Скри­ве­ни али моћ­ни ути­цај на де­ша­ва­ња од  рас­па­да Југославије до ре­ша­ва­ња Ко­смет­ске кри­зе
Тре­ће Не­мач­ко осва­ја­ње Ср­би­је
Пише: Звонимир Трајковић, политички аналитичар

Ор­до­нанс бу­ди Чер­чи­ла да би му са­оп­штио ва­жне и хит­не ве­сти. Чер­чил се при­ди­же из кре­ве­та и чув­ши вест вра­ћа се по­но­во на спа­ва­ње уз на­бу­си­ти од­го­вор: “Не бу­ди­те ме за сва­ку глу­пост, про­бу­ди­те ме је­ди­но ако се Не­мач­ка по­но­во ује­ди­ни”.
Бри­тан­ци као во­де­ћа ко­ло­ни­јал­на си­ла ко­ја све­том ха­ра го­то­во 300 го­ди­на до­бро су уса­вр­ши­ли ме­тод из­два­ја­ња бит­ног од не­бит­ног. Да то­га ни­је би­ло као и суп­тил­них ана­ли­за свет­ска до­ми­на­ци­ја са острв­це­та би би­ла не­мо­гу­ћа. Сто­га овај текст и по­чи­њем па­ра­фра­зи­рају­ћи Чер­чи­ла, чи­ји гест ја­сно по­ка­зу­је ода­кле мно­ги европ­ски, али и свет­ски ве­тро­ви ду­ва­ју. Не­мач­ка је по­но­во ује­ди­ње­на, мо­тор­на је сна­га це­ле ЕУ а са­мим тим и од­лу­чу­ју­ћи фак­тор у њој.
Гер­ма­на је у Евро­пи око 120 ми­лио­на и оме­ђен про­стор им је при­лич­но те­сан. Оно што Не­мач­ка ни­је ус­пе­ла да оства­ри кроз два свет­ска ра­та да­нас по­ку­ша­ва дру­гим, фи­ни­јим сред­стви­ма, али ни­шта ма­ње су­ро­вим. Већ ви­ше од 150 го­ди­на при­о­ри­тет­на два прав­ца Не­мач­ког ши­ре­ња су Ис­ток и Бал­кан. Ис­ток, од­но­сно Ру­си­ја, због енер­гет­ско-си­ро­вин­ске ба­зе, а Бал­кан као при­род­ни пут ка Бли­ском ис­то­ку, али ни­шта ма­ње зна­ча­јан и као под­руч­је ко­је мо­же обез­бе­ди­ти до­вољ­не ко­ли­чи­не хра­не. Је­дан од по­зна­тих та­квих про­гра­ма, ко­је је фи­нан­сиј­ски по­ма­га­ла не­мач­ка др­жа­ва, је на­се­ља­ва­ње фок­сдој­че­ра у Вој­во­ди­ни, упра­во са ци­љем обез­бе­ђи­ва­ња хра­не. Не­мач­ка ни та­да, а ни уз да­на­шњи тех­но­ло­шки на­пре­дак са сво­је те­ри­то­ри­је не мо­же да обез­бе­ди ви­ше од 40% по­треб­не хра­не. То је чи­ни уво­зно за­ви­сном, па сто­га у кри­зним си­ту­а­ци­ја­ма или ра­то­ви­ма, ве­о­ма ра­њи­вом. Је­сти се мо­ра, све оста­ло мо­же и да са­че­ка не­ка бо­ља вре­ме­на.
Ову чи­ње­ни­цу су ве­о­ма ве­што ко­ри­сти­ли Је­вре­ји про­па­ги­ра­ју­ћи бој­кот ку­по­ви­не не­мач­ке ро­бе по све­ту ка­ко би Не­мач­ку оне­мо­гу­ћи­ли да тим при­хо­ди­ма ку­пу­је хра­ну. Та стра­те­ги­ја ис­цр­пљи­ва­ња и не­до­стат­ка хра­не је Не­мач­ку и до­ве­ла до по­ра­за у пр­вом свет­ском ра­ту.

