Tada mozak previse funkcionise i u tome i jeste problem. Sto vise razmisljas o necemu i razlazes problem na sitne cinioce, sto se vise upinjes da ga resis, padas u sve veci crnjak.

Neizleciva bolest deluje prilicno neresivo, bez obzira na slucajeve...

Ova recenica je apsolutno besmislena...
Optimizam i pesimizam te ne dovode ni do cega, vec predstavljaju ugao iz koga gledas...
To sto gledas verujuci da ce sve biti u redu, ne znaci da ce to i biti tako, kao sto to sto verujes da nece biti u redu ne znaci da ces biti u pravu...

Ako je neko normalan i razuman.. pa na optimizam i pesimizam ne gleda paranoicno... pesimizam je u takvoj situaciji daleko korisniji.. jer ti omogucava da budes spreman na sve negativne stvari koje ti se u nekoj situaciji mogu desiti.. za dobre stvari covek ne treba da se priprema.. u tome treba spontano uzivati.

To sto neko vidi lose stvari ne znaci da nece pokusati, dati sve od sebe da ih resi, promeni i sl. Ne znaci da ce se predati. Ljudi se predaju zato sto su takvi, a ne zbog pesimizma i optimizma.

U situaciji koja je losa.. ako si stabilna licnost.. saznanje da ona moze da se pogorsa i spremnost na borbu sa nacinima na koje se to moze desiti, daleko je bitnija od verovanja da ce biti bolje..