Највише ризикује онај ко ништа не ризикује – мода генерисања позитивних промена најпре се запатила у најдинамичнијем племену учесника на тржишту, у маркетингу
Данас се сваки четврти запослени Американац налази на радном месту на које је ступио пре мање од годину дана. Овогодишњих топ 10 послова нису ни постојали пре једну деценију, а студенти у САД тренутно се припремају за – послове који још не постоје и за рад са технологијама које још нису измишљене! Њима ће, разуме се, решавати садашње проблеме који још нису препознати као прилике за поправку постојећег.
На нашој планети светло дана из штампарских преса угледа по 3.000 књига! Дневно.
Свакога месеца највећи светски претраживач обради 2,7 милијарди упита за претрагу. Права је енигма коме су ова питања била постављана пре појаве Гугла? Само прошле године продато је 47 милиона лаптопова. Рачуна се да ће годишње бродовима пропутовати између 50 и 100 милиона преносних рачунара такозване стодоларске технологије намењених деци земаља у развоју.
Како онда бити иновативан, индивидуалан и креативан?
У маркетингу су изненађења најважнија, чуло се на СЕЕМАР 07, недавној конференцији о иновативном бизнису.
– Ако нема изненађења, губимо клијенте – каже Срђан Богосављевић, генерални директор Стратеџик маркетинга.
Нова мода генерисања промена најпре је захватила најдинамичније племе на тржишту – оне који су ту да одговоре на будуће потребе потрошача, како гласи нови кредо маркетиншких посленика. Онај ко се хвали да не прави грешке, боље би му било да се покрије ушима, тврди Јонас Ридерстрале, гуру нове економске осећајности.
– То значи да нисте довољно ризиковали! Јер, ако бисмо желели да будемо стварно, истински иновативни, можда би требало да размислимо о томе да почнемо да награђујемо величанствене, дивне, неопходне грешке! Сва људска бића теже да развију рутину, а иновација не настаје у зони удобности – каже Ридерстрале.
Потребан је свеж приступ, онај који укључује дубоке односе са клијентима, понире у њихове праве жеље, дефинише потребе и окреће смер производа у победничком правцу.
То значи, за почетак, почети од почетка, а то је – обична простонародна комуникација и сарадња на истом задатку. С једне стране, они који ангажују маркетиншке агенције жале се да су понуде агенција типске, недовољно прецизне и магловите. Помиње се често и кајгана светог Петра, а око производа и потрошача који га користе готово да су сви сигурни да постоји – неразумевање. Маркетиншке агенције кажу да се неретко дешава да, када испоруче производ, клијенти одмахну руком и кажу: „Дај само кључне анализе, не бих да читам цео извештај”!
Епилог – клијент незадовољан гомилом рутинских података, графикона и табела не зна одакле да почне да размишља о маркетиншком заокрету, агенције се вајкају да клијент није знао шта тачно хоће, не влада методологијом истраживања а при том су „неверне Томе”. Ово је делић истраживања о неиспуњеним очекивањима на релацији клијент – агенција које је спровела Масми група, источноевропска компанија која се, супротно увреженим обичајима, успешно „извезла” на Запад.
Да ствар буде замршенија, и потрошачи се убрзано мењају. Од 1995. године до данас, заједно са хамбургером који је еволуирао у пилетину са „цезар” салатом, променио се и потрошач, размазио се, постао је склон изменама у навикама и понашању – право из овисништва о мобилним телефонима и интернету упао је у „вајрлес” доба у коме је свакоме све доступно...
Назире се и будућност: велики ће постати још већи, средњи и просечни ће нестати, а мали ће пронаћи своје профитабилне нише. Фузија индустрија захватиће и фузију професија: они који прикупљају податке удружиће се са консултантима јер ће успех налагати синтетизовано знање, јединствени, холистички приступ – закључак је Масми групе.
– Важније него икада је бити иновативан и индивидуалан, треба нам креативан приступ који је без емоција немогућ! Нама нису потребни директни одговори на директна питања, ни одговори о ономе што постоји и на шта су потрошачи навикли. Треба гледати унапред, постићи такав дубоки увид у ум потрошача. То је фора маркетинга – тврди Јања Божић-Маролт, директор агенције Медиана.


Autor:Jelena jovanovic, Plitika