Trećina učenika u Srbiji je funkcionalno nepismena, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja. Iako su ovaj put đaci bolje uradili testove nego pre tri godine, ispostavilo se da i dalje imaju problem da stečeno znanje primene u praksi. Sa zauzetim 43. mestom Srbija se nalazi daleko ispod svetskog proseka, a ono što dodatno brine jeste jako mali procenat dečaka i devojčica koji su pokazali visok stepen razumevanja i kritičkog mišljenja.

Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su njihova postignuća i dalje ispod proseka.

U odnosu na dečake i devojčice iz zemalja OECD, prosečan učenik iz Srbije zaostaje za više od jedne školske godine. U odnosu na testiranje iz 2006. godine pozitivni pomaci su evidentni, naročito na polju čitalačke pismenosti jer je broj funkcionalno nepismenih smanjen 19 odsto. Ipak, i pored toga, čak svaki treći đak u Srbiji ne ume da prepriča ni najednostavniji tekst, niti da nađe vezu između datih pojmova.

- Učenici iz Srbije su ostvarili prosečno 442 poena, što je manje od proseka koji na standardizovanoj skali iznosi 500 poena. Ipak, postignut je znatan napredak u odnosu na ranije testiranje iz 2006. godine. Najbolji rezultat ostvaren je u oblasti čitalačke pismenosti, gde je broj funkcionalno nepismenih smanjen za 19 odsto, jer su đaci u proseku osvojili 41 poen više nego pre tri godine. Pomaci su primetni i na polju matematičke i naučne pismenosti gde je broj funkcionalno nepismenih smanjen za dva, odnosno tri odsto. Zanimljivo je da su devojčice bile ubedljivo bolje na testiranju čitalačke pismenosti, dok je u domenu matematike situacija bila obrnuta - istakla je Dragica Pavlović-Babić, nacionalna koordinatorka PISA studija.


U istraživanju je učestvovalo oko 5.000 đaka, uglavnom prvog razreda srednjih škola iz 178 škola širom Srbije. Njihova postignuća deljena su na šest nivoa, od prvog najnižeg, u koji spadaju funkcionalno nepismeni, do petog i šestog nivoa gde se svrstavaju đaci sa visokim potencijalima. Da bi jedna zemlja mogla da se pohvali da ima kvalitetan obrazovni sistem koji je u stanju da proizvede učenika koji je sposoban da nastavi školovanje i lako dođe do posla, mora da ima više od polovine učenika koji su postigli minimum treći nivo znanja. U Srbiji, nažalost, čak 66 odsto školaraca nema znanja koja bi ih svrstala u srednji nivo. Ono što dodatno zabrinjava jeste podatak da se samo 0,8 odsto dečaka i devojčica nalazi u kategoriji onih sa visokim akademskim potencijalom.


Međutim, uprkos tome ministar prosvete Žarko Obradović smatra da su rezultati zadovoljavajući i da pokazuju da se naš obrazovni sistem nalazi na dobrom putu.
- Moram da izrazim zadovoljstvo postignutim rezultatima u ime ministarstva i Vlade Srbije. Napredak koji smo postigli u odnosu na 2006. godinu više je nego evidentan i spada u najveće u poslednjih deset godina. Uveren sam da će pravi rezultati biti tek 2012. godine. PISA testiranja su jako važna jer su ti rezultati pokazatelj kvaliteta obrazovnog sistema u jednoj zemlji. Ovo nam pruža jasne smernice u kom pravcu naše obrazovanje treba da ide i kako da sprovodimo dalje reforme. Zato ćemo Nacionalnom prosvetnom savetu proslediti rezultate kako bi oni mogli da usvoje naredne korake koje treba preduzeti - istakao je Žarko Obradović.


