome ni ne razmišljam. Imam poverenje u institucije, znam da radim po zakonu, i znam da oni imaju pravo žalbe i da će o našoj presudi odlučivati drugostepeni sud. Mnogi se varaju kada na prvi pogled pomisle da sam tiha i mekana. Nisam. Spoljna manifestacija i moj unutrašnji stav nisu u koordinaciji. To je stvar vaspitanja, iskustva i nekih događaja u životu - navodi ona.

Preteće pismo
Jednog jutra, na stolu u svojoj kancelariji, ugledala je pismo preteće sadržine, da će pobiti sve njene...
- Bila sam skamenjena. Nekoliko minuta sam razmišljala: „Šta sada?“. Ali, onda sam shvatila da čovek ne može da živi sa strahom. Važnije je bilo pravilno izvagati svačiju odgovornost. Imate u vidu težinu zločina, koji je strašan, s obzirom na činjenicu da je ubijen predsednik vlade jedne zemlje, da je tu bilo propusta u obezbeđenju, da posle toga imate odbranu koja kaže desilo se ovako ili onako, da ništa ne smete da prejudicirate, da nikada, doslovce nikada, privatno ne pričate o predmetu, ni sa najbližim članovima porodice - kaže Mesarovićeva.
Njen predmet je bio i optužnica protiv Ulemeka za pucnjavu u „Stupici“.
- Nisam znala ko je Ulemek, ali kada sam pročitala način na koji je to delo izvršeno, smrzla sam se. Opisano je kako je Ulemek sve postrojio, a policajac sa slomljenom vilicom stoji u stavu mirno i pita Ulemeka da li može da napusti stroj i da ode kod lekara da mu ukaže pomoć - priča sudija Mesarević.
Radila je na prvom slučaju protiv ratnog zločina, za otmicu muslimana u Sjeverinu i još mnogo slučajeva ubistava.
Od momenta kada je postala predsednik veća, nije imala dilemu da li da odustane. Ipak, kaže da je bilo u karijeri i tih momenata, ali to je prevazišla.
- Najmanje sam čovek koji bi se tu nekome priklonio. Pritisak na mene u smislu da vam neko kaže „usmerićeš rad“ nije moguće izvršiti. Ali, od početka smo prošli ono što niko nikada u srpskom pravosuđu nije prošao, od unutrašnje opstrukcije, do izmene sudija, tužioca, ubistva svedoka, opstrukcije, do hajke po novinama i pokušaja da vas diskredituju. To je najstrašnije od svega, da čitate kako niste moralni, stručni, kako ni sa čim niste doprineli... U toku suđenja bilo je trenutaka kada se osetite da ste sami i razmišljate kako neko opstruiše najvažniji proces veka, dok prijava protiv njega ide glatko i po njoj se rešava momentalno.
Pa i kada su stizale pretnje, o njima nije govorila ni suprugu ni sestrama. O tome su saznali iz medija.
- Oni se više sekiraju od mene, ali nikada nisu rekli: „Odustani“. Naprotiv, pružali su mi podršku. Posle izricanja presude, imala sam zadovoljstvo da primim neverovatan broj poruka od poznanika, ljudi koji mi nisu bliski, obraćali su se sa „hvala“, „nisi sama“... Ali, nisam zadovoljna što vidim da je podeljeno mišljenje o zločinu, ali ja na to već ne mogu da utičem - priča ona.
Potpuni uvid u to što se dogodilo, momenat kada je postala sigurna da pred sobom ima izvršioce ubistva premijera, stekla je na kraju dokaznog postupka, posle predloga branilaca i punomoćnika da se otvori glavni pretres.
- Taj kraj dokaznog postupka ukazuje da tu nema više nečega što može da vas usmerava na neki drugi put o okviru navoda optužnice - objašnjava Nata Mesarović.
Tokom suđenja sudsko veće nije došlo do indicija o podstrekivačima ubistva premijera?
- U optužnici nije bilo nijedno ime onoga ko je inspirator. Da je bilo indicija tokom suđenja, tužilac bi imena stavio na optužnicu.
Teško je poverovati da je premijera, najvišu državnu vlast, ubilo podzemlje?
- Nije to učinilo podzemlje, tužilac je u završnoj reči rekao da je premijera ubila ulica, ali to je deo JSO. Oni su tada bili pripadnici MUP-a Republike Srbije. Tačno je da je poznato da su do tada najteže zločine počinili po naređenju nekoga sa višim rangom od njih i teško je poverovati da su udar na predsednika Vlade izvršili bez naloga. Ali rekla sam, sud nije imao na optužnici one koji su radili na organizaciji. Ne bih se izjašnjavala na takav način, ko bi to mogao biti.