По­у­ке и но­ва так­ти­ка у спро­во­ђе­њу сво­је ста­ре стра­те­ги­је

Не­мач­ка је из­ву­кла до­бре по­у­ке из по­ра­за у два свет­ска ра­та и окре­ну­ла се дру­га­чи­јој так­ти­ци у спро­во­ђе­њу сво­је ина­че ста­ре стра­те­ги­је “По­ход на Ис­ток”  и Бал­кан. Та так­ти­ка се осла­ња на три глав­на сто­же­ра:
Пр­ви је да се од сво­јих не­ка­да­шњих љу­тих не­при­ја­те­ља, Ен­гле­за, Фран­цу­за и Аме­ри­ка­на­ца ство­ре са­ве­зни­ци ко­ји ће јој у тој стра­те­ги­ји би­ти од по­мо­ћи а не коч­ни­ча­ри. Во­ђе­ње хлад­ног ра­та про­ти­ву СССР-а убр­за­ва при­бли­жа­ва­ње Ен­гле­за, Фран­цу­за и Аме­ри­ка­на­ца са Нем­ци­ма у ко­ју бан­кар­ски ло­би за­па­да ула­же огром­на сред­ства ра­ди об­но­ве, ин­ду­стриј­ског опо­рав­ка али и као “оглед­не за­пад­не пар­це­ле” у од­но­су на ко­му­ни­стич­ки Ис­ток. За­пад­на Не­мач­ка та­кву но­во­фор­ми­ра­ну свет­ску по­ла­ри­за­ци­ју на Ис­ток и За­пад ве­што ко­ри­сти за спро­во­ђе­ње сво­је ста­ре стра­те­ги­је и по­ста­је гра­нич­ни бе­дем и ва­жни ак­тер у бор­би про­тив ко­му­ни­стич­ког Ис­то­ка. Све је у скло­пу дав­не све­не­мач­ке стра­те­ги­је про­до­ра на Ис­ток али са­да са ја­ким са­ве­зни­ци­ма за ле­ђи­ма.
Дру­ги сто­жер не­мач­ке но­ве так­ти­ке је спро­ве­сти сво­ју ге­не­рал­ну стра­те­ги­ју али са­да мир­но­доп­ским, пре­те­жно еко­ном­ским сред­стви­ма. На ба­зи те иде­је до­шло је до пот­пу­ног из­ми­ре­ња са сво­јим до­ју­че­ра­шњим не­при­ја­те­љи­ма, на­ро­чи­то Фра­н­­цу­зи­ма, и ства­ра­ња ЕЕЗ (Европ­ска Еко­ном­ска За­јед­ни­ца) ко­ја се још зва­ла и “Европ­ска за­јед­ни­ца” за угаљ и че­лик. Осно­ва­на је Рим­ским уго­во­ром 25. мар­та 1957. го­ди­не, а чи­ни­ле су је са­мо 6 зе­ма­ља: За­пад­на Не­мач­ка, Фран­цу­ска, Ита­ли­ја, Хо­лан­ди­ја, Бел­ги­ја и Лук­сем­бург. За­пад­на Не­мач­ка ти­ме по­сти­же не­ко­ли­ко ве­о­ма ва­жних ци­ље­ва и са­мо 16 го­ди­на по­сле ра­та пот­пу­но ста­је на но­ге и по­но­во по­ста­је во­де­ћа зе­мља, ко­ја ће у при­вред­ном па сто­га и у по­ли­тич­ком аспек­ту игра­ти од­лу­чу­ју­ћу уло­гу у Евро­пи.
