U okovima modernog ropstva policija sve češće nalazi devojke iz Srbije i to najviše iz Vojvodine. Srbija više nije zemlja krajnjeg odredišta, već i teritorija sa koje se žrtve najčešće vrbuju za zemlje regiona i Zapadne Evrope – kaže za „Blic nedelje“ Nenad Lapčević, šef Odseka za suzbijanje migracija i trgovine ljudima u MUP-u.
– U poslednje vreme žrtve trgovine ljudima najčešće su naše državljanke. Ranije je Srbija bila zemlja krajnjeg odredišta gde su stizale žene iz različitih delova sveta, Moldavke, Rumunke, Ukrajinke. Ove godine policija je kao žrtve otkrila četiri strane državljanke i čak 27 državljanki Srbije. Najviše su regrutovane sa teritorije Vojvodine, gde se i beleži veliki broj nestanaka. Prijava nestanka lica može biti povezana i s trgovinom ljudima, jer je za čak 70 odsto naših državljanki koje smo evidentirali kao žrtve trgovine prethodno bio prijavljen nestanak – objašnjava Lapčević.

Moderno ropstvo
Žrtva trafikinga može postati svako ko traži bolji život ili posao. Milionske sume koje zarađuju trgovci životima dovoljne su da žrtva nikada ne bude puštena iz ralja prostitucije, seksualne eksploatacije, prisilnog rada ili prosjačenja. Jer, živo biće nije potrošna roba kao što je to droga. Živo biće se može prodavati iznova i iznova, svakoga dana, kada god vlasnik to poželi i kada god mu zafali novca. Zato je, beleže procene, moderno ropstvo za organizovani kriminal postalo unosnije od prodaje droge i neotuđiv je deo u lancu zarade organizovanih kriminalnih grupa.
Vrbovanje žrtava radi se na najrazličitije načine. Prema Lapčevićevim rečima, za većinu žrtava je zajedničko to što misle da idu u bolji život. Članovi kriminalnih organizacija trgovaca ljudima žrtvama se predstavljaju kao prijatelji, ljubavnici, obećavaju im karijere modela na Zapadu, jednom rečju, lagodan i bolji život. Neke devojke se javljaju na oglase za bebisiterke, medicinske sestre ili pomoć starijim osobama u inostranstvu, dok druge, koje su se i prethodno bavile prostitucijom, odlaze na Zapad misleći da će tamo bolje zarađivati. Sve one završe na istom mestu, na ulicama Italije, Albanije, Nemačke, Španije. Sve postaju moderni robovi svojih oholih vlasnika i imaju na desetine mušterija dnevno. I sve one ne dobiju ni dinara za usluge na koje su primorane.
– Nedavno smo imali i slučaj da je jedna devojka iz Vojvodine prvo silovana, da bi nakon toga postala žrtva trgovine ljudima. Devojke regrutovane iz Beograda, Kragujevca, Vojvodine i drugih delova Srbije završavaju najčešće u Novom Pazaru, na Kosovu ili u Crnoj Gori. Centri trgovine ženama u Srbiji su pre svega Novi Pazar i teritorija KiM koja je najpogodnija za trgovinu i tranzit i koju mi ne kontrolišemo, ali i u Beogradu je prostitucija usko povezana sa trgovinom ljudima – kaže Lapčević.
To su adrese na kojim završavaju naše devojke, a što se tiče stranih državljanki koje su u tranzitu, najčešće je vrlo teško dokazati da se radi o trgovini, a i same žrtve su ubeđene da odlaze u obećano „carstvo“.
– Kada presečete lanac koji vodi preko naše teritorije i kada žrtva još nije stigla na krajnje odredište, ona uglavnom i misli da je tamo čeka ono što joj je i obećano jer se i ne oseća kao žrtva. Imali smo slučaj dve Uzbekistanke koje su došle preko teritorije Turske, Makedonije i KiM, da bi bile zaustavljene na granici sa BiH sa falsifikovanim ličnim kartama Srbije na ime lica sa KiM, koja čak nisu ni postojala. Očigledno je da su imali pomoć organa na KiM. Ovaj slučaj nismo završili krivičnom prijavom jer su one bile ubeđene da idu u bolje sutra i nisu htele da veruju da su u lancu trgovine ljudima – priča Lapčević.
Prema njegovim rečima, devojke se prodaju od 1.000 do 5.000 evra.
– Vlasnik žrtve u Italiji za godinu dana zaradi i do 200.000 evra po jednoj žrtvi. Sami izračunajte koliko zarađuju oni koji imaju 20 i više devojaka – ističe naš sagovornik, i dodaje da je donedavno za prebacivanje i pranje novca naših trgovaca koji su posao proširili na zemlje Zapada korišćen servis za transfer „Vestern Union“.