Čestitke na pokazanoj hrabrosti
Ministar pravde Dušan Petrović odao je juče priznanje sudskom veću Posebnog odeljenja Okružnog suda i sudiji Nati Mesarović „na pokazanoj hrabrosti za suđenje na osnovu savesti“.
„Donošenjem presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Srbija je dobila potvrdu da je u ovoj zemlji moguće da sudije, i u najtežim krivičnim postupcima, sude na osnovu zakona i po sopstvenoj savesti“, rekao je Petrović.
„Upravo to je međašni prostor i granica koja odvaja demokratske zemlje od onih drugih“, rekao je novi ministar na konferenciji u zgradi Vlade Srbije, prvoj posle konstituisanja nove izvršne vlasti u zemlji. On je istakao da ga presuda kojom su oglašeni krivim i osuđeni oni koji su ubili premijera učvršćuje u uverenju da će Srbija u dogledno vreme dobiti snažno pravosuđe.

---

Radmila Dičić-Dragičević, član veća i sudija u mnogim teškim predmetima
Neko mora da radi svoj posao

Radmila Dičić-Dragičević, član sudskog veća u procesu koji je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal vođen za ubistvo premijera Đinđića, sudija je od 1988. godine. Radila je u II opštinskom sudu, a potom u Okružnom sudu. Od maja 2003. godine, sudija je Posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

- Volim svoj posao, jako. I verujem da sudija u sudnici može kroz svoj rad, odluke i stav prema suđenju da dokaže svoju nezavisnost, nepristrasnost, integritet i hrabrost i da time doprinese pravičnom suđenju, nezavisnom sudstvu i integritetu sudske profesije - kaže ona.
Opasnost je bila prisutna u gotovo svakom predmetu koji je vodila. Nekada i veća u predmetima u kojima izvršioci nisu tako poznati.
- Ne znate šta će kome pasti na pamet kada izađe sa izdržavanja kazne. U samom procesu suđenja za ubistvo premijera ubijena su dva svedoka, pričalo se da osumnjičeni koji su u bekstvu prolaze kroz Beograd i da su često tu, ali kada bih razmišljala o opasnosti, ne bih radila svoj posao. Smatram da optuženi shvataju da je sud poslednja instanca i da je to rad zajedničkih organa i da se zastrašivanjem ili ubistvom jednog sudije ne može nešto zaustaviti - navodi ona.
Na konstataciju da je to upravo rekao i sam premijer neposredno pred ubistvo, Dragičevićeva odgovara:
„Tako je. Ali, neko mora da radi valjano i odgovorno svoj posao. Mnogi su poslovi opasni u ovoj zemlji i mnogi ljudi ih obavljaju. Ima još sudija, mojih kolega, koji nisu imali priliku da iskažu svoju hrabrost“, kaže ona.
Sudija Radmila Dičić-Dragičević bila je predsednik veća koje je osudilo Dragoljuba Milanovića, direktora RTS, kao prvog i jedinog pripadnika Miloševićevog režima osuđenog pravosnažnom presudom. Zatim član veća u suđenju za ubistvo Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Srbije, član veća u suđenju za pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera SPO, član veća u suđenju protiv Jotke u postupku korupcije u pravosuđu u kojem je osuđen sudija Ljubomir Vučković, sudija Vrhovnog suda.

Inspiratori nisu bili predmet optužnice
Da li ste tokom suđenja došli do indicija o podstrekačima i inspiratorima atentata na premijera?
Veliki broj svedoka govorio je o okolnostima pre i posle ubistva premijera u meri koja nam je bila potrebna da rasvetlimo i način delovanja te zločinačke grupe i trenutak njihovog organizovanja, motive, pobude, ali nismo mogli da se bavimo inspiratorima. Oni nisu bili obuhvaćeni optužnicom i mi van tog okvira zakonski nismo smeli.
Inače, podstrekač, onaj koji sa umišljajem podstrekava, ali ne učestvuje u izvršenju dela, u krivičnom zakoniku je saizvršilac i njegova krivična delatnost je izjednačena sa izvršiocem. Na otkrivanju podstrekača trebalo je raditi odmah, početi dan nakon ubistva premijera. Ali, nigde, ni u krivičnoj prijavi, ni na optužnici, ne pojavljuje se nijedno ime podstrekača. To je na tužilaštvu i policiji. Ako oni ne dođu do toga, okolnosti koje su prethodile atentatu su nešto čime će se baviti u okviru istorijsko-socioloških istraživanja, u institucijama van suda, koje nemaju mogućnost konsekvence.
Svedok saradnik naveo je konkretna imena političara Vojislava Šešelja i Nebojše Čovića kao onih koji su bili upoznati sa planom o ubistvu? Zašto ste to ignorisali?
- Mi kao sud ne možemo da koristimo nikakve indicije ako se odnose na one kojih nema na optužnici, pa čak i ako se odnose i na one koji su na njoj bili. To je naš okvir delovanja. Ali, ako tužilaštvo ima sumnje da je počinjeno delo, njihova je zakonska dužnost da pokrenu postupak, da to delo istražuju i podignu optužnicu.
Zašto nije?
Možda je reagovalo. Istražne radnje ne moraju biti javne.
Sedmoro optuženih, među kojima su i Bulatović i Tomić, oslobođeni su usled nedostatka dokaza, iako su primarno bili na optužnici? Da li je sud rasvetlio njihovo učešće?
- Od njih se odustalo pre suđenja. Tužilac nije dužan da obrazlaže razloge.
Zašto transkript razgovara Biljane Kajganić i Bagzija u kojem se govori da je postignut dogovor sa Bulatovićem i Jočićem nije uvršćen u spise?
Ono čime se moje veće rukovodilo je da nije bilo zakonskih uslova da se ti transkripti pročitaju.
Ili je reč o političkom pritisku? Pominju se ministar policije i načelnik BIA?
- To se tumači u laičkoj javnosti... Ne može sud da ispunjava želje javnosti. Sud i postoji da radi po zakonu.
Zašto u dokazni materijal nije uvršćen snimak Jovanovićevog priznanja da je na Fruškoj gori testirao pušku iz koje je premijer ubijen?
- Sud je utvrdio da je ta radnja urađena mimo zakonskih odredbi.

