Идиотлук: За изношење књига из земље потребна дозвола �

На одмор без књига

БЕОГРАД – Уколико волите да на годишњем одмору или службеном путу у иностранству време прекратите читањем омиљене књиге, мораћете да на граници при изласку из Србије платите таксу на изношење књига из земље од 1.300 динара.
Сви који на путовање у иностранство носе књиге, дужни су да затраже дозволу од Народне библиотеке Србије. У формулару треба да наведу колика је новчана вредност изнетих књига, сврху изношења и списак књига које се износе из земље, са именом аутора, насловом дела, годином издања и називом издавача.
Мирослав Младеновић из Београда један је од оних који су се тек овог лета упознали са законском одредбом да се на књиге плаћа обавезна такса приликом изласка из Србије. Њему су на лицу места, на српско-македонској граници недавно наплатили таксу за две књиге које је са супругом понео на одмор у Грчку.
- Када сам стигао на границу с Македонијом, гранични полицајац је редовно прегледао пасоше, а онда је приметивши да моја супруга на сувозачевом седишту држи књигу, и запитао да ли је плаћена такса. Збуњено сам одговорио да није и тада нам је објашњено да књиге можемо изнети из земље само ако имамо попуњен формулар и плаћену таксу. На лицу места сам попунио формулар и платио 1.300 динара, а са супругом се после шалио како смо две џепне књиге, које смо на попусту платили 500 динара, на граници доплатили три пута скупље – каже Младеновић.
У Управи царина кажу да су прописи јасни и да је Уредбом о привременом извозу и увозу робе дата могућност да домаћи и страни држављани с пребивалиштем у Србији могу при одласку у иностранство, поред предмета личног пртљага, привремено изнети и предмете који су им потребни за време боравка у иностранству. Књиге, такође, спадају у тај пропис – кажу у Управи царина.
Директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић каже да се уписивањем књига у формулар чува културна баштина и да је то дугогодишња пракса.
- За све књиге које се износе из земље мора се имати дозвола Народне библиотеке Србије, и тим се поступком фактички чува национална културна баштина, посебно ако је реч о неким старим и драгоценим књигама. Ово је вишедеценијска пракса у складу са законом и ту нема ничег спорног – сматра Угричић.
Ивана Станковић из Удружења лепе књижевности „Белетра-лингва“ пропис о плаћању таксе за изношење књига које су у личном власништву сматра апсурдним и непотребним.
- Нисам ни знала да такав пропис постоји и, иако често путујем ван граница Србије, нису ми досад тражили да платим таксу. Питам се због чега би било ко плаћао таксе за књиге које су у његовом власништву. Па, нико те књиге не носи да шверцује или препродаје, већ да их чита током одмора – пита се Станковићева, која каже да на одмор носи у просеку по пет књига.
С. Миловановић

Странци чувају идентитет?
- Не знам да ли оваква пракса постоји и у другом државама, а образложење да се то ради због чувања националног културног блага ми није јасна јер, како ја то чувам националну културу ако ван граница изнесем књиге мојих омиљених писаца, Ведране Рудан или Сузан Тамаро – пита се Ивана Станковић.

Izvor: Pravda