Trema

Trema ne pogađa samo one koji nastupaju u javnosti. Trema muči mnoge ljude u svakodnevnom životu. Hvata čoveka pred ljubavni ili poslovni sastanak, pred ispit, razgovor za posao, izlazak, odlazak na svečanost ili prijem ili upoznavanje novih ljudi. I u mnogim drugim prilikama. Trema ne samo što je već po sebi veoma neprijatna već i može da sputa ili potpuno blokira.

Trema je vezana za nastup bilo koje vrste. Izraz je straha da nećemo uspeti da se predstavimo onako kako želimo, da nećemo biti dovoljno ubedljivi niti uspeti da ostavimo pravi utisak. Straha da ćemo se sramno obrukati umesto da slavno trijumfujemo.

Trema nas čini nervoznim i napetim. Sputava nas. Čini nespretnim. Muti misli, vezuje, jezik, noge i ruke. Ponekad i potpuno blokira.

Poneki ljudi razvijaju čitav sistem izbegavanja situacija koje bude njihov strah od nastupa i tako sebi drastično sakate život.

Trema se ne savladava naporom volje već uklanjanjem uzroka.

Trema je posledica naše potrebe da predstavljamo i „prikazujemo“ sebe umesto da jednostavno budemo ono što zaista jesmo.

Veličina treme direktno zavisi od intenziteta želje da briljiramo i raskoraka između onog što zaista jesmo i onog kakvim želimo da se prikažemo.

Ona proizlazi iz, svesnog ili nesvesnog, uverenja da moramo uspešno izblefirati ljude, da ih moramo ubediti da smo nešto drugo od onoga što jesmo, kako bi nas uopšte prihvatili.

Ova pretpostavka stoji na veoma klimavim nogama. Pre će biti da smo drugima najprihvatljiviji, najpotrebniji i najdraži onda kada smo najbliži sebi. Da nas upravo tada najviše cene i najviše poštuju.

Mnogi se, međutim, veoma žilavo drže te progrešne pretpostavke. Zato što ona govori o njihovom odnosu prema sebi samima. Uvereni su da će ih drugi odbaciti ako budu ono što stvarno jesu zato što sami sebe odbacuju. I u tome je suština čitave priče.

Izvor: Iza Ogledala