Slažem se!!! U ljubavi se sve vraća, kole sreće se okreće!! Upravo iz tog razloga nisam želela ama baš ništa sa njim da imam! I sve vreme mi je bila pomisao kako bi se ona osećala! To sam i njemu rekla! Ja sam neko ko prvo sebe stavi u neku situaciju i sa toga aspekta sagledavam i donosim odluke, tako da u bilo kom trenutku mogu da kažem da mi je za sve do sada što mi se dešavalo kroz život Čista savest.

A zasto odmah krecete sa vezama i vezicama...

Eto, Brana je navela mnogo realniji primer... kada je sve platonski dok se veza ne rascisti...

Mislim... ljudi se ponekad zalete, pa zaljube, pa crvene... iako imaju stalnog partnera, ali sve to u vecini slucajeva ostale cisto na tim nekim pogledima.. bez dodira, svalerisanja i prevare...
Nekada... postojece veze se rasture, ali u gro slucajeva, sve to bude lepa uspomena i jedno "eh, sta bi bilo"...

Zato ja dobro promislim o svemu! Ne zalićem se, pa onda kako bude! Uostalom, ništa neće na "silu", buće onako kako treba da bude. Samo što iako ništa nije bilo izmedju nas, opet je iz cele te priče neko izašao povredjen! Nažalost... Ali sve se da preboleti!

mnogo lepsa secanja ...i kad ga i vidis pomislis kako je lep, sta bi bilo da sam bila sam njim ....
a ne onako suprotno kad stupi u vezu sa trecom osobom neko mora biti povredjen , a to nisu lepa secanja.

Stvar je u tome da vecina ljudi ostane na tom platonskom nivou...

ostane zato sto vecina od nas ima neku savest ili veruje u karmu , Boga ...ne zeli da povredi nekoga ne oseca se dobro ...menja mu se percepcija sto se tice ljubavi , veze.... ima mnogo razloga.

 

Nekad čovek prosto ne može da bira, kockice se slože same.
Ja sam bila u dugoj vezi, mirnoj i stabilnoj, sve je dobro funkcionisalo...bar sam ja tako mislila.
Ja sam bila u dugoj vezi, mirnoj i stabilnoj, sve je dobro funkcionisalo...bar je on tako mislio.
Ja pred brakom.
On pred brakom.
Sve dok se nismo sreli.Neplanirano, ničim izazvano.Spojile su nas okolnosti..viđali smo se svakog dana, nismo mogli to da izbegnemo.
I onda se sve srušilo kao kula od karata...i u mom i u njegovom životu.
Prosto, ljubav se desila sama od sebe...prepoznali smo se kao da smo se tražili celog života i tek tada smo shvatili koliko toga nam je falilo u našim životima i vezama.
Odupirali smo s oboje..zbog osećaja krivice, odgovornosti, obaveze prema partnerima, želje da ne budu povređeni jer to zaista nisu zaslužili...a s druge stane, zar treba osuditi sebe na život sa nekim kad vidiš da tu pored tebe diše neko ko te čini boljim, lepšim, srećnijim?

Nadala sam se da će to proći, da je to samo površna zaljubljenost...ali nije prolazilo, već se produbljivalo.
Pokušavali smo sa izbegavanjem, lišavanjem bilo kakve komunikacije i ništa.Jedino što smo dobili da provodimo noći budni, svako sa svojim partnerom i da mislimo jedno o drugom.

@ brana  i sa kim si sada u vezi? sa onim prvim, drugim (sa kojim se desila explozija) ili sa nekim potpuno desetim?

Sa drugim.