Tražite ono što želite

Neke devojčice su naučene da je žensko da ćuti i da trpi, pa ako se, kad odrastu, ponašaju u skladu s tim, budu nesrećne jer su im mnoge potrebe nezadovoljene. Druge su pak naučene da treba da se izbore za ono što žele, ali ne i kako da to postignu, pa pribegavaju ne baš uvek lepim rešenjima. Nema mnogo onih dama (a ni gospode, kad smo kod toga) koje umeju da jednostavno traže ono što žele.

Ne znaju da otvoreno traže. Da ne moljakaju niti da manipulišu drugima. Ne ni da zahtevaju, ni da ucenom postignu ono što žele. Već da otvoreno, bez napada na bilo koga, i bez osećaja stida što se uopšte usuđuju da nešto traže, kažu šta je ono što im smeta i zatraže ono što im je potrebno. Tako jednostavna stvar, a tako bitna - bitna za vas, za vaš ponos, za vaš osećaj samopoštovanja, kao i za neugrožavanje osećanja bilo koga kome se obraćate.

Mnogi od nas će, zbog osećaja neprijatnosti, samo da nagoveste šta je ono što žele i nadati se da će sagovornik shvatiti. "Lep je dan, šteta bi bilo provesti ga između četiri zida". "Ima jedna mnogo interesantna izložba na Kalemegdanu". Sagovornik ne shvati ili nije zainteresovan, a vi ste nezadovoljni i nesrećni. Uz direktno neagresivno traženje onog što želite, izražavanje emocija i misli postižete mnogo toga pozitivnog - razvijate bliskost, rešavate probleme u međuljudskim odnosima, razvijate iskrenost. Naravno, nije obavezno da budete na taj način direktni, samo što izbegavanje direktnosti najčešće dovede do toga da krijete kako se zaista osećate, da budete nesrećni, da se povučete u sebe ili da manipulišete drugima ili agresivno zahtevate (pa se onda drugi osećaju loše - a u suštini i vi, samo što sebi ponavljate da tako mora i da je to jedini način da dobijete bar nešto od onoga što želite).

E, sad, kako postići da direktnim traženjem dobijete ono što želite? Za početak, potrebno je da umete zaista da slušate. Mnogim ljudima nedostaje neko ko će ih zaista saslušati, a ako vide da vi stvarno obraćate pažnju na ono što govore i da ste stvarno zainteresovani, biće skloniji tome da i oni vas saslušaju. Ovo ne znači da se morate nužno složiti s njima, ali treba pokazati da ih razumete i da uvažavate njihovo mišljenje i njihova osećanja.

Sutra pročitajte kako da sagovornike uverite da ih zaista razumete i poštujete, a zatim i kako da bez izvinjavanja, stida ili agresije izrazite ono što želite, mislite i osećate.

Izvor: Krstarica

Tražite ono što želite

Pisali smo o prednostima toga da direktno tražite ono što želite umesto da molite, manipulišete ili agresivno zahtevate, kao i o neophodnosti toga da pre nego što to postignete pokažete da ste i vi u stanju da razumete tuđe potrebe. Evo kako to učiniti i kako kasnije tražiti ono što vam je potrebno.

Da bi se ljudi uverili da ih zaista slušate i razumete, postoje neke korisne fraze kojima sumirate ono što su vam rekli. Te fraze su: "Drugim rečima...", "Čekaj da razjasnimo, da budem sigurna da te razumem...", "Osetio/osetila si kao da...", "Kad to kažeš, misliš...", "Ako sam te dobro razumela...", "Da li to znači da...?".

Najteži deo je kada dođe do toga da treba da iskreno, a bez agresije, kažete šta je ono što želite, mislite ili osećate. Mnogi će u tom trenutku osetiti strah. To je normalno, jer je to trenutak kada možemo biti povređeni odbijanjem. Nemojte da vas taj strah parališe, već upotrebite neke korisne neagresivne, a ipak jasne i direktne fraze. Koje?

Za izražavanje onog što biste radije dobre su sledeće: "Ja bih radije..." ili: "Ono što bih ja želela je...". Za izražavanje osećanja: "Onda kada (uradiš/kažeš)... osećam... i zbog toga sam..." (ovo može da se upotrebi i kada se sukobljavate s nekim). Za traženje nečega: "Ovaj film nije onakav kakav sam očekivala. Zaista bih volela da izađemo". Za izražavanje neslaganja: "Ne slažem se s tobom kad kažeš da...". Za "da" ili "ne" odgovor bez izvinjavanja: "Ne mogu da dođem na..." (verovali ili ne, najčešće manje problema napravi kad jednostavno kažete da ne možete da dođete, nego kad objašnjavate zašto).

Ukratko, kad želite da izrazite osećanja povodom nečeg ili mišljenje o nečemu, ili da tražite ono što želite, treba da otvoreno kažete o čemu se radi (činjenice), da izrazite osećanja ne optužujući nikog, da tražite promenu koja će dovesti do toga da se osećate bolje, kao i da predložite moguće rešenje. Zatim treba saslušati i drugu stranu, uz uvažavanje mišljenja i osećanja te druge strane. Onda sledi razgovor - parafrazirajte njihove reči da bi bili sigurni da ste ih razumeli, diskutujte o mogućim posledicama, brigama u vezi s problemima, mogućim rešenjima. Konkretan primer: "Zabrinuta sam zbog našeg novca i volela bih da napravimo plan kako i na šta će se trošiti, tako da oboje imamo uticaj na to na šta ide novac. Šta ti misliš o tome?".

Postupati na ovaj način može biti zastrašujuće, ali je vredno truda - ukoliko ostvarite takav način komunikacije, osećaćete se bliže sa svima s kojima na taj način razgovarate, a osećaćete i znatno veće samopouzdanje - osećaćete da ste dovoljno cenjeni i voljeni da možete slobodno da se izrazite, da ne morate da manipulišete voljenim osobama, da ih moljakate, niti da zahtevate ili besnite da biste postigli ono do čega vam je stalo. Samo hrabro!

Izvor: Krstarica