Тре­ћи сто­жер но­ве так­ти­ке је, би­ти што ти­ши иза не­ког “па­ра­ва­на”, а ра­ди­ти ко­рак по ко­рак.
Ен­гле­зи су се у ова­квој си­ту­а­ци­ји осе­ти­ли изо­ло­ва­ним и по­чи­њу са ини­ци­ја­ти­ва­ма да и они уђу у ту за­јед­ни­цу. Та­ко смо од ЕЕЗ као ем­бри­о­на, до­шли до ве­ли­ке ЕУ од 27 зе­ма­ља ко­ја по­кри­ва го­то­во це­лу Евро­пу а у ко­јој еко­ном­ски али и по­ли­тич­ки пот­пу­но до­ми­ни­ра Не­мач­ка. Да­на­шња ЕУ је са­мо уса­вр­ше­на ме­то­до­ло­ги­ја пљач­ка­ња бив­ших ко­му­ни­стич­ких зе­ма­ља ко­је том клу­бу раз­ви­је­них ни по јед­ном па­ра­ме­тру не при­па­да­ју. Ка­кви озбиљ­ни кон­ку­рен­ти “ста­рој Евро­пи” мо­гу би­ти при­вре­де Бу­гар­ске, Ру­му­ни­је или Пољ­ске и Ма­ђар­ске. Ве­ли­ко је уме­ће на­пра­ви­ти ја­рам за во­ла и ми­ша а ко­ји ће они мо­ћи син­хро­ни­зо­ва­но да ву­ку. Не, тај ја­рам ни­је у ту свр­ху ни пра­вљен, ње­га не­ма ни­ти ће га би­ти. Би­ло је са­мо по­треб­но што ви­ше зе­ма­ља као тр­жи­ште осво­ји­ти и фик­тив­ним нов­цем (но­вац без по­кри­ћа) у бес­це­ње по­ку­по­ва­ти при­вред­но-си­ро­вин­ске ре­сур­се. До­бит за не­ко­ли­ко нај­ра­зви­је­них зе­ма­ља Евро­пе је огром­на а по­сле­ди­це ће ис­па­шта­ти бив­ше ис­точ­не зе­мље ка­да схва­те ка­ко су те­мељ­но опљач­ка­не и фак­тич­ки ко­ло­ни­зи­ра­не. До­бар ре­пер за раз­ми­шља­ње су има­ли у са­мо јед­ном пи­та­њу: за­што две европ­ске зе­мље са нај­ви­шим стан­дар­дом у Евро­пи, Швај­цар­ска и Нор­ве­шка ни­су же­ле­ле члан­ство у ЕУ? Али ко на бр­зи­ну од­лу­чу­је, ка­ја­ће се на­те­на­не.
Кад све ово су­бли­ми­ра­мо ја­сно је да је Не­мач­ка као нај­сна­жни­ји члан ЕУ оства­ри­ла нај­ви­ше и ско­ро по­сти­гла све што ни­је ус­пе­ла кроз два свет­ска ра­та. Оста­ло је још за­вр­ши­ти по­ро­бља­ва­ње цен­трал­ног Бал­ка­на и Ср­би­је као во­де­ће зе­мље тог про­сто­ра, па се он­да мо­же кре­ну­ти на Ру­си­ју.

