Dajem.. skoro uvek

Skoro sam pricao sa prosjakom, 14-15 godina ima. Pitao sam ga: "Covece, sto ne radis nesto, nacicu ti posao na gradjevini, imaces sigurnu kintu, batali ovo", da bi na to on meni rekao: "Ja bih radio kad bih hteo, samo, ne isplati mi se"

Tako da, moje misljenje, ako je zdrav, sposoban za rad, ne treba ga ni pogledati na ulici... A sad, onim starim, iznemoglim prosjacima, trebalo bi nekada koji dinar prebaciti...

Kad imam neki sitnis pri ruci ili neke male pare za koje znam da mi nece trebati, dam...Cigancicima izbegavam da dajem zato sto su alavi i uvek hoce jos, posle me gnjave i penju mi se na glavu otprilike.

Ja ovim malim cigancicima nikad ne dajem pare... Obicno im dam ako imam neceg za jelo kod sebe, ili ih odvedem pa im kupim da jedu... Pare nikako... A starijim prosjacima, starcima dam po koji dinar, ako imam sitno, ako ne, ignorisem...

Prosle godine na moru, izasla sam u grad,i na jednom uglu, sedi ciganka sa detetom u ruci, sva u pirsinzima i tetovazama, sa cigaretom u ustima i trazi koji dinar za leba... I ja stala da je pitam odakle joj za pirsing i tetovaze i cigare, a nema za leba, a ona kaze pa za to sam imala... A za leba nema... C,c,c... 

Ako si bila na moru, kako je moguće da ti je tražila dinar? 

i sretnem ja jednog cigancica svojevremeno ispred pekare...mrsav, prljav nikakav...
oci one krupne, tuzne...samo sto ne zaplace... jel imam da mu dam dvadeset dinara da kupi kiflu, jaaaaaako je glada, tri dana nije jeo...
udjem ja u pekaru i uzmem sebi burek i jogurt i njemu isto...izadjem, dam mu, a on me pogleda onim tuznim krupnim ocima i pita me: " aj daj jos dvaj`s dinara, sto si taki, vi`s da imas!!"

na ulici i onima sto pol kaficima prose izbegavam da dajem, cak me nerviraju, ali ima ekipa cigancica koji dolaze do nas u firmu po kartone i papire, skupljaju i prodaju...njima dam keksa, soka, da jedu...
njih mi je zao, posto se vide da se trude...

Mene je jedan od tih što smaraju ljude po kafičima šopio po ramenu kad sam mu rekla da mi se makne. 
Samo da sam ga do'vatila, popio bi takvu šamarčinu kakvu očito u životu nije.

Sećam se isto jedne situacije. Vraćam se sa 5 koleginica jednom sa faksa (ne znam je li nas bilo baš 5, +/- 1, ali smo svakako bile u čoporu), i grupica od 10 cigančića nas napadne ispred Spensa (okolo je bilo oko 200 ljudi, minimum). I počnu neke od njih da šutaju i pljuju. Jedan mali stao ispred mene, i kaže da mu dam dinar ili će me prebiti. A dođe mi tačno do kolena. 
Ja ga pitam: ''Je li, mali, je li tebi jasno da, ako te ja sad šutnem, preletećeš preko ovog stadiona?''.
On me onako pogleda, i poče da beži koliko su ga noge nosile.

On, znači nema ni 80cm visine, našao meni da preti. 

Ti maleni su najkurcevitiji po prirodi 

Verovatno ih je ohrabrilo što su se moje drugarice koje su tu bile (većina, ne sve) dale u viku, ciku i trku, pa oni mislili da su mnogo opasni. 

Mada, ko zna na šta će da liče kad porastu... 

mojoj jaranici je jedan cigos gurno prst u sladoled kad mu nije dala pare jer je mislio da ce mu poslije ova dati sladoled.
a ona ga bacila i zgazila iz inata, mali poceo plakat