smorio se (i ubio vjerovatno)

Ih, nemoj tako
Ima lepih i kvalitetnih zanimacija i bez struje. Partner, knjiga, setnje, vise usmene komunikacije, pecanje

@tema
ovo gore sto napisah Wayfareru

Prvi dan bi bio super, odličan izgovor za nekuvanje, nepranje sudova i ostalog. Uveče, naručivanje neke besne hrane, romantika uz sveće, masaž sa dečkom/devojkom ili dobra knjiga. Želja za tv-om ili kompom može se javiti odmah prve večeri.
Drugi dan se preporučuje odlazak negde na dobar ručak, predveče šetnja i poseta nekom ko ima struje, čisto da se ne zaborave one čike i tete ne tv-u. Uveče opet masaž ili knjiga. Javlja se jaka nostalgija za tv-om i iskrena želja za ljudskim tuširanjem.
Treći dan nastaje problem, pogotovo za one koji ne mogu da se zapiraju ladnom vodicom (poznati 3D sistem - miškice, intimni delovi i stopala), ili za one kojima finansijska situacija ograničava broj obroka koji se ne spremaju iz domaće bašte ili štale/kokošinjca. Studenti većinom spadaju u ovu drugu grupu. Zavisnost za tv-om i kompom dovodi do stadijuma groznice i preznojavanja, a kod okorelih slučajeva i do epilepsije. Nikako se ne preporučuje konstantno zivkanje elektrodistribucije jer, očekivano, neće uroditi plodom. Najbolje rešenje je da se subjekat ili potpuno prepusti panici i krvavih očiju dočeka jutro ogrnut ćebetom, ili, ukoliko je snalažljiviji, spakuje neophodno i zaputi se kod onih prijatelja od juče.
Iskusni su tamo otišli još prvog dana.

Ma samo je muka za bojler, da ne grejem vodu na plin da se perem, bez svega ostalog se može . . . .

pa ne znam stvarno sta biradio bez struje poludeo bih 

bas bi voleo da se to dogodi . . . 

ljudi... to je milina... 

u gradu vrlo nezgodno, na selu sasvim ok

igrao bih riziko sa djecom iz komsiluka