[Edit by kokota: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Не­мач­ка и Бал­кан

Као пред­у­слов овла­да­ва­ња Бал­ка­ном би­ло је нео­п­ход­но ра­би­ти Ју­го­сла­ви­ју и ис­цеп­ка­ти Ср­бе. Че­сто се од на­ших ана­ли­ти­ча­ра мо­гу чу­ти вр­ло по­вр­шни а нај­че­шће и са­свим не­тач­ни за­кључ­ци ко је шта на пла­ну раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је ура­дио. Сто­га же­лим да бар так­са­тив­но на­ве­дем след до­га­ђа­ња ка­ко би се сте­кла ја­сни­ја сли­ка шта је Не­мач­ка, а шта САД и Бри­та­ни­ја ура­ди­ла у по­ступ­ку раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је. Још од 1986. се зна­ло да Не­мач­ка у ко­ор­ди­на­ци­ји са Ау­стри­јом и гру­пом сло­ве­нач­ких хох­шта­пле­ра по­пут Ја­не­за Јан­ше и ли­стом “Мла­ди­на” ства­ра је­згро за раз­би­ја­ње Ју­го­сла­ви­је. Па­ра­лел­но са Сло­ве­ни­јом ра­ди­ло се и са Хр­ват­ском у ства­ра­њу се­па­ра­ти­стич­ког ам­би­јен­та да би ства­ри кул­ми­ни­ра­ле 1990. ка­да сам као са­вет­ник Ми­ло­ше­ви­ћа на сто­лу имао вр­ло де­та­љан не­мач­ки план раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је. Аме­рич­ко-бри­тан­ски ни­је ни по­сто­јао. Аме­ри­кан­ци су би­ли усме­ре­ни ка СССР-у – за њих знат­но ва­жни­јем пи­та­њу од Ју­го­сла­ви­је, а Бри­тан­ци су као ста­ри ле­ши­на­ри че­ка­ли да ви­де у ком ће се прав­цу све од­ви­ти па ће на­кнад­но до­ле­те­ти по свој део пле­на. За са­мо две го­ди­не Не­мач­ка се ује­ди­ни­ла, оства­ри­ла пу­ну и ап­со­лут­ну до­ми­на­ци­ју над Пољ­ском, Че­шком, Ма­ђар­ском а у знат­ној ме­ри и над Сло­вач­ком, Ли­тва­ни­јом и Ла­тви­јом. Њен ути­цај је био не­што ма­њи над Ру­му­ни­јом и Бу­гар­ском, – па ка­да то упо­ре­ди­мо са ди­на­ми­ком при­је­ма но­вих зе­ма­ља у ЕУ, – он се не­по­гре­ши­во по­кла­па упра­во са оства­ре­њем не­мач­ке до­ми­на­ци­је, што ни­ка­ко ни­је слу­чај­ност. Ов­де се мо­жда нај­бо­ље од­сли­ка­ва так­ти­ка ко­рак по ко­рак, – скри­ве­ни иза ве­ли­ког “сло­на” и пр­ља­вог из­во­ђа­ча “гру­бих ра­до­ва” – Аме­ри­ке.
Слич­на ди­на­ми­ка укљу­чи­ва­ња у ЕУ би­ла је и са но­во­фор­ми­ра­ним др­жа­ва­ма са про­сто­ра еx Ју­го­сла­ви­је, где је пр­во Уни­ји при­кљу­че­на Сло­ве­ни­ја 100% под не­мач­ким ути­ца­јем а сле­де­ћа ће сва­ка­ко би­ти Хр­ват­ска. На­кон њих сле­де Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, – а он­да ве­ро­ват­но Ал­ба­ни­ја. Па­жљи­вом по­сма­тра­чу не­ће из­ма­ћи још јед­на ве­о­ма по­ду­дар­на ка­рак­те­ри­сти­ка на овим еx ју­го­сло­вен­ским про­сто­ри­ма, – а то је осла­ња­ње Не­мач­ке на сво­је са­ве­зни­ке из два свет­ска ра­та. Во­ђен том ло­ги­ком, – сма­трам да ће БиХ и Ал­ба­ни­ја ако не пре он­да бар истог тер­ми­на би­ти укљу­че­ни у ЕУ за­јед­но са Ср­би­јом, – ако Ср­би­ја пре­жи­ви све раз­би­јач­ке удар­це ко­ји јој се на­но­се, али ко­ји ће се и по­сле од­ва­ја­ња Ко­сме­та на­ста­ви­ти.