Izvor: Blic

e svaka ti mast, ovaj chast

Tužilac Radovanović najavljuje dalju istragu
Odgovornost za one koji atentat nisu sprečili
Autor: Vuk Z. Cvijić | 25.05.2007 - 09:43


Specijalni tužilac Slobodan Radovanović rekao je za „Blic“ da tužilaštvo i MUP rade na razjašnjenju svih detalja koji su prethodili ubistvu premijera Zorana Đinđića, ali da konkretni detalji nisu za iznošenje u javnost zbog ometanja istrage.
- Oduvek sam govorio i isticao da su mnoge stvari vezane za pripreme i pokušaje ubistva premijera Đinđića bile poznate određenim bezbednosnim strukturama i MUP. Smatram da bi do kraja trebalo razjasniti šta je dovelo do ubistva, ko je sve tome doprineo, ili inicirao, ili zašto ništa nije preduzeo da to spreči. To je znatno teži deo posla od krivičnog gonjenja neposrednih izvršilaca, ali mora da bude urađen. Posebno ističem neuspeli atentat kod hale „Limes“. Kako je moguće da glavni akteri tog događaja odmah posle toga mirno šetaju ulicama. Pružanje odgovora na ova pitanja nije samo profesionalna obaveza, već je i moja građanska dužnost - rekao je tužilac Radovanović.
Presudom za ubistvo premijera Zorana Đinđića utvrđena je krivica 12 optuženih, ali kako je i sudija Nata Mesarović rekla, neka pitanja kao što su pobuna JSO iz novembra 2001. i odgovornost nadležnih državnih službi za propuste u obebezbeđenju premijera ostala su otvorena.
Prema mišljenju advokata Srđe Popovića, jednog od zastupnika porodice Đinđić, ovo suđenje nije rasvetlilo ni tzv. političku pozadinu ubistva. Međutim, sudija Mesarović je rekla da je Sud saslušao mnoge svedoke koji su govorili o političkim dešavanjima u vreme atentata. Sud je utvrdio da su prvookrivljeni Milorad Ulemek Legija i pokojni Dušan Spasojević doneli odluku da premijer bude ubijen jer su hteli da izbegnu krivičnu odgovornost za druge zločine zbog kojih su se našli pod istragom tada tek formiranog Specijalnog tužilaštva.
Optužnicom su ranije bili obuhvaćeni Aco Tomić, nekadašnji šef Vojne bezbednosti i Borislav Mikelić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, ali je tadašnji specijalni tužilac Jovan Prijić odustao od daljeg gonjenja. Pod sumnjama je u vreme „Sablje“ bio i Rade Bulatović, sadašnji direktor BIA, ali ni on nije bio optužen.
U Specijalnom tužilaštvu je još ranije nezvanično najavljivano da će biti pokrenut postupak protiv predvodnika pobune JSO iz novembra 2001. Sudija Mesarović se u obrazloženju presude osvrnula na taj događaj i konstatovala da je jasno da razlog za protest „crvenih beretki“ nije bilo hapšenje haških optuženika braće Banović, kao što su formalno navodili, već suprotstavljanje tadašnjoj vladi.
Kada je reč o propustima u obezbeđenju premijera Đinđića, njih je konstatovala i komisija Žarka Koraća u izveštaju koji je predat 13. avgusta 2003. U tom izveštaju je tada preporučeno da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja“ premijera Đinđića i izneli su mišljenje da je za to dovoljno 45 dana. Međutim, ta kontrola ni do danas nije izvršena.
Sudija Mesarović je konstatovala da neki državni organi, kao što su MUP i BIA, nisu dobro obavili posao, što je optuženima omogućilo da premijera jure po Srbiji da bi ga ubili. Ona je podsetila da je pre ubistva premijera izdata bela knjiga MUP-a Srbije, gde su tačno imenovane vođe kriminalnih grupa i da je stupio na snagu Zakon o organizovanom kriminalu. Pomenula je pokušaj ubistva premijera kod hale „Limes“, 21. februara 2003. godine. Konstatovala je kako je svim nadležnim službama odmah bilo poznato o čemu se radi i da su i pripadnici MUP i BIA saslušavali Dejana Milenkovića Bagzija, ali da je protiv njega podneta krivična prijava samo zbog falsifikovanja saobraćajnih dokumenata. Ona je istakla i da su kamere na zgradi Vlade bile isključene dva dana pre atentata, a da je ulaz broj 4 u zgradu Vlade, koji je bio bezbedniji jer su u njega mogla da uđu vozila, korišćen odmah posle atentata.
Niko zbog tih propusta nije odgovarao, neki su čak i napredovali. Na primer, šef obezbeđenja zgrade Vlade Danilo Koprivica. Jedino je smenjen načelnik OUP Zemun Milan Miljković uz obrazloženje da je učinio propust zato što nije znao šta se dešava u Šilerovoj ulici.

