Bezim od negativaca i nezadovoljnih svojim zivotom kao djavo od krsta ali nekako mi se uvek prilepe i nadju put do mene i tada bivam naterana da ih mucim i pokazem gde im je mesto .

Samo vedri dolaze u obzir ,mada koga volim i ko mi prija sve mu je oprosteno pa i ta mracna faza 

Ljudi uglavnom za mene misle da sam mracnjak(ili ono od cega mi se dize kosa na glavi, kad me trpaju u neki grupu po muzici, neke metalke, goticarke, rokerke sta li), pogotovo kad pogledaju slike ili crteze koje radim, ili generalno stvari koje mi se svidjaju, a nemoguce im je objasniti da su to uglavnom objektivna razmisljanja o odredjenoj temi, a ne osecanja sa kojim se mozda poistovecujem ili onako kako se ja osecam.

A onda me upoznaju bolje i uglavnom shvate da su se zeznuli 

Inace, imala sam i ja(kao i skoro svaka osoba pogotovo u tom uzrastu) takvu ''mracnu'' fazu, samo sto je ona bila nesto malo teza i duza od onih klasicnih tinejdz hirova(a trajalo je i u kontinuitetu )...Trebalo mi je dosta da se sredim i dosta je uticalo tokom tog perioda(od godinu dana otprilike) na mnoge moje aktivnosti i uopste celo stanje u glavi... Koliko god to bilo ''klasicno'' pubertetsko stanje bilo je grozno, bila sam u totalnom psiho-fizickom raspadu godinu dana bez prekida i sada kada to gledam mogu slobodno da kazem da ''pozitivnost'' nikako nije precenjena i da se sama, nikad ne bih forsirala na takav nacin razmisljanja. Svaka chast ljudima koji to mogu i koji jesu takvi i koji mirno zive sa tim, ali meni je to haos.

I da, mislim da se to ''mracnjastvo'' ne meri time koliko neko u sebi gaji ta setna osecanja i koliko je neko tog melanholicnog senzibiliteta, vec kako se neko nosi sa tim i ponasa u skladu sa tim.. Kako ono nasha profesorica psihologije reche(sad ce Bambina da me ubije jer je ovo verovatno potpuna glupost    ) ''da se na temperament tesko moze uticati ali ispoljavanje karaktera moze da se kontrolise'' ili tako nesto (:

Ti pristupas zivotu sa pozitivne strane ,nema sta da razmsiljas 

Tvoja profesorica je potpuno u pravu. 

Све то зависи само од појединца до појединца а не од тренутног расположења.

Sve što je negativno treba odbaciti od sebe.
Samo, nevjerovato kako se ti negativci lijepe za mene, pa stalno moram bježati od njih.

Volim, ponekad, razgovarati sa negativcima i pokusati ih uvjeriti kako i nije sve tako crno...iako je jako, jako tesko....ali vrijedi pokusati. (uspjelo mi je nekoliko puta, mada ne znam do kada je trajalo)
Ne razumijem ljude, pesimiste, koji i sve ljude oko sebe ubijaju u pojam tim crnim mislima....

Neko rece, u nekim od postova, 'cemu da se radujem, probudio sam se i sta, bole me ledja, moram na posao, dan je siv, kisa pada..."  i u tim svim nazovimo ih 'nedacama',  iako najmanje smatram da to i jesu, ima nesto lijepo i vedro....taj sivi, sumorni, kisni dan pa i sa bolom u ledjima posvetiti necemu sto te ispunjava..mozda knjizi, osobi do koje ti je jako stalo ili nekoj manje vaznoj osobi iz tvog okruzenja koja ti na bilo koji nacin moze uljepsati dan, muzici, spavanju.....itd, itd....

Ako sami sebi ne nadjemo sitnice koje nas cine sretnim i raspolozenim u zivotu, ko ce?!?!

Ne razumeju ni oni vedre- zato se i prilepe uvek uz pozitivce, ne bi li ukrali malo sunca za svoj mrak 

A kakve veze imaju te sitnice sa situacijom koja je objektivno - losa ...

Ne bih ja bio tako iskljuciv u tom smislu...
Prosto, ako postoji realan razlog za pesimizam, ne mislim da je problem ako on i postoji...
Optimizam nije isto sto i pobeda, kao sto ni pesimizam nije isto sto i poraz ili predaja...

Situacija jeste losa, i uvijek moze biti i gora, ako padnemo u depresiju ili ocaj posebno tada.....
Cemu nas to vodi?

Optimizam i u najgoroj situaciji moze nas dovesti do nekog rjesenja, odgovora...kada si sav pesimistican i mozak ti ne funkcionise, ne nalazi pravi izlaz iz tog crnila...

Btw, postoji li nerjesiva situacija ili problem?