Не­мач­ка и Ко­смет

Став Не­мач­ке око не­за­ви­сно­сти Ко­сме­та је ви­ше не­го ја­сан и на­ши ди­пло­мат­ски на­по­ри на том по­љу ско­ро и да не по­сто­је. Нем­ци су сви­ма вр­ло ја­сно и убе­дљи­во са­оп­шти­ли да Ко­смет ви­де са­мо као не­за­ви­сно Ко­со­во, ко­је ће ка­сни­је они сво­јим ини­ци­ја­ти­ва­ма при­кљу­чи­ти Ал­ба­ни­ји и на­пра­ви­ти сле­де­ћи ко­рак у ства­ра­њу Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је. Ма­ке­до­ни­ја ће у тим “ра­до­ви­ма” би­ти рас­пар­ча­на па је за­то и не по­ми­њем. Не­мач­ка је са 4,2 ми­ли­јар­де евра по­је­ди­нач­но да­ле­ко нај­ве­ћи ула­гач у Ал­ба­ни­ју а из­бо­ри­ла се и да Ал­ба­ни­ја пре Ср­би­је до­би­је при­ступ фон­до­ви­ма ЕУ – са знат­но ве­ћим кре­дит­ним и бес­по­врат­ним сред­стви­ма.
Иа­ко не­мач­ки Бун­де­стаг из­ри­чи­то за­бра­њу­је ан­га­жо­ва­ње не­мач­ких вој­ни­ка у бор­бе­ним опе­ра­ци­ја­ма и ми­ров­ним ми­си­ја­ма, до­са­да је то пра­ви­ло пре­кр­ше­но са­мо два пу­та. При­ли­ком бом­бар­до­ва­ња 1999. и при­ли­ком “ми­ров­но-оку­па­тор­ске” ми­си­је на Ко­сме­ту – као са­став­ни део НА­ТО сна­га. Не­мач­ка зо­на од­го­вор­но­сти у окви­ру КФОР-а је са се­ди­штем у При­зре­ну и по­кри­ва упра­во гра­ни­цу Ал­ба­ни­је и Ко­сме­та, ко­ја ви­ше ли­чи на кор­зо не­го на чу­ва­ну гра­ни­цу. У ди­вља­њу Шип­та­ра од 12. до 14. мар­та 2004. у тој зо­ни од­го­вор­но­сти спа­ље­ни су сви сред­њо­ве­ков­ни ма­на­сти­ри, све срп­ске ку­ће у око­ли­ни и са­мом При­зре­ну, где се и на­ла­зи глав­на не­мач­ка ба­за. Не­мач­ке је­ди­ни­це ни­су ни пр­стом мрд­ну­ле да то ру­ши­ла­штво спре­че. Стал­но на­о­ру­жа­ва­ње Шип­та­ра иде ис­кљу­чи­во пре­ко гра­ни­це са Ал­ба­ни­јом, – али не­мач­ком де­лу КФОР-а то као да ни­је по­зна­то. То је упра­во оно оруж­је ко­јим да­нас “рас­фор­ми­ра­не” ОВК и АНА пре­те чек и дру­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је.
Ако са­мо ле­ти­мич­но по­гле­да­мо име­на ше­фо­ва УН­МИК-а за КиМ, Ханс Ха­ке­руп, Ми­ха­ил Штај­нер, Јо­а­ким Ри­кер, па ово­ме до­да­мо да је и шеф пре­го­ва­рач­ке трој­ке био Не­мац, ни­је те­шко за­кљу­чи­ти ко­га у су­шти­ни Ко­смет нај­ви­ше ин­те­ре­су­је. Глав­ни раз­ло­зи за убр­за­но ре­ша­ва­ње ста­ту­са Ко­сме­та гу­ра­ју и Аме­ри­кан­ци али из сво­јих праг­ма­тич­них раз­ло­га. Због пре­на­прег­ну­то­сти сво­је ар­ми­је у Ав­га­ни­ста­ну и Ира­ку они же­ле да сво­је вој­ни­ке по­ву­ку са Ко­сме­та и у пот­пу­но­сти пре­пу­сте ЕУ да­љу ми­ров­ну ми­си­ју, – на шта је ЕУ и при­ста­ла. Али Нем­ци као кључ­ни фак­тор те но­ве вој­не ми­си­је где ће има­ти да­ле­ко нај­број­ни­ји кон­тин­гент вој­ни­ка не же­ле да на Ко­смет до­ђу у окви­ри­ма ре­зо­лу­ци­је 1244 – већ би хте­ли да Ко­со­во има са­мо­стал­ност а они са­мо уло­гу кон­тро­ло­ра. У тој ва­ри­јан­ти Ах­ти­са­ри­је­ве “над­гле­да­не не­за­ви­сно­сти” Шип­та­ри би има­ли све др­жав­не ор­га­не па и атри­бу­те си­ле (вој­ску, по­ли­ци­ју без­бед­но­сне слу­жбе) и За­пад се свих тих сна­га не пла­ши, али је ја­ко “упла­шен” од са­да­шњих на­о­ру­жа­них гру­па.