Javašluk službi
Profesor Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju, kaže za „Blic“ da je ubistvo premijera bilo relativno lako izvesti zbog nemara tajnih i javnih državnih službi.
- Ne delim mišljenje da iza ubistva premijera stoji neka teška politička zavera. Mislim da je taj narkomanski klan, zajedno sa delom JSO, bio dovoljno snažan da ubije premijera. Za to nije bila potrebna neka moć, s obzirom na to da su javna i tajna policija ogrezle u javašluku. Za to bi morali da odgovaraju rukovodioci tih službi, ali i neki političari iz premijerovog bliskog okruženja.

---

Legija će robijati u Zabeli iza šest metara visokog zida
Autor: E.B. | 25.05.2007 - 09:48

Milorad Ulemek Legija i ostali osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića ostaće u Okružnom zatvoru u Beogradu sve do donošenja presude pripadnicima zemunskog klana, kojima se još sudi za brojna ubistva i otmice, saznaje „Blic“.

Kada se donese ta presuda i ukoliko Vrhovni sud potvrdi presudu za ubistvo Đinđića, pripadnici zemunskog klana kaznu će služiti u objekatu za specijalne namene KPD „Zabela“ u Požarevcu. Dr Borislav Marić, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, kaže za „Blic“ da osuđeni sada imaju pravo žalbe i da dok presuda ne postane pravosnažna, oni ostaju u CZ-u.
- Ulemek ima još postupaka i tek kada sve postane pravosnažno, on će biti prebačen u zatvor po odluci suda - kaže Marić.
Zvezdan Jovanović, Branislav Bezarević i Željko Tojaga nisu optuženi na suđenju zemunskom klanu. Oni mogu da ostanu u CZ-u sve do pravosnažnosti presude za ubistvo Đinđića, osim ukoliko sami ne zatraže da budu prebačeni u zatvor. Prema informacijama „Blica“, za sada niko nije izrazio želju da bude prebačen u Požarevac jer smatraju da su tamo gori uslovi. Istovremeno, u Ustaničkoj ulici, u sklopu zgrade Specijalnog suda, privodi se kraju gradnja posebne pritvorske jedinice u koju će biti smešten deo sadašnjih stanara „Hajata“ u CZ-u. Izvor „Blica“ blizak Ministarstvu pravde, kaže da će tu biti smešteni pripadnici zemunskog klana, a kraj radova se očekuje u julu.
I u KPZ „Zabela“ kažu za „Blic“ da će uskoro biti spremni da prime osuđenike u novi paviljon i da je njihov prioritet bezbednost jer će tu doći osuđenici iz jačih kriminalnih grupa.
Marić objašnjava da će se u novom paviljonu Zabele naći samo osobe koje su osuđene iz oblasti organizovanog kriminala i koje predstavljaju posebnu društvenu opasnost.
Objekat se prostire na 2.200 kvadratnih metara i može da primi 120 osuđenika. Opasan je debelim zidinama visokim šest metara, po kojima šetaju stražari, a biće pokriven video-nadzorom.
- Uslovi su prilagođeni međunarodnim standardima. Ako ste pratili neki američki film o zatvorima, tako izgleda i novi paviljon. Ima odgovarajuću kvadraturu, kupatilo s tuš kabinom, sto, stolicu, ležaj, i TV. Predviđeno je da u ćeliji boravi jedno lice - kaže Marić.
Specijalni paviljon ima odvojeno dvorište za šetnju sa terenom za košarku.
Prilikom poseta, zatvorenici će biti odvojeni neprobojnim staklom, a moći će s gostima da komuniciraju telefonom. Svaki njihov korak pratiće kamere. Stražari će sve pratiti na „plazma“ ekranima kako ne bi mogli da se susretnu s pripadnicima svoje kriminalne grupe. U slučaju pobune, straža može da se izoluje neprobojnim vratima i da tako sačeka pojačanje.