Korumpirani državni organi
Policija, međutim, ima mogućnosti da razotkrije i dokaže tek 20 do 25 odsto ukupne trgovine ljudima koja se dešava na našim prostorima. Često su i sami pripadnici policije ili tužilaštva i sudova direktno umešani u trafiking. Poznat je slučaj noćnog novopazarskog kluba „Džet set“ koji su policijski službenici MUP-a uspela da realizuju tek nakon što je tamošnjem tužiocu skinut imunitet. „Džet set“ je inače najveća akcija naše policije u borbi protiv trgovine ljudima, koja je čak i dobila pohvalu Stejt departmenta.
– Podmazivanje struktura koje bi trebalo da štite žrtve i da kažnjavaju trgovinu ljudima odavno postoji u Srbiji. Radi se o raznoraznim uslugama, od besplatnog korišćenja usluga devojaka, ucena, potplaćivanja. Tarife su različite. Svako ima svoju cenu, što veća pozicija, veća je i tarifa. Ovih dana smo dobili žalbe policajaca iz jedne stanice u Srbiji na vođenje istražnog postupka u slučaju trgovine ljudima. Sumnja se u korumpiranost istražnog sudije. Mi proveravamo i naše ljude, kao i druge državne organe, ni prema kome nemamo respekta i niko nije zaštićen – priča Lapčević.
U lancu trgovine ljudima često se nalaze i bivši policajci koji su izbačeni iz službe iz raznih razloga. Takvi obično pružaju logističku podršku „krupnijim ribama“ u lancu trgovine, a ponekad i sami postaju organizatori trafikinga. Poznat je slučaj beogradskog policajca koji je sa suprugom Ukrajinkom vrbovao devojke iz njene domovine i prodavao ih na našem i regionalnim tržištima ljudi.





Bos iz Žarkova
„Kula“ je jedna od većih uspešnih akcija srpske policije u čijem je središtu bio čovek romske nacionalnosti koji se trgovinom devojkama za italijansko tržište bavio 15 godina a da niko nije znao za njega.
– On je napravio kuću u Žarkovu koju je nazvao „kula“, a mi smo po tom imenu nazvali i akciju. Svojim žrtvama je govorio da „kulu“ pravi za njih. Jedna od tih devojaka je za tri meseca zaradila 60.000 evra koje su išle njemu, dok je ona dobijala novac za osnovne potrepštine poput cigareta, garderobe za posao. Kada je htela da pobegne od njega, udario ju je auto kojim su upravljali njegovi ljudi. Svakog dana je u pet sati dobijao izveštaj iz Italije koliko je para bilo. Tada smo napisali i prvu prijavu za pranje novca. Kroz njegove ruke prošao je ogroman broj žrtava, a i sam je čak imao tri žene koje su mu pomagale u organizaciji posla. One su žrtve trgovine dočekivale u Mađarskoj i montirale ih da bi mogle skuplje da ih prodaju. Uhapsili smo ga tek kada je jedna od žrtava pristala da svedoči – priča Lapčević.

(Blic)