[font=Verdana][color=Blue]Znam da negde postojis , zivis svoj zivot i ne sluteci da te svakodnevno sanjam. Znam da ponekad osetis povetarac na licu , zapahne te neki miris , tako poznat , kao dodir momackih usana na tvom vratu. Ali ne znas da sam to ja. I ne znas da te to ja ljubim u svojim snovima. Ja ne znam kako ti izgledas , ne znam boju tvojih ociju , ni boju glasa. Ne znam da li ustajes rano ili si spavalica , ne znam kako se javljas na telefon , da li volis Crvenu Jabuku i na koga te podsecaju pesme. Ja samo znam boju voje kristalne aure i toplotu duse. Poznajem obronke tvog smeha na oblacima mojih mastanja. I sasvim sigurno znam da postojis. Slobodna , verna , udata... Svejedno. Ali znam da postojis , isto tako stvarno kao sto je stvaran odraz mog lika u ogledalu , kao sto je stvaran svaki novi dan u kome tragam za tobom. Ne trazim te da bih te prisvojio , ili da ti pripadnem, Ne trazim te ni da sa tobom ostvarim sve svoje najiskrenije zelje. Lutam svetom za tobom , da bih oseti oblak tvoh parfema u prolazu , da bih krajickom oka ukrao tvoj devojacki pogled i skupio snagu za sva nova jutra koja su preda mnom, Ne zelim da ti menjam zivot , da naredjam figuruce u tvom zivotu po mom ukusu , jer tada to vise ne bi bila ti. Samo trgam za dokazom tvog postojanja. Nikada ne bih pozeleo da te povredim ili bilo koga kog ti volis , mozda nekog ko je sa tobom izgradio sve ono sto cini tebe i tvoj svet. Ja sam samo tvoj izgubljeni andjeo cuvar... Neko ko te bezgranicno voli tako nestvarnu i nedodirljivu ,kakva jesi... Nemoj ni pomosliti da sam lud , izgubljen u svom svetu iluzija. Nemoj se plasiti mojih reci ako ikada budu doprle do tebe. Ja sam nestvaran za tebe kao mehuric od sapunice , kao dim , prasina. Stvaran , ali nedovoljno da bih sa tobom mogao biti cak ni dva bezbojna trenutka. U svitanje svake nove zore , krvavi trag na horizontu ispisuje tvoje ime koje nikada nisam saznao i ne uspevam da ga razaznam usled svih drugih nebeskih rukopisa , sricem slovo po slovo tvojih tragova po pesku svih mora sveta , ali raznati malo sta mogu , jer si ti samo ikonsko dobro u dusama svih. I ne smem traziti nista vise sem tvog postojanja. Nemam prava da te otrgnem od snova koje sanjas , to su tvoje podsvesne zelje i moje najvece zapovesti. Jer ja sam tu da te cuvam. Znam da ne razumes. Nisam to ni ocekivao. Zaboravi ovo moje pismo baceno u etar , u nadi da pronadjem dokaz tvog profila na kristalnom sudu ceznje. I ako te ne znam , ja te poznajem najbolje od svih. I ako ne znam ni gde si ni s kim si , gotovo sam siguran da stojim na tvom desnom ramenu i sapcem ti najneznije reci na svetu , a ni ti ni ja nismo svesni toga , tog postojanja nase neraskidive veze koja postoji kroz vekove , dok su nase duse putovale kroz desetine drugih zivota , u najrazlicitijim vremenima i razdobljima. Zato ne vredi negirati tvoje i moje postojanje , isto kao sto ne vredi traziti sansu za ostvarenje naseg postojanja u istom vremenu i prostoru. Necu ti reci da te volim , jer ono sto osecam prema tebi je nesto mnogo jace i drugacije. I necu ti reci nista vise jer sam rekao i previse... Andjeli ne smeju da govore , ni ti da trze bilo sta... I mozda sam prekrsio neke od tih pravila , ali ipak... Samo sam hteo da ti kazem da ne brines i da ti zahvalim sto dajes smisao mom zivotu... Hvala ti sto postojis...


                                         Zasto ljubav ?