Nedostaju čuvari
U novi deo Zabele planirano je da se smete osobe osuđene za organizovani kriminal i ratne zločine. Međutim, kako „Blic“ nezvanično saznaje, iako je objekat u Zabeli završen u januaru, on neće biti spreman da do septembra primi osuđenike. Dr Marić je potvrdio za „Blic“ da postoji problem zbog nedovoljnog broja stražara, jer se oni još obučavaju za rad u specijalnom zatvorskom režimu.

Izvor: Blic

NEVIN JE!
Supruga Milorada Ulemeka Aleksandra Ivanović kaže da Legija nije kriv za ubistvo premijera Đinđića i da je presudu podneo kao heroj svoga naroda
BEOGRAD - Presudu od 40 godina robije za ubistvo premijera Zorana Đinđića bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek Legija podneo je sasvim mirno. Kao i u samoj sudnici, kada je posle svake ponaosob izrečene kazne salutirao sudiji Nati Mesarović, klimnuvši glavom i vojnički trupnuvši nogama, Ulemek je i u ćeliji Centralnog zatvora nastavio uobičajeni pritvorenički život.

Izvor Kurira iz ovog zatvora kaže da Ulemek nije pravio nikave probleme:
- On je, praktično, znao šta ga čeka i bo je spreman na to. Više je komentarisao suđenje nego samu presudu, jer je to za njega bilo očekivano - tvrdi ovaj izvor.

Ulemekova supruga Aleksandra Ivanović, koja će Legiju, prvi put posle izricanja presude, posetiti sledeće nedelje, takođe tvrdi da je on mirno i dostojanstveno podneo poslednju reč sudskog veća za organizovani kriminal:

- Milorad je podneo presudu kao ratnik i heroj ovog naroda, bez obzira na to što mnogi sada pokušavaju da ga drugačije predstave. Milorad nije kriv, to znaju oni koji su sat vremena nakon atentata objavili poternicu za njim. Možda oni mogu da objasne zašto im više nije bio potreban pokojni premijer i zašto je Miloradu režiser dodelio ulogu glavnog krivca. Nadam se samo da neće proći još mnogo vremena dok se to ne otkrije. Jedina moguća i pravedna presuda za Milorada jeste oslobađajuća - rekla je juče za Kurir Ivanovićeva.

Zbog obaveza pred sudom advokat Slobodan Milivojević nije juče uspeo da poseti Legiju u CZ, ali i on kaže da je Ulemek presudu, treću koja mu je izrečena otkako se predao maja 2004. godine, primio mirno:

- To se moglo videti kada je sud saopštio odluku, da ju je primio krajnje vojnički: "Razumem!" Druga je stvar da li on to prihvata ili ne. Sigurno je da smo od početka računali na sve, a posebno na faktore koji nemaju veze sa pravosuđem, poput svite koja se pojavila na galeriji. Jasno je i da smo u ovom postupku očekivali korektnost, pravednost i zakonitost, ali smo bili spremni i na to da odluka bude ovakva - kaže Milivojević za Kurir.

Ulemekov advokat smatra da se ni incident ispred suda, kada su aktivisti DS, G17 i LDP vređali, psovali i napadali porodice i prijatelje osuđenih, nije dogodio slučajno.
- Poziv na linč očigledno je režiran. Sama pojava ljudi na galeriji značila je da treba pošto-poto dati do značaja i osnažiti presudu koja potvrđuje tzv. zvaničnu verziju i da je Legija zaista kriv. U tom kontekstu bilo je i pojavljivanje određenih lica na galeriji, a sve što se dešavalo napolju, bilo je pripremljeno.

- Lično verujem da je slučajno veće donelo drugu odluku, recimo, rešenje za otvaranje glavnog pretresa ili oslobađajuću presudu, da se te ličnosti ne bi ni pojavile na galeriji. Kako je procurilo da su on saznali šta se dešavalo, jasno mi je, jer on znaju sve, pa i ovo što se dogodilo - kaže Milivojević.


  Gde su bili Beba i Čeda?

Legijin advokat nije želeo da komentariše izjave Vladimira - Bebe Popovića i drugih bivših i sadašnjih funkcionera koji tvrde da su bili bliski saradnici i prijatelji pokojnog premijera.
- Ako je bio veliki prijatelj i drug sa Đinđićem, kakvim se predstavlja, zašto se onda prilikom izricanja presude na galeriji nisu pojavili on - Beba Popović, ali i Čeda Jovanović i Zoran Janjušević? Da li su mu oni bili stvarno najbliži saradnici i prijatelji? - pita Milivojević.
   
