A možeš li tek da zamisliš kako se krpe oni koji nemaju nekretnine koje su im roditelji ostavili sa obe strane?

Ne mora da zamisljam, video sam primere. Samo sto eto mislim da tu neku "materijalnu obezbedjenost" u smislu da ljudi imaju malo nesto svoje i da mogu da stvaraju i nije tako tesko pronaci(osim ovog "stvaralackog" dela jer nekog pravog posla je tesko naci) kada pogledam neke primere oko sebe. Ali razumem da ne gledaju svi isto niti da je svima ista materijalna situacija pa da neke stvari gledaju drugacije...

Stvar je u tome da jako veliki broj ljudi nema to nešto ''svoje''... stan koji će dobiti kad baba-tetka koja ima 80 godina i bolju krvnu sliku od mene rikne se ne računa. Mnogo mladih se odlučuje na zajednički život i ako nemaju ništa; iznajme stan pa krenu od nule. Tu ako nema dogovora, plana, zajedništva, direkcije i ljubavi da se sve to sprovede, tu nema 'leba. E to je ono o čemu ovde pričam. Spram toga je ono - ''ja se udala i tek onda skontala da nam plafon curi a nema ko da ga opravi jer nijedno od nas dvoje ne zarađuje niti to u skorije vreme planira...''  Od priča koje čujem u poslednje vreme (da devojka u sedmom mesecu trudnoće nema pare za ekspertski ultrazvuk, jer ne radi, muž je neshvaćeni umetnik na Birou, a njihove roditelje boli patka) nikako ne mogu da formiram utisak da se sve nekako samo po sebi sredi... jer se to u realnosti ne dešava.

pa vidis to se desava zato sto su takvi ljudi okruzeni drugim ljudima, roditeljima i prijateljima koji im govore sledece:"pa kad vi mislite, pa samo vi tako cekajte sve idealne uslove pa nikada nista  necete uraditi, da smo mi tako cekali da imamo pare i mogucnosti za sve, niko ne bi danas ni imao dece.." i slicna sranja.

Meni se od toga povraca.. licno. Jer ti tu pricu nekako uvek serviraju osobe koje su vrlo imale uslova. Ili dobre plate. Ili su bile materijalno obezbedjene. Ili su imale mnogo srece.. ili su se udavale ili zenile iz interesa.

I onda nije ni cudo sto tamo neka riba u sedmom mesecu trudnoce nema para za ultrazvuk a muz joj je na brou.. jer su poslusali te takve.. pa pozurili u zagrljaj deset puta vecim problemima, umesto da su sacekali i resili svoja pitanja ili se jednostavno razisli ako uslovi ne postoje.

Jednostavno, uslovi moraju da postoje.. jer ako ne postoje uslovi, ti unapred zagorcavas nekome zivot, toj svojoj deci i to nije fer.

Sad, ne treba cekati do cetrdesete pa shvatiti da li postoje uslovi ili ne.. ali si sa nekim, stavis neke stvari na papir i realno zakljucis da moras da rastegnes veknu hleba na tri dana da bi preziveli mesec.. onda nesto tu nije u redu ako u takvoj situaciji jos i pravis decu. Onda si ti budala teska, kojoj i nema pomoci. I ne treba da budes srecan u zivotu i zadovoljan, jer si budala. Srecni i zadovoljni treba da budu oni koji razmisljaju mozgom koji im je priroda dala.. bar u ogranicenim kolicinama 

Sve te price - naci ce se za decu, uglavnom pricaju ljudi koji u skorijoj buducnosti ne planiraju decu...

Kada shvatis da ti je za dete bez nekih posebnih potreba u prvoj godini potrebno bar 10.000e... dobijes jedan sut u jaja od koga se malo teze oporavis...


Tako je... jer kada bi muskarac uzeo digitron u ruke, shvatio bi da je za neku crkavicu dobio: majku (sopstvenu), majku (deteta), cistacicu, snajderku, kuvaricu, spoljnog momka (nabavku), hausmajstora, svalerku, i tako dalje...

Zato muskarci cute kao kurve jer znaju da manje placaju od onoga sto dobijaju

A, ne pardon... to se zove ljubav...

Ma sve to jeste, samo sto ne vidim da ne moze i ljubav i glava i da je to toliko tesko. Ovaj moj drugar je lako mogao da kaze "E, pa nemamo mozda ni gde da zivimo a ni od cega jer nemamo nekog posla ni ja ni ona" ali su lepo seli kada su videli da su ozbiljni u tome i da to zele i napravili plan(cak i zajedno ulozili neke pare u malo sredjivanje tog stana), uselilili se i evo sada sasvim pristojno zive zajedno. Veliki problem je sto ljudi nekako odu previse u jedno pa ili zbrzaju zbog deteta ili neceg drugog ili kazu "E, pa mozda i imamo uslova ali sacekacemo dok situacija ne bude skoro idealna". Naci sredinu nekako je i najvaznije kod takvih stvari. Problem je kada te sredine nema ali zato i moras i na vreme da gledas neke stvari.

