Покушаћу укратко...Ако ми успе?
Занима ме како ви људи то видите...Ова тема ме одавно копка 
Где почиње отвореност према људима и где треба да се заврши?
Један део увек оставити за себе,свакако...Интима је неопходна...Али,да ли је добро " бити онакав какав си" макар и по цену да те сматрају блесавим(не мислим на екстреме типа "ја убијам људе ко муве,али шта ћу кад сам такав" или да треба носити хулахопке на глави јер ти се то свиђа)...Мислим на мању прихваћеност због неког властитог друкчијег става...Да ли је вредно сачувати идеју ко што је писао Бора Чорба"нека ти се кришом иза леђа смеју, само од бараба сачувај идеју"?
Колико глуме је потребно,да би те људи прихватили,зашто свако некад носи маску,зашто је опсесија то да те прихвати велика већина твог друштва -- јесте да је човек друштвена животиња (мада су то и рецимо вукови)...То је чини ми се мало пубертетско питање али срела сам и одрасле који су имали неразрешену ту ситуацију -- да ли су то онда инфантилне особе?
Хм,баш и није укратко...
Извињавам се ако постоји слична тема,али ја је нисам нашла претраживањем

Zabluda koju sve cesce koriste ne bi li opravdali svoje neuspehe, a ustvari se niko i ne ponasa u skladu sa tim, je da treba biti ono sto jesi u svakom trenutku i prema svakome.

Ceo zivot je gluma i ceo zivot smo neiskreni i prema sebi, a kamoli prema drugima. I to tako jednostavno mora biti. Istina ogoljeva, cini coveka ranjivim. A to je u ovom i ovakvom svetu krajnje pogubno.

Слажем се.
(сад ћу да се прекрстим, мајке ми  )

Саму себе понекад ухватим како сам другачија према једној особи него према некој другој. И то зато што имам различите ставове према њима.
Или, рецимо, када сам приморана на контакт са неким ко ми се ни мало не допада: када бих била ''своја'' лепо и отворено бих га требала послати у , али не радим то, већ будем равнодушна или одглумим пријатност због тог контакта, ако ситуација тако налаже. На шта би свет личио када бисмо сви, баш увек, били искрени, потпуно? 

Ustvari, nije to gluma. Vise je prilagodjavanje situaciji, vremenu i ljudima.

Istina je i da se od nas samih trazi da budemo podobni, a ne iskreni...jer jedna od najvecih istina je da istina najvise ume da boli.

e jbg

ja sam usho ovde nadajuci se temi vezanu za seks

al jbg-a

nego na temu

slazem se  sa vrcommom

sve je to prilagodjavanje

zapravo pojam ' svoje ja' vishe ne postoji

Kako pre neki dan jedan moj kolega rece... ne moras lagati... budi samo ekonomican sa istinom...

Odnos sa ljudima je zanat sa tendencijom da preraste u umetnost.
Ono shto si ti se nosi u sebi a ne manifestuje se noshenjem charape na glavi,onda si samo ludak,i to shto ce te smatrati blesavim je potpuno opravdano.

Ukoliko imash jako neobichne stavove za koje verujesh ili iz iskustva znash da ce teshko biti prihvaceni od strane okoline zadrzi ih za sebe,nije potrebno nositi transparent sa sobom.

Та чарапа је била само метафора,али капирам шта кажеш.
Али не можеш све носити у себи,наравно да не треба ,као што кажеш,арлекин,носити транспарент....Међутим пријатељима мораш рећи мало више,не можеш глумити да прихваташ неке њихове ставове(ово"ти" -- мислим било ко)...Ја сам рецимо због политике изгубила другарицу.Нећу о политици,то је само пример.Лепо смо се слагале док се није испоставило да се о тој теми не слажемо,мени је,искрено,било свеједно,нисам хтела ни да то помињем али она је одонда прекинула сваки контакт...А имам другу пријатељицу с којом се и посвађам па се помиримо и све ок.То само говори колико су људи различити.Смета ми кад пред неким кога знам не могу да будем искрена у нормалним границама...Где је мера толеранције и одбијања?

Izgubila drugaricu zbog politike? 

Sigurna si da je to razlog, ne izgovor?