Onako laički, slušajući ljude oko sebe, posebno studente, zaključila sam da je trema čest problem, nekada sa izuzetno neprijatnim manifestacijama.
Nigde nisam pronašla dobru analizu uzroka treme i kako ublažiti posledice.

Uzroci treme?
Nesigurnost u sebe, prevelika ocekivanja, strah od neispunjenja ocekivanja, strah od neuspeha... You name it.
I nije cudno sto je posebno izrazena kod studenata obzirom na nas bizarni sistem obrazovanja... gde mozes da das maksimum od sebe i naucis sve ili bar vecinu sto se trazi... a ispitivac-zakeralo bude raspolozen da ti "trazi onaj detalj koji ne znas", i nabije osecaj neuspeha.

Resenje?
Postaviti stvari na racionalne noge. Sta je najgore sto moze da mi se desi? Obrukacu se? Pascu ispit? Pa sta... za 3 dana cu se od svega oporaviti i zivot ide dalje.



Mi smo u nizoj muzickoj svake godine imali koncerte. I sad, napuni se sala, dodju roditelji, nastavnici, pola grada... nikad nisam imao tremu od njih, nikad me nije bilo blam da pred njima pogresim, ali sam imao ogromnu tremu od profesorke solfedja koja sedne u prvi red, gleda onim urokljivim ocima, i kad napravis gresku... krene ili da se krsti, ili ruke da dize u nebo i nesto sapce (citaj psuje) sebi u bradu, ili da prevrce ocima... to te jos dodatno dekoncentrise, i krenes da nizes gresku za greskom. Da ne spominjem da nas posle koncerta postroji... i kaze ko su bili najbolji a ko najgori... Svima nam je unosila negativnu tremu i pritisak pred te priredbe...

Ljudi moji nikad u zivotu nisam imala tremu. Videla sam studente koji su bukvalno padali u nesvest pred ispite,vidjala sam kako se tresu, blede, placu ...
Hvala Bogu \Tvorcu nisam imala prepreke tog tipa. I moje dete je na mene.

А и није то препрека која се не да прескочити временом... Постоји мноштво других, значајнијих проблема од треме.

Ljudi koji uče druge scenskom nastupu kažu da su sklekovi najbolji za razbijanje treme. To je potpuno tačno, jedino što osobe sklone znojenju to ne mogu da primene baš uvek.

Ok,jeste. Ali sto se tice govornistva, izlaganja, odgovaranja cak i pismenog dela nemam problem.

Vrlo cesto imam tremu... pozitivna, negativna... kada nesto vazno treba da uradim... to "zivot ide dalje" mi nikad nije bio izgovor za neuspeh

Koliko trema ima tih negativnih manifestacija, toliko ima i pozitivnih. Recimo, strah ne mora uvek da podrazumeva kukavichluk i sve ono shto se povezuje sa tim pojmom, vec uglavnom mala doza istog oznachava oprez, koji je izuzetno bitan u svim sferama zivota.

Isto tako je i sa tremom. Biti previshe opushten daje dojam blagog nehajanja ili nedovoljnog truda oko nechega. Trema predstavlja blagi porast napetosti koji moze da posluzi i za dobijanje dodatne koncentracije upravo zbog tog opreza da se ochekivano ne ispuni.

Ali da, definitivno stoji da ona nije zdrava ukoliko je u stanju da obuzme osobu u velikoj meri i na duze vreme. Nesvestica, plach, povracanje, svega sam se toga nagledao, a zbog chega? Uglavnom zbog nebitnih stvari chiju cemo nebitnost shvatiti tek u buducnosti, jer kao omladina trenutno nijma dajemo veliki znachaj.

Trema se umanjuje vezbom, bilo fizickom, bilo psihickom (pripremom, optimizmom, samosugestijom), ali ostaje to da je verovatno vrlo teshko pa chak i nemoguce eliminisati je u potpunosti od strane osoba koje su se vec susrele sa njom lichno.

Istinu zboris.

Meni se desi da sam poneki put pomalo anksiozan. Nije ni negativno, nego eto, desava se. 

Uzroci su ti obicno neki nasi strahovi, a ublazuju se tako sto se suocimo sa njima i shvatimo da to nije nista strasno.