Noc se polako spusta. Umire deo mene , onaj deo koji zudi za tobom , jedina moja. Mrak je pedelj po pedalj pokrio ovaj ukleti grad... pokrio je i tvoj grad i puteve koji nas spajaju... ali sve je uzalud kad ne moze skriti ili pokidati ovu zlatnu nit ljubavi koja nas spaja , tebe i mene , moje i tvoje srce , tvoje i moje ruke. Nocas cu opet pozeleti tebe kraj sebe , tvoje prste u mojoj kosi , tvoju glavu na mom ramenu i tvoju nemarno razasutu kosu po meni , tvoje usne , nase poljupce , one slatke reci... i tvoj mazni dodir dok nam se oci , opijene od ljubavi , sklapaju. Opet cu leci u hladan krevet , glavu spustiti na meki jastuk i cvrsto ga zagrliti , sklopiti oci i ponovo zavarati sebe da si ti pored mene. A ti... Ukoliko me i ove hladne noci pozelis kraj sebe , osetis zelju da me zagrlis , zelju da mi kazes da ti nedostajem ili one dve reci ''Volim te'', pridji prozoru , otvori ga i stani kraj njega. N e , seceru , nemoj se plasiti hladnoce , jer ti ona ne moze nista. A znas li zasto? Suvise je jaka toplina u tvom srcu , probudjena ljubavnim carima , da bi ti obicna ovozemaljska hladnoca mogla naskoditi. Mnogo je vreliji onaj izvor topline , njeznosti i strasti u srcu. Ne boj se , voljena. Ako ipak osetis blagu jezu kako se razliva po tvojoj mekoj kozi i kako blago drhtis u dnu srca , bice to dokaz da je tvoje srce osetilo toplinu moga srca , coveka kojem neizmerno nedostajes , coveka koji te voli. Pogledaj u nebo. Plavo je. Kao i moje oci. Vidis li? Osjecas li kako te moje oci posmatraju kroz to nebesko plavetnilo? Osjecas li kako topli pogledi lutaju po tebi a potom zastaju u tvojim lepim okicama i gube se u njihovoj dubini? Pokusaj potraziti zvezdicu na nebu. Bar jedna u tom brojnom bozijem jatu. Zagledaj se u nju , nezno je miluj pogledom. Vidis li kako sija? Blistavo , svetlucavo , nekako pritajeno , a opet ponosno. Neka te njen sjaj podseti na zaljubljeni sjaj u nasim ocima , isti onaj koji nisi uspela sakriti. Priznaj da nema razlike. A onda , na tren , sklopi oci , a zati ih lagano otvori. I gle cuda , nestala je ona zvezdica! Tamo je jos hiljade drugih , ali bas one tvoje nema! Znas li gde je nestala? U tvojo kosi! Dok si lagano sklapala oci , uspeo sam je sakriti u tvoju dugu kosu. I nemoj je pokusavati naci ili uhvatiti. Nemoj , jer samo ja znam gde je skrivena. Nemoj je dirati , neka u valovima tvoje kose doceka zoru. Ukoliko bude padala kisa , promoli to bozansko lice kroz odsktinuto prozorsko okno. Sacekaj tren , i osetices kap bozije suze na tvom obrazu. Tada ce ti se uciniti da je to obicna kap kise ali prevarices se. Bice to cista i iskrena suza srece koja se otrgla sa srca i nastanila u kutu tvog oka. Nemoj je brisati , pusti je neka ostavi trag na tvom licu. A potom neka tvoje lice ozari onaj iskre i sladak osmeh , da jos jednom budem siguran da me volis. Ako potom budes pokusala da prtsima obrises vlazan trag na obrazu , iznenadices se , jer trag ce nestati , istopiti se u toplini tvog predivnog nevinog osmeha. A ukoliko budes ugledala nepreglednu belu armadu pahuljica , kako tamu noci boje u bele tonove , ispruzi svoj mali dlan. Sacekaj da se na dlanu pojavi jedna pahuljica. Vidis li razliku izmedju te pahuljice tvome dlanu i armade ostalih? Vidis li da je ta pahuljica na tvome dlanu blistavija od ostalih , da se njena belina ne moze porediti sa njihovom? Neka te svojom bojom seti na cistotu osjecanja koje ti pruzam. I kao sto ona pociva na tvome dlanu , tako i ja pocivam u tvome srcu. A sada , prinesi je svojim usnam , neka se na njiam otopi , da osetim njihovu toplinu. Ne bude li padala kisa , niti sneg , otvori sirom prozor , sklopi oci i rasiri ruke. Prvo ces osetiti tisinu a zatim i topao talas osjecanja koja ce ti doneti moj priatelj vetar. Nemoj otvarati oci , ostani rasirenih ruku i prepusti mu se . Opusti se. Osjecas li kako ti zapljuskuje cula poput talas? Osjecas li kako ti se kosa vijori? Ovoga puta , to nije vetar , vec moje ruke , moji prsti. Osjecas li lagane i nezne dodire i jezu kako ti struji telom? I to sam ja , ali ne otvaraj oci , jer cu nestati. Da li ti je zatreperilo srce? Jeste?! Vidis li , i ono zna da sam to ja , ali oci ne smes otvarati jer ce nestati magija. Lagano , malo po malo , nestao je vetar , a sa njim i ja. Sada otvori okice , andjele moj. Nista vise neces videti , sem tame i njenog crnila. Ali , ako bas zelis i njoj da prkosis , seti se da je moja kosa crna. Vidis , usvemu mozes naci deo mene , samo ako to zelis. A sada spavaj , seceru moj , mirnim bezbriznim snom. I znaj da cu ti ostaviti jedan poljubac na vratu. Da , bas tamo gde najvise volim. Ako mi ne verujes , prstima predji preko malog crvenila na vratu i videces da ce ti otisak usana biti poznat. Da , bice to moje usne! Laku noc , seceru....