САД и Ко­со­во

Јед­на од вр­ло по­гре­шних кон­ста­та­ци­ја је да САД чвр­сто сто­је на стра­ни Шип­та­ра. То уоп­ште ни­је тач­но јер се Аме­ри­ка по­на­ша као слон у ста­клар­ској рад­њи. Ко­со­во је за њих си­тан и ус­пут­ни про­блем јер су њи­хо­ви апе­ти­ти знат­но ве­ћи. Они су пр­вен­стве­но окре­ну­ти ка Ира­ку, Ира­ну, нафт­ним ба­се­ни­ма Ка­спиј­ског је­зе­ра, Ки­ни и на­рав­но ка раз­би­ја­њу, или бар дис­ци­пли­но­ва­њу Ру­си­је. Увек су на про­блем Ко­со­ва гле­да­ли ус­пут­но а бом­бар­до­ва­ње Ср­би­је је би­ло у ци­љу сла­бље­ња мо­гу­ћег ру­ског са­ве­зни­ка на Бал­ка­ну, ко­ји ако ни­је под њи­хо­вом кон­тро­лом мо­же мно­го да сме­та. Та­да је ју­жно кри­ло НА­ТО-а “шу­пље” а то не во­ли ни­јед­на вој­на си­ла. Не зна­чи да у аме­рич­кој по­ли­ти­ци не­ма и за­гри­же­них за­го­вор­ни­ка са­мо­стал­но­сти Ко­со­ва, али бих ја то пре свр­стао у лич­на ин­те­ре­сна за­го­ва­ра­ња по­је­ди­них пре­те­жно ха­зар­ских ин­те­рес­xи­ја, ко­ји ни те сит­не про­фи­те ве­за­не за Ко­смет не би ба­ци­ли. Ути­цај на аме­рич­ку ад­ми­ни­стра­ци­ју тих гру­па ни­је ма­ли, па се око Ко­со­ва во­ди јед­на при­ват­но-др­жав­на по­ли­ти­ка ис­пре­пле­те­на свим об­ли­ци­ма ин­те­ре­са, ко­руп­ци­је и кри­ми­на­ла, а ко­је се у Аме­ри­ци на­зи­ва ло­би­ра­њем.
Што је лич­ност пред­сед­ни­ка сла­би­ја, др­жав­на по­ли­ти­ка је све при­ват­ни­ја. Сто­га САД уоп­ште од до­ла­ска глум­ца Ре­га­на, а на­ро­чи­то по­сле ру­ше­ња ис­точ­ног бло­ка и не­ма­ју не­ку кон­зи­стент­ну ге­не­рал­ну по­ли­ти­ку. Она се све ви­ше сво­ди на по­ли­ти­ку лич­них ин­те­ре­са по­је­ди­них ути­цај­них гру­па пре­то­че­них и упа­ко­ва­них у фор­му др­жав­не по­ли­ти­ке. Та по­ли­ти­ка без по­ли­ти­ке, као и бес­при­мер­на ба­ха­тост ће се Аме­ри­ци оби­ти о гла­ву, али ми ни­смо та др­жа­ва ко­ја на то мо­же би­ло ка­ко ути­ца­ти. Ако Аме­ри­ку не­што бри­не он­да је сва­ка­ко бри­не уз­ди­за­ње Ру­си­је и кон­стант­но на­пре­до­ва­ње Ки­не. Ни­шта ма­њи про­блем ни­је ни ЕУ ко­ја се стал­но ши­ри, пред­ста­вља огром­но до­бро пла­те­жно тр­жи­ште па и њу тре­ба др­жа­ти под кон­тро­лом. Та кон­тро­ла под­ра­зу­ме­ва и од­ре­ђе­не уступ­ке, па бих та­ко про­бле­ма­ти­ку Ко­сме­та и Бал­ка­на уоп­ште, пре ви­део као Аме­рич­ки ус­ту­пак Не­мач­кој. Ево ва­ма кон­тро­ла над Бал­ка­ном, а ми од вас оче­ку­је­мо по­др­шку у оштрој по­ли­ти­ци пре­ма Ру­си­ји, Ира­ну, као и по­ти­ски­ва­њу Ки­не. Све Иран­ске цен­три­фу­ге, као и дру­га опре­ма у ну­кле­ар­ном про­гра­му Ира­на су Не­мач­ке, па ако до Не­ма­ца тра­жиш да спро­во­де санк­ци­је пре­ма сво­јим до­брим куп­ци­ма, мо­раш им не­што и да­ти. Та­ко се ве­ли­ки рас­ку­су­ра­ва­ју на ми­кро пла­ну а Ко­со­во је­сте ми­кро план у од­но­су на свет­ска зби­ва­ња.