 
 



  Umalo krvoproliće?

Advokat Slobodan Milivojević smatra da je samo jedna varnica bila dovoljna da se incident ispred zgrade suda pretvori u krvoproliće.
- Moglo je da dođe do većeg incidenta da su Legijine pristalice i simpatizeri bili nerazumni. Da su ljudi koji na Legiju gledaju na drugi način, a ne onako kako je on predstavljen u javnosti, samo malo bili nerazumni, došlo bi do teških incidenata, što bi odgovaralo samo tvorcima koji vode ovaj postupak. Zato, hvala bogu na razumu koji su ovi ljudi pokazali - zaključio je Milivojević.


Kurir

ako supruga kaze da je nevin, onda je to ok!

ma da napraviće od njega još i časnu sestru,te kao on je fin dobar pažljiv momak,to što malo pali diskoteke bije policiju,tera konobare da piju i rade sklekove,to što ljudi beže na ulici od njega,malo otima ljude po beogradu,puca gudrira se,voli da maltretira ljude, nema veze ali je dobar momak duša od čoveka.Još će da kažu kako ga je mama maltretirala kada je bio mali pa je zato takav.

Месаровићка:Улемек и Спасијевић организовали убиство премијера Зорана Ђинђића због страха да ће бити ухапшени
а ко то да их хапси,УЧК или она непалска племена........

R. Đinđić: Presuda pokazuje da Srbija ima nezavisno sudstvo
Autor: Tanjug | 26.05.2007 - 10:49

Ružica Đinđić, udovica ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića rekla je danas da presuda za ubistvo njenog muža pokazuje da Srbija ima nezavisno pravosuđe.
''Sud je, u ovim političkim okolnostima i političkim pritiskom kojem je bio izložen, pokazao da može nezavisno suditi i odoleti pokušajima da se na njega utiče. Oni, koji su pocinili taj zločin, dobili su kaznu koju zaslužuju'', rekla je Ružica Đinđić u opširnom intervjuu konzervativnom i uticajnom dnevniku "Franfurter algemajne cajtung".
Na pitanje da li se i sada ona i njena deca osećaju bezbedno, Ružica Dinđić je odgovorila da nije sigurna ko to još može reći, posle onoga što se desilo njenom mužu .
''Ubice Zorana Đinđića su želeli da ubiju reformatora. Istorijski će on uvek biti 'ubijeni predsednik vlade Đinđić' , a to znači mnogo više nego ubistvo ličnosti Đinđića. To je simbol. Ja ne znam da li i danas u Srbiji ljudi još imaju nameru da se obračunavaju sa simbolima'', rekla je Ružica Đinđić.
Kada je reč o životu Đinđićevih za vreme režima Slobodana Miloševića i o ''porodičnoj strategiji'' da bi se, kako je pitao novinar lista, izašlo na kraj sa stalnom pretnjom, ona je odgovorila da ''verovatno, zvuči neodgovorno'', ali da su oni o tome jedva i razmišljali. ''Mi smo s tim, jednostavno, živeli. ..To je teško da se objasni'', rekla je Đinđićeva udovica.
Govoreći o Miloševićevom vremenu, kada je ''sve bilo politika'', ona je ocenila da je najgore vreme bilo između 1996. i 1999. godine, pošto je opozicija postigla prve uspehe i njen muž bio izabran za gradonačelnika Beograda. To je za ''režim bila počela faza poraza pa je, upravo zato, bio još opasniji nego pre''.
Ružica Đinđić je govorila i o periodu za vreme NATO bombarodvanja, posle ubistva Slavka Ćuruvije, kada je porodica otišla u Crnu Goru, jer je bilo ''jasno da Milošević nema nikakvu uzdržanost''.
''Moj muž je saznao da njegovo ime stoji na jednoj režimskoj 'listi smrti '. Mi smo tada postavili važno pitanje da li treba i dalje da nastavimo ili odemo u Evropu'', izjavila je Đinđić i dodala je njen muž tada rekao da ''mora nazad u Srbiju'', da neposredno doprinese transformaciji zemlje.
Na pitanje da li je u kontaku sa inostranim političarima koji su Đinđića, posle ubistva, označili kao ličnog prijatelja, njegova udovica je odgovorila da ''na određeni način jeste'' i podsetila na susrete sa šefom austrijske diplomatije Ursulom Plasnik, bivšim kancelarima Volfgangom Šiselom i Gerhardom Šrederom.