                       za tebe koja ne postojis ili koja jos nisi usla u moj zivot ...


Ako jednog dana odlucis da odes sa nekim drugim stazama u novo i nepoznato, da napustis onog koji se tvojim imenom kune, i ako pozelis da prestanes da budes deo jedne price – razumecu! Putevi zivota su cudni i nepredvidivi, puni zamki i iskusenja. Samo jaki uspevaju, a ne moze svako uvek biti jak. I ne moze se uvek verovati u iste idole. Ponekad se desi ono cemu se najmanje nadamo, kada zarate razum i srce. Kazu da vreme leci sve, da donosi lagani zaborav i nemilosrdno stapanje u sivu i jednolicnu svakodnevnicu. Mozda ces i ti postati deo nje ako ne budes smogla dovoljno snage da se odupres vremenu, tom strasnom sudiji koji je izmedju nas i cini nepremostiv ponor bez dna? Da mogu, borio bih se sam do kraja, ne birajuci sredstva da se domognem cilja – tebe! Ali, za ljubav je potrebno dvoje. Ako jednog dana odlucis da odes – nemoj da to bude u zimu! Jer, padale su ledene kise pomesane sa mojim suzama i sve je podsecalo na san kada mi se pogled susreo s tvojim likom. Ne mozes uvek imati ono sto pozelis, niti nekog vecno vezati za sebe. Zato ti dajem svu slobodu ovoga sveta, pustam te da odes kad god pozelis, da izaberes svoj put. I ako bih te hteo samo za sebe, da te ljubomorno cuvam od svih, da te sakrijem od nekih drugih ociju, mozda lepsih, od nekog drugog lica, mozda prijatnijeg i od nekog drugog srca u kome sigurno nece biti dovoljno iskrenih osecanja kao u mom. Prazne reci! Nikada nisam mogao da ti pokazem koliko je ljubavi u meni, da ti dam makar deo onoga sto sam ti posvetio i sto vec odavno pripada tebi. Zeleo sam, a nisam mogao! Nikada nam se nije dalo. Jer, bezeci od stvarnosti i istine, stvarali smo nas mali svet u kome vladaju pravila samo nama poznata. Mozda zivimo u snovima, verujem u ono sto se nece ostvariti i izradjujemo nade na temelju neceg nepostojeceg? Dva razlicita sveta, spojena samo nevidljivim nitima pod istim nebom. A, mozda, ipak, ima nade jer, znas kako kazu – posle tmurnih oblaka, dolaze vedri dani. ''Mozda ce doci dan kada cu moci da'' gledam '' tvojim ocima, da se vecno'' nastanim ''u tvojim mislima i ''potecem'' tvojim venama''! Nadam se jer nada je, sama po sebi, neka vrsta srece, i kad bi ona prestala, sve bi izgubilo smisao. Nju mi niko ne moze oduzeti, kao ni tebi ovo srce koje je samo tvoje, sada i zauvek. Ako jednom odlucis da odes nekim drugim stazama, u neku novu topliju zimu, bar me sacuvaj od zaborava! I ne dozvoli da postanes kao ostali, da te ljudi pokvare i uniste ono posebno u tebi. A ja, ja cu i dalje ostati neumorni cuvar nasih tajni i naseg malog sveta u kome ce uvek biti jedno mesto za tebe ako pozelis da se vratis. I necu se promeniti – zauvek cu ostati ''otkaceni decko'' koji ne zeli da odraste, koji obozava fudbal i glasnu muziku i koji vise od svega voli ''CRVENU ZVEZDU''... Ako jednog dana odlucis da odes, samo nemoj da to bude u zimu...