Taj primer sa drugom ti nije legitiman jer su oboje imali nekretnine nasleđene od roditelja. To u Srbiji nije prosek, daleko je od proseka. Ja pričam o onima što se odlučuju na brak bez da su o tome iole ozbiljnije razmislili, nikako o idealnim uslovima jer takvi i ne postoje.

Tema je vrlo jasna Trajanje jednog MI -naslov,koji je vrlo opsiran i zadire u sve pore onoga sto podrazumijeva trajanje dvoje ljudi koji smatraju da tvore tu kratku rijec MI.Ljudi kada se rastaju ne samo da razbijaju tu malu rijec,nego lome kompletan svijet onog koga ostavljaju i apsolutno nije bitan razlog kao sto je navedeno imati djecu ili ne.Razlozi uvijek se pronadju i ljudi nikada ne zele reci pravu istinu,da ljubav je prestala i san se ugasio.Rijec MI nije novac,nije ljepota,nije zanos,rijec MI su dvije osobe koje i kada cute se razumiju,koje i kada je dobro i kada je zlo jedno uz drugo ostaju.

Opet ce neko reci da idem u krajnost i naravno da idem,jer svako od nas voli novac ali neko vise a neko manje.I tu je sva mudrost onoga sto zelim reci.Oni koji stavljaju novac ispred rijeci MI su materijalisti,ko koliko ne ulazim u to.Oni koji vjeruju na prvom mjestu u rijec MI su sasvim normalne osobe.Na prvom mjestu uz nekoga i sa nekim redaju zivotne prioritete,i uz nekoga i sa nekim odlucuju o zajednickoj sudbini bez bilo koga treceg.
To da li imamo uslove za zajednicki zivot i osnivanje porodice se dogovara sa Nekim.I upravo je to bila poenta svega sto napisah.
Imam krov nad glavom,zivim sam,imam svoj posao,auto i sva ostala sranja koja su covjeku za zivot potrebna.Niko mi ne soli pamet kako da zivim,ne ovisim apsolutno o bilo kome,i upravo zbog ovoga se pravi jaz izmedju mojih komentara i drugih.

Patak...ja sticajem okolnosti radim sa klinkama,sa udatim,sa ne udati,sa razvedenim,sa ostavljenim i sa matorim.Svaka ima svoju zivotnu diplomu i jedna mi nudi sladoled,druga pogled,treca baksis,cetvrta pozudu,peta kaficu itd. Udate pricaju kako muz vazda radi te vjecno su UsAmLJeNe.Ne udate o makini i diskoteci.Razvedene o tome kako su pogrijesile i zivot ide dalje te su pronte zagristi nesto novo.Matore o setnji i kakav plac na groblju izabrati dok izbacuju nogu nebi li  je neko uhvatio.Tako kako ti cujes svakakvih prica,vjeruj i ja se naslusam svakakvih.Zene jesu samostalne,ali da tu samostalnost mnogo vise cijene od nas muskaraca je istina.I to sto neka obrazovana nabasa na glupana je isto sto i obrazovan kada nabasa na glupacu.

Niko nije pricao o tome kako su zene nesposobne da rade i zaradjuju,ostvaruju egzistenciju licnu ili porodicnu.Rijec je o pogledu iz zenskog ugla sta prvenstveno trazi kada razmislja o rijeci MI.Iz vec procitanih komentara da se zakljuciti kako zena trezveno razmislja i na prvo mjesto stavlja materijalno.Naravno ovo materijalno je veoma dobro upakovano u celofan egzistencije,svadje,mira,stabilnosti porodice.A zar nije na prvom mjestu ljubav izmedju njih dvoje ili je to vec otrcana rijec u koju ne vjeruje vise niko?Kakve veze ima stalez,diploma,grad,odjeca,posao,novac za dvoje koji se vole ili ce biti sve ima veze da bi ljubav bila prava?


Za vid poslednjih komentara Bambine i Munke mislim da svi pisemo o istom,samo malo drugacijim rasporedom.I potpuno se slazem da treba imati na umu  egzistenciju i prosperitet porodice,ali nikako se ne slazem da to bude pod broj jedan kada se dvoje upoznaju,a sto se potenciralo na pocetku,sada vec korigovano misljenje...pojedinih.

Anea...na kakve ti to muskarce nabasas?Kakvo ti to misljenje o musku imas?Muskarci samo u jednom slucaju cute kao kurve...kada prevare zenu.Inace zna se kome musko placa za uslugu...Zasto tako kriticki gledas na muski rod?

E sad smo se konačno razumeli.

Zasto mislis da sam govorila o svom zivotu i svojim muskarcima?