---

Mile Novaković, policajac koji je saslušavao Jovanovića
Neka se smeju, mi smo naš posao uradili
Autor: T. M. Subota | 26.05.2007 - 09:32

- Da sam imao priliku, pred svima bih Zvezdanu postavio samo jedno pitanje: „Zašto su, Zvezdane, baš tebe izabrali da ti montiraju? Zašto čitavu ekipu s kojom sediš na klupi? Od onoliko ljudi u Srbiji, baš tebe? Ko si ti da se tebe neko seti?“. Samo na to pitanje da mi odgovori - priča za „Blic“ Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije.

Zvezdan Jovanović uhapšen je 25. marta 2003. godine u zgradi MUP-a, gde je pozvan na razgovor. Mile Novaković kaže da je Jovanoviću tada dato rešenje o pritvoru, koje nije hteo da potpiše.
- Tada se ni o čemu nije razgovaralo. Dali smo mu neku trenerku da se presvuče, da ga ne bismo hapsili u uniformi i tako je otišao u zatvor. Za razgovor sa njim određeni smo Rodoljub Milović i ja, kao najiskusniji. Prvi put smo kod Zvezdana otišli tri, četiri dana posle hapšenja. Bilo je teško. Zvezdan je bio zatvoren, nije hteo da komunicira. Dotakli smo samo osnovno - gde si radio, šta si radio, oko porodice... Ništa više, a mi smo mu izokola pomenuli ko je do tada već bio uhapšen, ko nam je dao izjave - priča Novaković za „Blic“.
Drugi razgovor sa Jovanovićem je bio konkretniji.
- Dva dana kasnije smo mu rekli sve što znamo. Već smo prikupili stotine podataka od uhapšenih. Tada su već bili uhapšeni i Đura Mutavi i Dušan Krsmanović. Znali smo mnogo, što Zvezdan nije očekivao, i razgovor je krenuo drugačije. Pri trećem odlasku, sa nama je krenuo i tužilac Jovan Prijić. Nagovestili smo Zvezdanu da ne možemo ništa da mu obećamo, ali da ćemo učiniti sve što možemo da mu olakšamo položaj, pod uslovom da sarađuje. Za desetak minuta, Prijić mu je ispričao zašto je u pritvoru, kakve su okolnosti, na šta ima pravo. Poneo je dva ZKP-a, srpski i savezni. Objasnio mu je šta mu sleduje po jednom, a šta po drugom, jer su u momentu ubistva premijera važila oba ZKP-a... Videli smo da na čitavu tu priču nije ostao ravnodušan. Bio je zabrinut za porodicu i mi smo mu obećali da ćemo ih zaštiti. Žena mu je kasnije i ispričala da smo bili veoma korektni - priča Novaković.
Sledeće večeri, Novaković i Milović su dobili poziv iz CZ-a.
- Javljeno nam je da nas zove Zvezdan i da hoće da govori. Počeli smo razgovor oko ponoći, a završili oko 5 sati ujutru. Počeo je da priča da je sam odlučio da ubije premijera. Govorio je o svojim ubeđenjima, Hagu, JSO, o tome da je najvažnije da JSO ostane kompaktan... Znao je da su svi koji su do tada uhapšeni progovorili. Tada je već bila pronađena i puška - priča Novaković.
Njega i kolegu Milovića su za to vreme svi rukovodioci policije čekali u MUP-u.
- Doneli smo kompletnu priču koja je i potvrđena. Dva dana kasnije, sve je to zvanično ponovio pred tužiocem i advokatom po službenoj dužnosti. Potpisao je sva dokumenta i svoje izjave.
Pred Većem Specijalnog suda, Novaković je svedočio punih pet sati.
- Tada je prikazan video-snimak na kojem je Zvezdan pričao o pripremi atentata kod Bubanj potoka, „Limesa“ i o upucavanju puške na Fruškoj gori. Užasno je to svedočenje, sudnica ogromna, kao hangar, stojim sam u centru, a znam da me svi mrze. Iza mene optuženi, ne mogu očima da me vide, u publici uglavnom njihovi rođaci i prijatelji, progutali bi me da mogu, s desne strane advokati optuženih koji se neprestano nešto domunđavaju, dobacuju, provociraju, smeju se... Mislio sam, neka se smeju, mi smo naš posao uradili...


Izvor: Blic

Skandal
Policajci nekažnjeno štitili ubicu Zorana Ðinđića
Autor: Irena Radisavljević | 27.05.2007 - 00:01


Sramotno je da se članovi policije jedne zemlje sumnjiče da su, na bilo koji način, sarađivali s organizovanim kriminalom, saglasni su u oceni sagovornici „Blica nedelje“ koji su komentarisali pokušaj dvojice pripadnika MUP-a da lažnim svedočenjem pruže alibi Đinđićevom ubici Zvezdanu Jovanoviću.
Naime, Aleksandar Popović i Boško Jović, nekadašnji članovi JSO, koji su i danas na funkcijama u MUP-u, svedočili su da je atentator Zvezdan Jovanović na dan ubistva premijera, noseći masku, u Kuli skakao padobranom. To je, kako je konstatovala sudija Nata Mesarović, opovrgnuto izjavom kopilota, koji je potvrdio da poznaje pripadnike JSO i da tog dana niko nije skakao s maskom, kao i da Jovanović u to vreme uopšte nije viđen u Kuli.

