KRADEM od svoje 11. godine. Sa 14 sam završio u Centralnom zatvoru, a u 15. su me smestili u "Krušku"! U početku su bile sitne krađe, a onda sam pao zbog razbojništva. Bilo je i oružja. Znaš, niko bitan nije nastradao. Ponekad policija, ali koga to briga. A, imam i dva pokušaja ubistva. Jednom momku sam razbio glavu, drugog sam ubo nožem u kuhinji. Eto. Samo da znaš.
N. T. iz Beograda tek je postao punoletan, a već ima "zatvorski" staž od 48 meseci. U zatvorenom je odeljenju Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu. Zidine i rešetke napustiće 26. novembra. Da li i kao novi čovek - ko zna?
- Najveći procenat njih, nažalost, nastavi sa kriminalom. Mi im ovde damo šansu za budućnost. Okupamo ih, odškolujemo i nahranimo. Ali kada se vrate svojoj porodici ili starom društvu sve propadne - govori nam vaspitač Zoran Anđelković dok nam pokazuje takozvano zatvoreno odeljenje..
Taj deo VPD potpuno je odvojen od drugih - otvorenog i poluotvorenog odeljenja. Visoki betonski zidovi i kamere. Teško za poverovati da iza žive - deca. Ogrezla u kriminalu...
Kada nam je stražar otvorio metalnu kapiju, policijska "marica" već je dovezla trojicu mladića. Jednog vratili iz bekstva, a dvojicu prebacili iz poluotvorenog dela. Komentarišu, dobacuju, kažu da je greška. Da ne treba da budu ovde.
Paviljon. Spoljašnost se ni malo ne razlikuje od nekog dečjeg odmarališta. Prvi sprat podeljen na desni i levi blok. Iako ih dele stepenice, prelaska, komuniciranja i druženja - nema. U levom bloku desetak muškaraca. Oni su nešto agresivniji, pa im čak i četkice za zube stoje ispred stražarske sobe. Dešavalo se da žilet zaglave u četkicu. Pa se "iskasape". Sobe u kojima spavaju su preko dana zatvorene. Svi sede u dnevnom boravku. Mala soba, nekoliko stolova, stolica, šah, listići za jamb, pepeljare, cigare...
- Ovde sam dve godine i sigurno ću još toliko biti - priča M.M. iz Beograda i ne skida osmeh sa lica. - Šta ti je, sigurno si čula za mene. Pa, oteo sam gradski autobus. Bio pijan, stavio nož pod grlo vozača i rekao mu da me vozi kući. Neko od putnika je prijavio i kada sam izašao uhvatila me je policija. Godinu dana kasnije uzeo sam i zapalio mamin automobil. Kako gori "mečka". I kada su panduri počeli da me jure, kolima sam se "zakucao" u interventnu.
U očima nema griže savesti. Mnogima je jedini cilj samo da izađu i vrate se starim poslovima. Kažu, ko još živi od poštenog rada.
Kako nam je rekao upravnik VPD u Kruševcu Saša Stojković, svake godine se povećava broj maloletnih delinkvenata. A, što je još strašnije, oko 60 odsto njih tu su zbog razbojništava, nanošenja teških telesnih povreda, ubistava, silovanja i narkomanije.
- Kod nas su smešteni prestupnici stari od 14 do 23 godine - kaže Stojković. - A, na osnovu postignutih rezultata i uspeha u socijalizaciji određujemo koliko će ostati. Kod nas mogu biti
od šest meseci do četiri godine. Mali je broj onih koji "obrnu dvojku" i ponovo se vrate. Uglavnom počine novo krivično delo i dobiju kaznu zatvora.
Ogromno dvorište sa desetak objekata. Betonski tereni za košarku i fudbal. Velike travnate površine. Sve to okruženo jedva vidljivom bodljikavom žicom. Ovako izgledaju otvoreni i poluotvoreni deo. Iako nije preterano teško da se pobegne, to se retko dešava. Kada nisu po radionicama ili u školi, momci se najčešće okupljaju kod kantine. Od džeparca, koji dobijaju, kupuju sokove, čokolade, kafu...
Mržnja i netrpeljivost među njima oseća se u vazduhu. Podeljeni su u grupice, međusobni okršaji nisu retkost. Otimaju hranu, tuku, pa čak i zlostavljaju, kada im se ukaže prilika, slabije od sebe. Svaka grupa ima svog vođu.
- Od rane mladosti kradem, a ovde sam osam meseci - rekao nam je S. P. (19) iz Subotice. - Završio sam prvi razred srednje i to mi je dosta. Šta će mi škola. Ovo je prava životna škola, u stvari odskočna daska za zatvor u Sremskoj Mitrovici. Užasno je ovde. Teško dobijamo pravo na šetnju po gradu. I kad idemo, to je sa vaspitačem.
Odmah do njega, u automehaničarskoj radionici sedeo je D. P. (21) iz Šapca. On je povratnik.
- Sa 15 godina sam ubio nožem poznanika - kaže mirno i sa osmehom D. P. - Otkud znam zašto. Eto, iznervirao me je. Bio sam ovde tri godine, a onda pobegao. Sam sam se vratio posle više od tri godine. Navikao sam se na život u domu. Dobro je samo što su smanjili batine. Ostalo mi je još manje od godinu dana. Onda pasoš i negde preko.
Zbog teških krađa u domu je i D. J. (21) iz Novog Sada. Lopovski zanat usavršio je još od malih nogu.
- Krao sam, i to najviše novac - priča D. J. - Šta bih radio sa stvarima. Ovako, čista para. Ovde sam 33 meseca, a za 20 dana idem kući. Imam i sina od tri godine. Stalno nas prate i nadgledaju. Čak i kada šetamo.
Potpuno odvojene, uz 160 mladića, u domu je i 11 devojaka. Uglavnom zbog krađe i droge. Sa muškarcima je zabranjen bilo kakav kontakt, čak i priča, ukoliko nije neko od vaspitača prisutan. To je, ipak, teško kontrolisati, pa se osim ljubavi, kažu, rodi i po koja beba.

BODOVI PO ZASLUZI
KADA zakorače u dvorište VPD, prestupnici prvo borave u pripremnom odeljenju. Tu su oko mesec dana. Odatle, po zasluzi, idu u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje. Svojim zalaganjem dobijaju ili gube pogodnosti. Postoji sistem bodovanja i za svaku aktivnost dobijaju ili gube poene.

KARATISTA
JEDAN od svetlijih primera doma, svakako je A. V. (21) iz Kruševca. Za počinjenu krađu krivi mladost i ludost. Kruševljanin, međutim, već 12 godina trenira karate. Iz doma je išao na mnoga državna ali i evropska prvenstva. Sa svakog takmičenja dolazi sa medaljom. Iako je ovde završio pekarski zanat, budućnost mu leži, kako kaže, u sportskoj karijeri.

Izvor: Novosti

Opisashe ih kao da su zivotinje, preterali su, cale mi tamo radi i kaze da su pre svega to ipak deca