Nema ništa od "odvikavanja nacije od prenosa" i sličnih inspiracija. To je aktuelno, tačka.

Uporedo sa osvešćivanjem od elemenata kapitalističkog sistema vrednosti pojavilo se nezadovoljstvo usled formata lansiranog tipa šou programa. Bez zadrške, auditorijumu ne smeta kada zabavni program "probije" popodnevne i večernje termine premda rezervisane za kulturni, filmski ili aktuelno-politički televizijski program. Zadovoljstvo je nestalo usled realizacije u etru, gde je jedna garnitura angažovanih, zaposlenih stručnjaka i zaposlenih ustupila mesto produkciji, koja je dočekavši svoju priliku obznanila spremnost kod čitavog novog dijapazona ekonomsko-propagandne saradnje. Uporedo sa obezvrednjivanjem usluga medijskih servisa iz televizijskog spektra, ovo je dozvolilo vlasnicima, ali i glavnim mušterijama TV stanica da vrlo lako odaberu najpovoljniji ishod po jedinici uloženih sredstava i nastave da zagovaraju "reality" kao favorita publike.

Suština je, ipak, drugačija. Sav trud i ogromna sredstva investirana u plasman robnih marki, kada govorimo o tržištu i kapitalizmu koji vladaju medijskom sferom, oduvek je "patio" od nedostatka identifikacije sa krajnjim korisnikom. Iako su globalno locirani proizvođači i megakorporacije zvonili na sva zvona maksimom ranga "mi smo jedna velika porodica" trubeći o svojim učešćima u projektima od društvenog značaja (pa čak i u lokalnim zajednicama), osećao se nedostatak prelaznog faktora. Laički rečeno, obični ljudi sa iole samopoštovanja im nisu dozvoljavali da kroz svoje svakodnevne živote reklamiraju proizvod ili logotip. Reklama je oduvek bila papreno skupa i rezervisana za popularne ličnosti iz sfera zabave, sporta ili kulture.

Reality programska forma je konsenzus po ovom pitanju okrenula naglavačke.

Koncept konzumerizma i sveopšta afirmacija potrošačke kulture zapadnog sveta dala je za pravo televizijskim mrežama da kroje medijsku sliku kroz svakodnevni život prosečne osobe. Uspelo im je da ostvare višedecenijski san mnogih propagandnih i reklamnih eksperata, da zatvore ljudski život u okvire televizijskog šou programa i kroz mirijadu pravnih parametara kontrolišu svaki aspekt svakodnevice jedne grupe ljudi. Impresum sponzora-saradnika, učesnika u realizaciji "reality" šou programa dobio je novo poglavlje u sferi strateškog pozicioniranja. Navike potrošača dobijaju savremen izgled kada se njihov, nazovi nezavisan izbor proizvoda ogleda kroz afirmaciju potpuno nepoznatih pojedinaca koji preko noći postaju lokalne, a sve češće nacionalne i globalne "zvezde". Dvadeset-četvoročasovno radno vreme u svrhu sopstvene promocije radi sticanja slave nikada nije bilo lakše dostupno; problem je u marketingu, koji uspeh i propast utilizuje na potpuno isti način. Psihologija mase je odredila da fanovi ovih šou programa uglavnom budu mladi, a po pravilu ljudi nezainteresovani za tradicionalne kulturne tokove. Instant-kultura ih je stavila u epicentar tokova novca.

O dokumentarnim emisijama snimljenim u formi šou programa s tendencijom da zbivanja približe publici koja inače prati "reality" program nemam toliko toga da napišem. Izbor je ogroman, a realizacija oscilira od primera do primera. Koliko god mi ne smeta, ili sam naprotiv oduševljen podizanjem svesti publike o pojedinačnim zanimanjima, te uspešnim i vrednim ljudima - toliko sam nezadovoljan promocijom određeinih trendova i načina života u svrhu promocije interesnih grupa koje se bave određenom delatnošću i robnih marki iza kojih stoje.

Koji rijaliti gledate, ko gleda parove meni favorit Miljana ajde pisite smor mi jeee  :help:

Jeee, ja sam za malo slobodniji chat da li si i ti? :@ :*

Jebe mi se za rijalitije.
Imam daljinski.
Ima pedeset rijalitija od mtv-a pa nadalje, cirka dvaes kanala. Da l ce biti i par na srpslom jeziku potpuno je irelevantno.
Neko pomenu drustvene mreze, slicna je to zajebancija.

Ko hoce da gleda, neka gleda. Ama bas niko nije prisiljen.

Danas kad se na dvanaest novina i petsto internet portala pojavi naslov da l je i kad je neko relativno poznat prdnuo, jedna Farma ili Parovi nece bitno odneti prevagu ka vecoj kulturi ili sta god da se smatra bolje i socijalno pametnije.

onoliko koliko moze da uice i muzika...film..serija...igrica..fb i ostala sranja....
te...cigara..alkohol..vutra..gudra...brza hrana...politika..
bilmezi od roditelja..i lose drustvo...itd...

mnostvo mnogo losijih stvari.... koje mogu lose da uticu na mladez...  svuda su prisutne....
pa opet drustvo nije dozivjelo krah ...

zdrava mladez to fura dok traje....posle furaju nesto drugo... itd...