Danilović: Svi su oni debeovci
Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić, u razgovoru za „Blic nedelje“ kaže da su osumnjičeni policajci zapravo odabir Jovice Stanišića, bivšeg načelnika DB, službe koja je direktno učestvovala u ubistvu premijera.
- Ma kakvi policajci, to je bagra. Svi su oni posredno ili neposredno pripadnici DB, koji su i učestvovali u Zoranovom ubistvu. Ili su i sami bili članovi tajne službe ili su nosili njihove legitimacije i uživali njihovu zaštitu. Da je ovo normalna pravna država, oni bi momentalno bili gonjeni i sankcionisani. Ali to se, koliko znam, ni ne pominje - kaže Danilović.
Uprkos tome, Aleksandar Popović danas radi kao policajac u OUP Zvezdara, što je za „Blic nedelje“ i potvrdio načelnik Gordan Božić.
Radi na Zvezdari
- On je zaposlen na poslovima policijskog službenika, a o tome da li će biti sankcionisan ništa nisam čuo - rekao je Božić.
I drugi osumnjičeni policajac, Boško Jović, trenutno je zaposlen kao policajac u Bačkoj Palanci. Bilo kakvu zvanični izjavu MUP-a povodom njihovih zaposlenih i mogućnosti da oni budu disciplinski gonjeni zbog osnovane sumnje da su lažno svedočili do zaključenja ovog broja nismo dobili.
Takvim stavom naše društvo je zapravo dobilo poruku da policija i kriminal u Srbiji nastavljaju da se prepliću, bez bojazni od bilo kakvih sankcija.
Boža Prelević, advokat i bivši koministar policije, u izjavi za „Blic nedelje“ kaže da bi bilo logično da tužilaštvo pokrene postupak za utvrđivanje činjenice da li su lažno svedočili ili ne, ali da se to neće dogoditi, jer je tužilac mogao da pokrene još na desetine paralelnih procesa u ovom suđenju, a nije.
- Skandalozno je da osobe koje daju alibi osumnjičenom za neko krivično delo budu članovi bilo kog ministarstva, a kamoli MUP-a. Još je gore što je veliki broj okrivljenih u ovom slučaju deo MUP-a. Zorana Đinđića je ubila država na čijem je čelu bio. Na kraju ovog procesa može da se zaključi samo da znamo manje nego što smo znali na početku - rekao je on.
Traži se suspenzija
Slično misli i advokat Ilija Radulović, koji još dodaje i da bi na osnovu sumnje ova dva policajca trebalo suspendovati. On smatra da bi od utvrđivanja krivice trebalo da zavisi i njihov ostanak na radnom mestu. Takvo mišljenje, međutim, nema i MUP, koji je uprkos svim tragovima koji pokazuju da su njihovi zaposleni stavili prijateljstvo s kriminalcima iznad istine, dozvolio da i dalje predstavljaju javni red u državi.

Danilović: Svi su oni debeovci
Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić, u razgovoru za „Blic nedelje“ kaže da su osumnjičeni policajci zapravo odabir Jovice Stanišića, bivšeg načelnika DB, službe koja je direktno učestvovala u ubistvu premijera.
- Ma kakvi policajci, to je bagra. Svi su oni posredno ili neposredno pripadnici DB, koji su i učestvovali u Zoranovom ubistvu. Ili su i sami bili članovi tajne službe ili su nosili njihove legitimacije i uživali njihovu zaštitu. Da je ovo normalna pravna država, oni bi momentalno bili gonjeni i sankcionisani. Ali to se, koliko znam, ni ne pominje - kaže Danilović.
- To je i moralno i zakonski neprihvatljivo, jer se čitava institucija MUP-a dovodi u pitanje. U političkom smislu MUP šalje društvenu poruku da i dalje podržava ova dva policajca - rekao je Radulović.
Pogazili zakletvu
Međutim, poseban problem nastaje kada se zapitamo kako će se ti isti pripadnici policije koji su navikli da stavljaju kriminal iznad zakona ponašati u buduće. I šta to zapravo znači za jednu pravnu državu?
- Njima je prijateljstvo sa sada već osuđenim ubicama premijera bilo važnije i od istine i od zakletve koju su na sudu položili. Logično je da svi budemo zabrinuti za budućnost, jer u Srbiji vlada nepisano pravilo da se policiji, zbog ozbiljnosti njihovog posla, veruje na reč - izjavio je za „Blic nedelje“ sociolog Žarko Korać, član Đinđićevog kabineta.


Izvor: Blic