T r e n u c i

Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim.
Pokusao bih u sledecem da napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen, opustio bih se
                                                                                           vise.

Bio bih gluplji nego sto bejah zaista,
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatrao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.
Isao bih na jos vise mesta , na koja nikad nisam otisao,
Jeo manje boba a vise sladoleda, imao vise stvarnih
A manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto razumno i plodno prozive
Svaki minut svog zivota; imao sam jasno, i casaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim, tezio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako ne znate, zivot je samo od toga sacinjen, od trenova samo;
Nemoj propustati sada.

Ja sam od onih sto nikada nigde nisu isli bez
                                                                         toplomera, 
termofora, kisobrana i padobrana;
kada bih opet mogao da zivim, laksi bih putovao.

Kada bih ponovo  mogao da zivim,
S proleca bih poceo bosonog da hodim i tako isao do
kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao, vise sutona posmatrao i
vise dece igrao, kada bih zivot ponovo pred sobom
                                                                                    imao.

Ali vidite, imam 85 godina i znam da umirem.


                                                                                          Horhe Luis Borhes                                                                   
                                                                                         ( Prevod sa spanskog: Dubravka Suznjevic )



Za sada poslednja poznata objavljena pesma H.L. Borhesa u meksickom knjizevnom casopisu “Plural” 21.Maj, 2000.god.

Motivisalo me "Umijece malih koraka"