Оно што је це­лу ову ина­че уста­ље­ну раз­ме­ну за­пад­них ин­те­ре­са по­ре­ме­ти­ло, је­сте, не­пред­ви­ђе­но бр­зи опо­ра­вак и уз­ди­за­ње Ру­си­је, ко­ја је од­јед­ном по­ви­ка­ла ЊЕТ. Та­ко је про­блем Ко­сме­та не­пла­ни­ра­но уле­те­ло у ор­би­ту по­ли­тич­ког су­ко­ба Ру­си­је, САД и ЕУ, где ни­ко­ме ни­је ла­ко да по­пу­сти. Уме­ша­ли су се сад ту и ра­зни од­брам­бе­ни, офан­зив­ни ра­кет­ни “шти­то­ви”, као и не­ка дру­га кри­зна под­руч­ја ко­ја би се та­ко­ђе мо­гла од­ва­ја­ти, па се про­блем ис­ком­пли­ко­вао. Све у све­му на сто­лу је мно­го гу­шћа ка­ша од оне ко­ју су пла­не­ри ко­сов­ске не­за­ви­сно­сти оче­ки­ва­ли.
Пре­го­во­ри су и де­фи­ни­тив­но за­вр­ше­ни, од­но­сно про­па­ли, али се Ко­смет­ски чвор не­ће ла­ко раз­мр­си­ти. Па­ра­док­сал­но је­сте, али за Ср­би­ју у овом тре­нут­ку нај­бо­ље “ре­ше­ње” је да Шип­та­ри про­гла­се не­за­ви­сност, ма­кар ту не­за­ви­сност при­зна­ле и све ове ути­цај­не за­пад­не зе­мље. Пи­та­ње је са­мо хо­ће ли на­ше за­пад­не ма­ри­о­не­те на вла­сти до­вољ­но ја­сно и гла­сно сме­ти да из­го­во­ре да Ср­би­ја ту не­за­ви­сност ни­ка­ко не при­хва­та. Та ре­то­ри­ка мо­ра би­ти под­у­пр­та и не­ким вр­ло ја­сно ви­дљи­вим ко­ра­ци­ма у при­пре­ми да се и си­лом та од­це­пље­на те­ри­то­ри­ја вра­ти. На­ше ре­а­го­ва­ње је мно­го зна­чај­ни­је од све­га што ће За­пад или Ру­си­ја ура­ди­ти. Али се тог “ре­а­го­ва­ња” нај­ви­ше и при­бо­ја­вам. Ја сам у про­шлом бро­ју “Огле­да­ла” о то­ме пи­сао у тек­сту “Рап­со­ди­ја у цр­ном” па не бих да то по­на­вљам. Же­лео бих са­мо да под­ву­чем, све на­ше му­ке од рас­па­да Ју­го­сла­ви­је па до Ко­сме­та “пло­ве” Ду­на­вом. Не­мач­ка је у све­му то­ме од­и­гра­ла и игра знат­но озбиљ­ни­ју уло­гу не­го што то мно­ги ми­сле, али она ће и да­ље вр­ло чвр­сто га­зи­ти на том кур­су. Бал­кан ни­ко­ме не тре­ба као Нем­ци­ма па све из­ја­ве ам­ба­са­до­ра Цо­бе­ла тре­ба до­бро при­ми­ти к зна­њу, а мо­жда му се и за­хва­ли­ти на нео­пре­зној искре­но­сти.

 

Nijemci su ozbiljan narod zašto bi odustali od svojih davnašnjih projekata. Ako su nekad podržavali Prizrensku ligu i stvorili Albaniju protiv Srbije, ne treba da čudi da danas žele da završe svoj plan.

Kostić vlasnik tri šećerane u Vojvodini prodao Nemcima. Šta treba da znači ova tranzicija??

psihologija on line

deutscho-fobija ili strah od njemaca

a njemci su narod koji živi da bi kovao planove o tome kako napakostiti srbima i srbiji jer njemci nemaju kurac da ih boli za nekog drugog

Nije Srbiji bilo loše kad je sa Nemačkom i Austrijom imala dobre ekonomske i političke odnose.

Boze,nikad vecu glipost cuo nisam...