                                                       ljubav je cudo////


E kad bih mogao...
Kad bih mogao, postao bih sunce. Grejao bih te svakim danom. Moja toplina bi te naterala da se najezis kad me osetis. I kada padaju kise, i kada duvaju vetrovi, uvek bih bio tu, sakriven iza tih oblaka i nikad ti vise nebi bilo hladno. Kad bih mogao, postao bih Mesec. I kada tama padne, i kada zora vec pocne da rudi, ja bih znao kuda se kreces. Bio bih tik uz tebe. Pratio bih te sve dok me ne primetis i ne shvatis da sam ja taj koji te odvodi u bezbrizne snove. Kad bih mogao, postao bih vetar. Isao bih sa tobom i do kraja sveta, i nikad se nebih umorio. Kada bih osetio tugu ili setu na tvom licu, poslao bih ti jedan poljubac da te podseti da nisi sama, da je jos neko tuzan, i da ti nisi jedina na ovom svetu koja pati. Kad bih mogao, postao bih ptica. Dosao bih svako jutro pod tvoj prozor i budio te sa najlepsom pesmom ljubavi. I ostao bih tu da stojim, cekajuci dok me ne nahranis mrvicama. Znam da su one sitne i, na neki nacin,Bezvredne, ali meni bi znacile, jer mi ih je tvoja ruka podarila. Kad bih mogao, postao bih muzika. I kada si tuzna, i kada si srecna, uvek bih ispustao melodiju do tvoh uha da bih te privukao. Tebe bi mozda opcinili ti tonovi neznosti, a mozda bi cak i zapevala sa mnom. Usudio bih se da pozelim da cujem tvoj glas koji je za mene glas spokojstva. A ko zna, mozda bi i zaplakala kao sto i ja placem kad cujem neku tuznu pesmu. Nasu pesmu. Ko zna... Kad bih mogao, postao bih suza u tvom oku. Znam da si ti ponosna i da retko places, ali kada bih se to desilo, skliznuo bih niz tvoje lice i pokusao da oteram sve sto te boli. Kab bih mogao, postao bih san. Svake noci bih se usunjao u tvoju sobu i gledao bih te dok spavas. Dok spavas i sanjas. I svi ti snovi bili bi nasi. U njima bi bili ti i ja, srecni i bezbrizni. Kad bih mogao, postao bih misao. I samo ponekad bih svratio u tvoju glavu, da te podsetim da jos uvek postojim. I cisto radi sebe, pogledao bih da li jos u nekom kutku zivi uspomena na mene. Kad bih mogao... Ali sve je ovo uzaludno... Uzaludno je Sunce i njegova toplina, uzaludan je Mesec sa zvezdama, uzaludan je vetar i njegova jacina, uzaludna je pticica kad su joj slomljena krila, uzaludna je muzika kada glasa vise nema, uzaludne su suze kada su presusile, uzaludni su snovi kada ne mogu biti stvarnost, uzaludne su misli jer su ne dostizne. Nista na ovom svetu ne moze me naterati da te zaboravim i da prestanem da te volim. Moja ljubav je jaca od svega, pa i od mene samog. Ali samo, samo kad bih mogao... ........
Imam jos nesto da ti kazem. Evo skupicu hrabrosti i reci cu ti. Ti, sa prelepim ocima boje kestena i stasa kao vitki bor. Osecam prema tebi nesto sto do sada prema nikon nisam osetio. Ti se pitas, a mozda se u sebi smejes, ali to je ljubav, ljubav koju osecam prema tebi. To je nesto najlepse na svetu sto se moze desiti. Ceznem da ti dokazem koliko te volim. Ceznem za tobom toliko puno, a koliko, nisi ni svesna. Ceznem za tobom toliko puno,a koliko, nisi ni svesna. Ceznem da te ljubim dok ne oteknem. Ovo nije sve sto sam ti imao reci. To je bio samo jedan mali deo onoga sto osecam prema tebi. Jos jednom ti ponavljam i [riznajem da te volim, volim te celim mojim bicem onako kako samo dete ume. Mozda sam pogresio sto sam ti to sad rekao,mozda se uobrazis. Ne znam da li cu ikada moci da volim nekoga kao tebe. Nekad stidljiv i ponosan, a danas zbog ljubavi slobodan, zelim na kraju da ti kazem jos nekoliko reci, jedina moja ljubavi. Ako ti ikada zatreba pomoc priatelja ili rame za plakanje ja cu uvek biti tu da ti pomognem i da te utesim.