Prema njegovim rečima, u poređenju sa zemljama iz okruženja srpski đaci su najviše napredovali. Dok su njihovi vršnjaci u Sloveniji i Hrvatskoj testove uradili lošije nego 2006. godine, ipak i sa takvim rezultatima oni su se našli 14, odnosno devet mesta ispred naših đaka. Ako je za utehu, još slabije rezultate od srpskih školaraca pokazali su učenici iz Bugarske, Rumunije i Crne Gore. Kao jedan od razloga što su đaci sada postigli bolje rezultate je ste to što se radi o deci koja su u školu krenula 2000. godine tako da nisu osetili stres ratova, štrajkova i skraćenih časova.


Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Tinde Kovač-Cerović rekla je da su ostvareni rezultati zadovoljavajući i da su rezultat unapređenja celokupnog sistema obrazovanja.


- Ovo pokazuje da kada se potrudimo i mobilišemo snage, možemo da postignemo dobre rezultate. Najviše me raduje pravednost našeg obrazovnog sistema. Što znači da kod nas sva deca bez obzira na pol ili socioekonomski položaj imaju iste mogućnosti da se obrazuju. Prema tim rezulatima nalazimo se u svetskom proseku. Ovakvim pristupom uspeli smo da povećamo funkcionalnu pismenost upravo u toj najosetljivijoj kategoriji - smatra Tinde Kovač Cerović.

Izvor: Blic

ма какви...100% ученика је неписмено...чак штавише...100% становника србије је неписмено...не можеш наћи ниједног писменог


 

А како и да буду писмени када режим затвара дечје библиотеке да би Миле Драгић отворио бутик, као што су нажалост урадили великој дечјој библиотеци  у Његошевој улици у Београду, која је на том месту постојала више од 30 година а сада је бутик.

ovo verovatno misle na kretene koji pišu sa w

Tu se misli na funkcionalno nepismene...znaci ume da pise i cita, ali ne zna (ili slabo zna) gramatiku.
Ipak su u testu ucestvovali srednjoskolci, a prilicno je nemoguce da su dosli do srednje skole a da ne umeju da citaju i pisu 


    

Funkcionalna nepismenost nije poznavanje gramatike ili slova ili sricanje (čitanje je misaona imenica za većinu). Ono što se podrazumjeva u PISA testovima je da djak dobije tekst, njemu nepoznat, da ga pročita u zadatom roku i da odgovori na pitanja vezana za taj tekst. npr. ako je to onaj papirić koji ide uz lijek onda su pitanja tipa: za šta se lijek koristi, koliko se uzima, da li je za djecu ili odrasle i sl.

Činjenica je da imamo najmanje trećinu ili čak i polovinu funkcionalno nepismenog stanovništva, i za to ti ne treba test, dovoljno je da odeš u bilo koju službu i vidiš koliko ljudi ne zna da popuni ni najosnovniji obrazac.

Djeca 2 razred razbijaju šta su imenice, glagoli, subjekti, predikati, šta su žita, a šta voće, povrće, koje životinje žive u barskom, livadskom i šumskom ekosistemu, ali zato nemaju ni jednu lektiru, sriču kada čitaju, ne razumiju ono što su pročitali. Ono što nabubaju za kontrolni i pismeni zaborave odmah nakon završenog časa, pa im na kraju ne ostane ništa.

Razlog ovako loših rezultata je to što nam je školstvo fundamentalno loše postavljeno. Djeca uče milion stvari a ne uspjevaju ništa da nauče.

Ako cemo sada u pojedinosti, u danasnje vrijeme funkcionalno si nepismen ako ne znas da koristis racunar na elementarnom nivou.

грешиш дјевојчице....сви су неписмени...и ти си неписмена

 

I ti si nepismen, na pocetku recenice ide veliko slovo, a na kraju tacka.   <-----------  Tacka.      

Znas Mrgi, postoji razlika izmedju nepismenosti i funkcionalne nepismenosti 

Inace, postavio sam tekst jer smatram da je ovo porazavajuce za nase obrazovanje. Nije me ni previse zacudilo ali je porazavajuce