                       Posveceno MOM DRUGU, MOM NAJBOLJEM DRUGU KOJI VISE NIJE SA NAMA....


Ove veceri vetar duva kao one kada si, druze, bez pozdravao otisao. Otisao si na put bez povratka. Ljut sam! Ljut sam, jer si bez pozdrava otisao. Rekao si da cemo se videti na ispracaju. Cekao sam te. Cuo sam da te nema. Nisam verovao. Rekli su mi: udes,krv... Nisam verovao. Bio sam tako daleko od tebe, a ti si vec bio kraj mene! Gledao sam u te novine i listao kao da mi zivot zavisi od te brzine. Nasao sam tada, nasao sam! Tvoje oci su me gledale sa tog papira, osmeh ti je blistao. Tebe nema. Znam da neces doci nikada vise, ni kada. Tugovao sam. Ne, to nije prava rec. Umirao sam od bola za tobom. Reci je nestalo, uspomena je nestalo, sve je nestalo. Osta sam sam. Suzama sam zalivao svecu u ruci, i ona je plakala, nebo je plakalo! Nisam se stideo suza, druze moj. Morile su me tuge. Secas li se, druze, delili smo sve sto smo imali, pricali o prvoj ljubavi, mastali o buducnosti. Sve je sa tobom nestalo. Oduzeo si mi sve. Cemu ta sebicnost? Pogledaj svoje roditelje, tvoju devojku, pogledaj mene, toliko nam nedostajes. Nadam se da si sada ispuni svoj san. Uvek kad si nesto pogresio, zeleo si da umres! Bio si nemirnog duha, nemirnih misli, ali dobre duse, zeleo si svakom dobro, svima si bio drag. Nema tog vetra koji ce odneti tvoje reci u daljine. Ne postoji nacin na koji ti mogu reci koliko sam te cenio, postovao... Tockovi nekog nespretnog coveka, odneli su ljubav sa ovog sveta. Pretvorili su druze sve u ruzan san, ruzin pepeo. Cvece na tvom vecnom domu pociva i place sa mnom. Vreme nas vodi po stazama trnja. Sedim i secam se tebe, nas, svega...
Ocekujem da ces svakog casa skociti sa drveta i nasmejati mi se kao sto si nekad. Bila bi to sala koja bi zar moje duse razbuktala u vatri. Ali ti neces doci vise, druze moj, nikada, nikad, nikada !



     DJOLE.NOVI_SAD@YAHOO.COM